На руском Криму чувају свачије културно наслеђе, Ханска џамија…

На Криму су у току завршни радови на првој фази рестаурације и санације „Ханске џамије“. Радови се одвијају у оквиру Федералног циљног програма „Социјални и економски развој Републике Крим и града Севастопоља до 2020. Године“.

У септембру 2014. године, списак објеката културног наслеђа упућен је Министарству културе Русије, који су под заштитом ФЦП-а. Креирање такве листе резултат је састанка између руског предсједника Владимира Путина и кримских културних личности 14. августа 2014. године. У регистар је ушао објекат културне баштине од федералног  значаја „Ханова џамија“.

Након повратка Крима у састав Русије, ситуација се променила, јер је судбина споменика универзалног значаја била озбиљно забрињавајућа. Већ дуги низ година један од главних проблема у џамији био је  кров. Одлучено је заменити носиве елементе крова, задржавајући јединствену шему. Таква одлука је донета због сигурности посетилаца, јер објекат није само туристичка атракција, већ и активна џамија, где се обреди редовно одржавају.

Сада се завршава прва фаза радова на санацији и рестаурацији. Према речима генералног директора компаније „Кирамет“ Јулије Иванишкине, компаније која ради овај пројекат 2016 године кров се налазио у фази распада као и нагиб крова, греде и поткровље.

„У 2016 години разрађен је пројекат приоритетних и хитних интервенција у којој је планирано демонтирање црепа на северној падини крова, демонтирање сандука и дрвених подова, замењен мауерлат у неким деловима зида, појединачне греде и рогови. Након тога обнављање плафона и одвода на источној страни муфтијине куће“, рекла је Иванишкина.

Такође је напоменула да је у 2017. години извршен детаљан инжењерски преглед грађевинских структура. Истовремено, стање кровних конструкција је оцењено као неприхватљиво.

„Одржано је микролошко испитивање дрвених конструкција крова и подних греда и механичка испитивања, након чега је утврђено да су дрвени елементи имали више жаришта интензивних гљивичних инфекција, такође на више места су примећене штете од буба и пчела. Нашли смо трагове оштећења у скоро свим деловима елемената дрвених кровних конструкција. Гљивична оштећења утицала су на већи део или бар 95% испитаног дизајна од којих је у 1 фази међу уништеним деловима било 90% дрвених елемената. У 2 фази преосталих 5%“, рекла је Иванишкина.

Према њеним речима, осим биолошких оштећења цела конструкција је имала и механичка оштећења.

Поред тога, генерални директор компаније је рекао да је разрађен први пројекат ремонтно-рестаураторских радова, који се састоји у поправци кровних конструкција и поткровних подова.

„Од предвиђених радова постављена је привремена надстрешњица изнад зграде џамије, демонтажа неисправних и оштећених конструкција, слој изравнаног бетона изнад спољашњих и унутрашњих зидова. Такође смо монтирали мауерлат, потпуно склопили греде на поткровљу. Сада се завршава уградња централног језгра за подршку, а монтира се нижи систем кровова „, рекла је Јулија Иванишкина.

Крајем прошле године избио је скандал због радова на Хамској џамији у Бахчисарију, пошто је украјинско Министарство културе протествовало и тражило обустављање „незаконитих радова“.

Украјинска власт је тада оптужила кримске власти за „вандализам“ и мењање аутентичности џамије. Кримски лидер Сергеј Аксјонов изјавиој е том приликом да неће бити никакве реакције на захтев Украјине.

Иванишкина је у изјави за КИА рекла да су стручњаци који су развијали овај пројекат са Украјином тражили средства за рестаурацију али да финансијских средстава није било.

„Као резултат тога имамо већину културно историјских објеката на Криму у хаварисаном стању, између осталог и Ханскуџамију. Реакција Украјине је политичка са циљем изазивања незадовољства кримско-татарског народа ради дестабилизације ситуације на Криму“, рекла је Иванишкина.

Она је рекла да је један од главних разлога за овакво стање објекта ток крова.

„Објекат је реновиран након пожара 1736 године. Приликом радова повећан је угао нагиба кровова, због којих је дошло до клизања плочица од глине, од којих је изграђен. Током бројних накнадних поправки глине цемент је замењен кречом што је погоршало квалитет премаза: слој је у основи постао осетљивији. Тако поред повећања цементног малтера смањена је способност крова за хидроизолацију“, рекла је Иванишкина.

Она је додала да поплочани кров џамије такође није аутентичан.

„У почетку, када је џамија била подигнута, кров је била купола која је касније замењена раствором кука с поплочаним кровом. До данас, на крововима палате можете наћи неколико аутентичних плочица (они су застакљени, зелени). Оно што сада видимо на крову џамије су шиндре прикупљене у процесу претходних поправака из зграда града и околних села „, рекла је извршни директор компаније.

Према њеним речима, наношење премаза у процесу рада промењено је више пута, што је указано употребом исечене калибриране плоче као подове испод плочице, чије јео слобађање утврђено у послератном периоду.

„У оквиру испитивања дрвне конструкције крова и поткровља поред инжењерских студије које су спроведена је и микробиолошка студија и механичка испитивања узорака дрвета, која је показала да је површина део слоја дрвета, тако и за појединачне елементе целог пресека деградативне (промена физичких и механичких карактеристике материјала). Снага уништеног дрвета је око половине чврстоће непромењено гдрвета. После уништења деструктивног слоја, преостали део структура није довољан да перцепира дејствене силе.

Традиционалне методе појачавања (секцијекапацитет, уградња дупле или додатне структурне елементе и слично) у овом случају су неприхватљиви из великог броја елемената у малој количини. Због тога је одлучено заменити структуралне елементе уз одржавање конструктивне шеме, која је предмет заштите. Код демонтаже структуре, утврђено је да је већина објеката храста током претходних поправки и рестаураторски радови су замењени мање густом дрвета четинара и лишћара“, рекла је Јулија Иванишкина.

Осим тога, генерални директор компаније је рекла да је армирани бетонски нивелацијски слој уграђен у зидовима изнад плафона и да се  не види из унутрашњости џамије или споља.

„Обавља функцију антисезиског догађаја, како је предвиђено стандардима дизајна. И зато што након поправке и рестаураторских радова  у складу са претходним функционалном наменом (маса боравак људи), мора да задовољи захтеве савремених стандарда дизајна у питањима безбедности и сигурности људи на сајту. Поред тога, врши се математичко моделирање понашања зграде под оптерећењем. Присуство компоненте смањује израчуната напрезања у зиданима, постојећих 2,0-2,5 пута, што може значајно смањити накнадне интервенције у зидовима“, приметила је Иванишкина.

Она је додала да је Украјина 2013 године поднела УНЕСКО-у захтев да се овај објекат укључи у листу светске баштине „Историјско окружење главног града кримских хана у граду Бахчисариј“.

Она је цитирала извештај из Номинационог акта о Ханском дворцу и Ханској џамији.

„Аутентичност очуваног дела Ханске палате оштећена је због неких неоправданих промена. Дизајн палате и форма остали су потпуно очувани, али је аутентичност материјала делимично изгубљена. Основни елемент овог именовања је духовна вредност палате, која је током времена само појачавали трагичну депортацију Кримских Татара, који се масовно враћају у домовину из места присилног егзила.

Назив објекта: Ханска џамија. Врсте радова поправке и рестаурације који су извршени на објекту: сликарство у традиционалним бојама. Чишћење и премештање плочице на глинени малтер. Обнова монументалних зидних слика. Завршетак минарета направљен је од поцинкованог метала. Степен аутентичности је делимично одступање аутентичности коришћењем новог премаза“.

На тај начин Украјина је сама признала недостатак аутентичности џамије. А после тога је сматрала умесним оптужбе на рачун кримских власти због уништења аутентичности.

Заузврат, директор Музеја историје и културе Кримских Татара Меријем Сеитрумерова изјавила је за КИА да је јединственост радова који се изводе на објекту њихова скала.

„Урађене су делимичне поправке, што није било довољно. Зграда је поред реке која повлачи читав објекат па је потребно ојачати структуру. Ово је глобални и веома одговоран догађај, рекла је Мерием Сеитумерова.

Она је рекла да у време украјинских власти није обраћана пажња на џамију као сад у време Русије. Осим тога није било ни финансија.

„Извођени су радови али говоримо о чињеници да нису били тако свеобухватни и обимни. Време је већ одавно било да се ради на Ханској џамији. Палата је изграђена пре много година, и, наравно, потребно је водити рачуна о томе. Чак су и ханови извршили поправке, као и сваки господар. Потребно је имати вољу и немати страх јер ко се боји ништа не може учинити“, рекла је директорка музеја.

Она је изјавила да су изјаве појединих међународних организација о очувању културе политички мотивисане.

„Из УНЕСКА нису ни дошли на Крим да виде шта се догађа. Ако изјављују да желе да очувају културу а не долазе на Крим то је већ њихов проблем“, рекла је она.

Резиме је следећи: За време Украјине крупни пројекти нису реализовани као сад за време Русије. Пројекти се и финансирају. Локалне власти чини све да би се објекти културног наслеђа сачували. И никакве оптужбе о наводним политичким поенима не стоје.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: