Руски избори
1 min read
Данас се у Русији одржавају избори за државну Думу, руководства република, региона, области и других администравних јединица. Грађани Русије изабраће 450 депутата Државне Думе РФ, од чега половину пропорционално на нивоу цијеле државе. Укупно 14 изборних листи кандидовало је своје представнике за Думу, а изборни цензус на нивоу цијеле државе износи 5 %.
Да би се омогућила равномјерна регионална заступљеност, друга половина 225 депутата биће делегирана из поједничаних адмистративних јединица, од чега највише из града Москве и Московске Области, укупно 26. На изборима у Руској Федерацији први пут ће гласати и грађани Републике Крим и града Севастопоља, који у Думу делегирају 4 депутата.
Управо избори у административним јединицима предстваљају шансу за мале партије. То би у Думу могло да лансира партију Родина, иза које стоји потпредсједник владе Дмитри Рогозин. Родина би добар резултат могла да оствари у Вороњежској области (родном мјесту Рогозина) и Москви, гдје њихову листу предводи популарни новинар Игор Коротченко.
Побједу владајуће Јединствене Русије нико не доводи се у питање ни овога пута. Очекивана подршка за странку предсједника Путина креће се на нивоу резултата од претходних избора, отприлике око 50% гласова. То ће бити довољно за формирање нове владе. Изненађење на изборима могла би да приреди партија Праведна Русија, коју предводи Сергеј Миронов.
Праведна Русија је профилисана као партија лијевог центра, на прошлим изборима са подршком од 13,24% била је трећепласирана. Веома добра кампања, фокусирање на социјалне проблеме руског друштва, масовно укључивање младих у партијске структуре, Праведној Русији би на данашњим изборима могла да донесе око 20% подршке и друго мјесто по броју представника у државном парламенту.
Благи пад подршке очекују комунисти Генадија Зјуганова, који су своју кампању у овом изборном процесу фокусирали углавном на Москву. Са 19% на прошлим, комунисти ће данас тешко пребацити 15% подршке.
Неупоредиво више проблема од Зјуганова, имаће други ветеран руске политичке сцене – Владимир Жириновски. Његов ЛДПР овога пута ће тешко достићи двоцифрен проценат гласова, а неке прогнозе доводе у питање и њихов прелазак цензуса.
Свим горе поменутим опозиционим партијама заједничко је да по питању односа према Западу, Украјини и другим геостратешким изазовима Русије углавном подржавају политику предсједника Путина. Штавише комунисти, ЛДПР и Родина неријетко од руске државе захтијевају и оштрије супростављање хегемонији САД-а.
Рецидиви Јељциновог времена, либерални ЈАБЛОКО Григорија Јавлинског и десничарски ПАРНАС Михаила Касјанова, на данашње изборе иду у двије колоне без шанси да пребаце цензус, а вјероватно и без освојених неког мандата који се у Думу бирају из административних јединица. Преосталих 8 изборних листи су без икаквих изгледа за улазак у парламент по оба основа.
Око два милиона руских држављана имаће право гласа у дипломатско конзуларним представништвима иностранству. Инциденти су могући у Кијеву, јер је званична Украјина супротно међународном праву забранила гласање у руској амбасади, гдје већ неколико дана проптестују радикалне групе.
Руководства република, области и других административних округа биће бирана углавном посредно, из сазива обласних и локалних парламената. Један од изузетака је Чеченија, гдје ће по први пут предсједник републике бити биран непосредно. Досадшњи предсједник Рамзан Кадиров важи за апсолутног фаворита.
За разлику од потпуно предвидивих и извјесних резултата избора, неупоредиво је неизвјесније ко ће испред партије Јединствена Русија бити одређен за новог мандатара. Сасвим је могуће да то више не буде Дмитри Медведев. Досадашњи премијер у владајућим структурама Кремља предводи струју која се залаже за компромис са Западом, а његово уклањање могло би да значи да ће се Русија у међународним односима још одлучније супроставити Америци и Западу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Ne znam „što je pisac htio reći“, ali ako je želio izjednačiti sve postkomunističke sisteme, to je najodvratnija režimska podmetačina i neistina jer u svim državama bivšeg socijalizma ili komunizma, čak i u Bjelorusiji, vlast se makar jednom promijenila, a svi vrlo dobro znamo gdje jedino nije!
izbori. ja ne znam čiji su viši bolji lopovi naslednici socijalizma
Зна се ко је шампион. Само у једној „држави“ на Свету се власт није променила од 1944. до данас. Мењали су се системи, државе, али власт – није!