Црногорски џамадан је ушао у Скупштину Србије, ускоро и шумадијска ношња да уђе у Скупштину Црне Горе
1 min read
Мој први дан у Скупштини је протекао веома интересантно. Посланици Двери су опет привукли пажњу, као и много пута до сада у своме трајању од 17. година. Толико етикета су нам пришивали, да смо четници, па онда да смо фашисти, па онда да смо бољшевици и Путинови људи…
Једино што је истина од свега тога је, да су Двери најбољи чувари народних традиција на српској политичкој сцени. Свих оних позитивних традиција којима наш народ обилује. Оно што смо некада радили на културно-образовном пољу, данас треба спровести у политичком животу, што неће бити ни мало лак задатак.
Да би смо показали своју приврженост народу, а не лажним елитама из свих сфера друштва, договорили смо се да неки од нас на прво заседање Народне Скупштине дођу у народним ношњама. Мени као припаднику корпуса који је пореклом из Црне Горе, част је била да на седницу дођем у џамадану мога суграђанина и народног гуслара из Врбаса, Миљана Вујовића. Џамадан је врхунско уметничко дело једне уметнице из Бијелог Поља, која га је везла златним концем, као што се и некада радило.
Испред здања Народне Скупштине џамадан је толико сијао на јунском београдском сунцу, да га је било немогуће не приметити. Новинари су се сјатили да нас сликају, а већини народних посланика и запослених у скупштинској администрацији смо измамили осмехе са нашом кореографијом.
Ипак, и поред свих покушаја мењања свести од наших владара плитког ума, велики део народа и даље негује и чува своје обичаје и не стиди их се.
Једино је у чуду остао и са страхом на лицу, бивши Муфтија Муамер Зукорлић, а сада политичар у покушају, јер је сигурно добро упознат са „вековним пријатељством“ црногорског и турског народа (како недавно рече један несретни политичар из Подгорице). Ваљда најбоље Муфтија зна, које су неискоришћене енергије овога народа и шта може да се деси ако патриотизам и народност српског народа, постане државни пројекат.
Црногорски џамадан је ушао у Народну Скупштину Републике Србије, па се надам да ће ускоро и шумадијска ношња ући у Скупштину Републике Црне Горе и тиме изнова кренути процес братимљена међу јединородном и јединокрвном браћом у Србији и Црној Гори. То је задатак свих нас који смо духовни и физички потомци Владике Рада и див јунака са Круса, Вучјег Дола и Мојковца.
„Име ми је вјерољуб,
презиме ми родољуб.
Црну Гору, родну груду
камен паше одасвуда.
Српски пишем и зборим,
сваком громко говорим:
народност ми србинска,
ум и душа славјанска.“
Пише: Иван Б. Костић
народни посланик Срспског покрета Двери у Скупштини Републике Србије
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Veliki pozdrav za Kostica, a jos vise za mog rodjaka Miljana Vujovica iz Vrbasa. Vujovici su iz plemena Zagarac, Katunske nahije, Stare Crne Gore.
Зато би требало да уђе што је више од пола Шумадије насељено пре 150 година из Црне Горе – Чачак, Краљево, Трстеник, Ужице Ваљево, Ивањица. Све је то један народ, и све његове ношње су наше. Присуство једне шумадијске ношње у Скупштини Црне Горе само би симолисало то јединство.
Zašto bi šumadijska nošnja ušla u skupštinu cg? Mi smo srbi, nismo srbijanci
Zato da pokazemo da volimo svoju bracu i da ih se ne stidimo.
Razlog br 2 je zato sto bi dukljani poceli da histerisu kao retardi (jer to i jesu). Malo krvni pritisak da im dignemo.
Први знак почетка наше нововековне пропасти и у Београду и на Цетињу (Подгорици) била је појава таквих изрода који су се прво постидјели народних ношњи у Народним скупштинама, а онда и народне вјере, коју су убрзо и продали – некад за комунистичку, данас за евроунијатску вечеру, тачније за помије са евроатлантске трпезе.
sve ljepše od ljepšeg…samo još gabelje trubače da nam dovedete u skupštinu Montenegra, pošto ste već pokazali vašu seljačku kulturu sa okretanjem krmadi na ražnju zaigrate moravac i eto nas u Evropu…ima li ko da zaustavio ove ludake, nema mjesta u Dobrotu za sve vas
Ко ти дрма кавез ?
Jeli Milice (cobanice) jelti to neki Zivorad iz Blaca ispomjera kamenje u zucnoj kesi i mokracnim kanalima pa sad mrzis sve sto te podsjeca na nezadoravno vece na ibarskoj magistrali. A lijepo ti je majka zborila ,, Ne vataj se u oro kad nisi za trupanje,,
Zato sad pravac Porto Montenegro jer oni tamo ne obecavaju no ispunjavaju svoje finansiske obaveze.
Primitivno i mizoginicno – ka pravi „srpski“ junacina i gospodin. Svaka ti cast na rjecniku.
Svaka ti čast Vujoviću.