Путин никада неће издати Донбас, а ова тишина неће трајати заувијек

Руски лист Недјељни Аргумент пише како на сјеверном предграђу Москве под поузданом заштитом Иностранe обавјештајне службе Руске Федерације (СВР) ради око двије стотине аналитичара Руског института за стратешке студије, који свакодневно обрађују податке из цијелог свијета. Њихов рад је за многе „аналитички штит домовине“, прије свега јер је доћи до било каквих осјетљивих информација Иностранe обавјештајне службе немогућа мисија.

Међутим, у интервјуу за лист Аргумент бивши високи дужносник Иностранe обавјештајне службе и актуални равнатељ Руског института за стратешке студије, генерал-пуковник у мировини Леонид Решетников, говорио је хоће ли бити рата у Украјини? Тко стоји иза предсједника Сједињених Држава? Зашто је Вашингтон одабрао Украјину за ширење утицаја у источној Европи и због чега неће одустати од свој првотног плана? Генерал Решетников изјављује да је Русија у Украјини напокон научила лекцију и да ће се по изравном налогу предсједника Путина америчком експанзионизму у пост-совјетској регији супростављати с про-руским невладиним удругама, што је све донедавно било искључиво америчко „софт поwер“ оружје. На ова и друга питања, важући сваку рјеч, као и обично, одговорио је равнатељ Руског института за стратешке студије, умировљени генерал Леонид Решетников, који је уједно и члан Знанственог вијећа министра вањских послова Руске Федерације, Знанственог вијећа Вијећа сигурности Руске Федерације и Јавног вијећа Министарства обране Руске Федерације.

Аргумент – Интервју с генерал-пуковником Леонидом Решетниковим

Аргумент: Руски институт за стратешке студије (РИСС) има озбиљно „покриће“ Иностране обавјештајне службе Руске Федерације (СВР). Зашто сте одједном одлучили проговорити?

Леонид Решетников: Доиста, ми дјелујемо као јако затворена институција у непосредној близини СВР-а и углавном смо специјализирани у анализи доступних података. Те су информације потребне не само за рад обавјештајне службе, него оне уједно одлучују и вањску политику земље. Чудно да нема сличних аналитичких центара у управи од руског предсједника. Иако постоје многе „институције“, оне се углавном састоје од неколико људи, директора, тајника и супруге директора, који раде као аналитичари. Предсједничка администрација има акутни недостатак стручњака и стога се обавјештајна служба морала подијелити. Нас је утемељио предсједнички уред Руске Федерације, а сва владина истраживања потписује челник предсједничког уреда Сергеј Иванов.

Аргумент: Колико су тражене ваше анализе? Будући да смо земља папира, сви пишу пуно, али на крају, који имате утицај?

Леонид Решетников: Понекад видимо колико одјекују наше анализе. Понекад је невјеројатно колико одређене идеје с временом постану тренд у јавном мнијењу Русије. Јасно је да су многе наше директиве спремне да буду усвојене.

Аргумент: Нешто слично се догађа у Сједињеним Државама када говоримо о Стejт Департменту и аналитичком и стратешком истраживачком центру, Стратфор или о корпорацији РАНД. Kо је од вас највише у „тренду“?

Леонид Решетников: Након одласка предсједничке администрације у травњу 2009. године смо створили нови оквир института и рекли су нам да њих узмемо за примјер. Тада сам помислио да, ако нас буду финанцирали као Стратфор или корпорацију РАНД, онда ћемо побиједити све стране аналитичке твртке, јер су руски аналитичари најбољи на свијету. Чак бољи и од регионалних стручњака, чији су мозгови још нетакнути и „свјежи“. Могу са сигурношћу рећи да ми имамо 33 године искуства у аналитичком раду. Раније у Првој управи КГБ-а у СССР-у, а затим у руској Иноземној обавјештајној служби.

Аргумент: Познато је да је корпорација РАНД развила план такозване „анти-терористичке операције“ у југоисточној Украјини. Ваш институт пружа информације о Украјини, посебице на Криму?

Леонид Решетников: Наравно. У начелу, само два института прате Украјину: Руски институт за стратешке студије и Институт за земље Заједнице неовисних држава Константина Затулина. Од почетка нашег рада смо писали аналитичка извјешћа о јачању анти-руског сентимента у Украјини и јачању про-руског сентимента на Криму. Анализирали смо акције украјинских власти. Но, нисмо давали алармантне податке и да је све изгубљено. Дапаче, повећали смо фокус на проблем. Ми смо предложили да се значајно интензивира рад про-руских невладиних организација, те да се, као што се то данас каже, политички притисак врши кроз „софт поwер“.

Аргумент: Што мислите како ће се у прољеће и љето развијати догађаји у Новорусији? Хоће ли бити нових војних похода?

Леонид Решетников: Нажалост, вјеројатност за такво што је врло висока. Још прије годину дана је идеја федерализације Украјине била и могућа. Но, сада Кијеву као унитарној држави треба рат и то из неколико разлога. Главно је земљу воде људи идеолошки анти-руски настројени. Они не само да су подређени Wасхингтону, него су купљени и плаћени од оних снага које се крију иза америчке владе.

Аргумент: Желите рећи да иза свега стоји злогласна „свјетска влада“ и што она жели?

Леонид Решетников: Лакше је рећи што она не жели. Не жели федералну Украјину, јер ће њу тешко моћи контролирати. Тада би било немогуће поставити стране своје војне базе и нови ешалон протуракетног штита. То су њихови планови. Од Луганска до Харкова поставити тактичке крстареће пројектиле који ће моћи пријећи Урал, гдје се налазе наше главне снаге нуклеарног одвраћања. Такво оружје може погодити балистичке пројектиле док су још у силосима ли у фази полијетања с вјеројатношћу од 100%. Тренутно ово подручје није могуће досећи из Пољске, Турске или из југоисточне Азије. То је главни циљ. Дакле, Сједињене Америчке Државе ће се до посљедњег Украјинца борити у Донбасу.  Војно-стратешки, наравно, били смо отпухани. Русија је то „надокнадила“ с Кримом. Ту је и „накнада“ с отпором становника на југоистоку Украјине. Но, непријатељ је већ заузео велики териториј који је био дио Совјетског Савеза и Руског Царства.

Аргумент: Што ћемо ове године видјети у Украјини?

Леонид Решетников: Процес полу-распада или чак апсолутног распада. Многи шуте пред аутентичним нацизмом. Сви који знају да су Украјина и Русија снажно повезани још нису рекли посљедњу ријеч. Ова тишина неће трајати заувијек и котао ће прије или касније неизбјежно експлодирати. 

Аргумент: Како ће се развијати односи између Новорусије и остатка Украјине?

Леонид Решетников: Постоји сценариј да ће то вјеројатно бити у стилу Придњестровља, али ја не вјерујем у то. Подручје НРД и ЛНР је пуно веће и милијуни људи су већ били у рату. Русија за сада покушава увјерити челнике милиција да се придржавају привременог примирја. Али само привремено. Више се не воде никакве расправе о повратку Новорусије у састав Украјине. Становници југоистока не жели бити у Украјини.

Аргумент: Дакле, ако је наша земља глобално изолирана због уједињења с Кримом, зашто онда не узети и цијели југоисток? Колико ту има лицемјерја?

Леонид Решетников: Мислим да је за то ипак прерано. Немојмо подцјењивати нашег предсједника који зна да постоје неки процеси у Еуропи који нису јасно видљиви вањским проматрачима. Ти процеси нам дају наду да можемо заштитити наше интересе различитим средствима и методама.

Аргумент: Са протоком информација о Украјини смо заборавили на експлозиван раст вјерског екстремизма у Средишњој Азији …

Леонид Решетников: То је врло опасно тренд за нашу земљу. Ситуација у Таџикистану је врло тешка. Ситуација у Киргистану је нестабилна. Но, Туркменистан би могао постати мјесто гдје ће прво доћи до пуцања. Некако то заборављамо, јер је Асхкхабад изолиран, али је то „палача“ која би с прва могла пасти. 

Аргумент: Који је стратешки смјер за нас најопаснији?

Леонид Решетников: Јужни смјер је врло опасан. Но, за сада имамо тампон-државе, бивше совјетске републике Средишње Азије које још увијек постоје, а Западу је рат пред вратима. У ствари, води се на нашем територију. Тренутно нема крвопролића између Украјинаца и Руса, него се води рат између глобалних сустава. Једни мисле да су Еуропи, други да су у Русији. Будући да наша земља није само териториј, него је и другачија цивилизација, ми имамо и другачију визију глобалног поретка. Прво је, наравно, то било Руско Царство. Њега су уништили бољшевици, али нису створили нову идеју цивилизације. Након та два раздобља је на помолу је треће с новом цивилизацијом, а видјет ћемо је у року од 5-6 година.

Аргумент: Што ће то бити?

Леонид Решетников: Мислим да ће бити симбиоза претходних и то наши „другови поротници“ савршено разумију. То је разлог зашто су на нас покренули напад са свих страна.

Аргументи: Дакле, заједничка руско-америчка борба против тероризма, а особито против ИСИЛ-а, је фикција?

Леонид Решетников: Наравно. САД стварају, финанцирају и увјежбавају терористе, а затим им дају заповијед: „Заузимајте!“ Можда можете и убити „бијесног пса“ у скупини, али ће остали пси увијек остати активни.

Аргумент: Леонид Петровичу, сматрате ли да су Сједињене Државе и њихови предсједници само алат. За кога мислите да одлучује у политици?

Леонид Решетников: Постоји скупина људи непозната широј јавности, која одабире не само предсједнике Сједињених Држава, него одређује правила „велика игра“. Конкретно, то су транснационалне финанцијске компаније, али не само оне. Тренутно је у тијеку процес стварања господарског и финанцијског сустава у свијету. Јасно, ту је и покушај да се промисли цијела структура самог капитализма без његовог одбацивања. Вањска политика је подложна брзим промјенама. Сједињене Државе су због побољшања односа с Ираном. изненада напустиле Израел, свог главног савезника на Блиском истоку. Можда зато што је Техеран данас драгоцјенији и важнији од Тел-Авива и зато што је у непосредној близини Русије? Те моћне скупине имају за циљ ликвидирати нашу земљу као озбиљног актера на свјетској сцени. Главни је разлог чињеница да је руска цивилизација алтернатива цијелом Западу. Такођер је примјетан експлозиван раст анти-америчког расположења у свијету. У Мађарској, гдје су на власти конзервативне снаге, али и Грчкој, гдје влада љевица, власти су заправо уједињене и „супротстављању“ Сједињеним Америчким Државама и њиховим правилима које су обвезујуће за Еуропу. Такођер постоји „отпор“ и у Италији, Аустрији, Француској, и тако даље. Ако Русија успије издржати на свом терену, неповољни процеси за скупине које теже глобалној хегемонији ће се убрзо распламсати у Еуропи. Те скупине то савршено разумију.

Аргумент: Неки европски лидери се већ жале да су их Сједињене Државе присилиле да уведу санкције. Може ли се Европа ослободити “пријатељског “загрљаја Вашингтона?

Леонид Решетников: Никада. САД има неколико инструмената, од којих је најважнији штампарија Сустава Федералних Резерви (ФЕД), а ту су и пријетње Обојеним револуцијама и физичком елиминацијом политичких странака.

Аргумент: Не претјерујете ли када говорите о физичкој ликвидацији?

Леонид Решетников: Никако. Америчка Средишња обавјештајна агенција (ЦИА) није обавјештајна служба која проводи традиционалне задаће. Некада КГБ или данас СВР-РФ су класичне обавјештајне службе које прикупљају информације и шаљи их државном врху. Када је у питању ЦИА, традиционалне карактеристике су њен задњи проблем. Главни циљеви су јој уклањање, чак и физичко, политичара и организирање државних удара, што чине и данас. Након губитка подморнице Курск нас је посјетио директор ЦИА-е Георге Тенет. Тражили су да се с њим састанем у зрачној луци. Тенет је споро излазио из зракоплова, који је био отворен, па сам могао завирити у његов Херцулес. То је био летећи заповједни стожер с рачуналним суставима, мноштвом опреме и комуникацијских сустава који могу пратити и реагирати на било коју ситуацију у свијету. Изасланство које је га је пратило је бројало двадесет људи. Што се тиче нас, ми летимо на редовним летовима у тимовима од 2 – 5 људи. Можете замислити разлику, да се тако изразим.

Аргумент: Говорећи о обавјештајној служби, опет се говори о обнови јединствене руске обавјештајне службе, комбинирајући СВР и ФСБ. Што мислите?

Леонид Решетников: Мој је став о томе негативан. Ако комбинирамо двије посебне услуге, Иноземну обавјештајну службу и протуобавјештајну, онда ћемо за водство земље имати један извор информација умјесто два. Дакле, особа која предсједава тим „извором информација“ би имала монопол, а могла би њима манипулирати како би се постигао одређени циљ. У Совјетском Савезу су информативне манипулације у КГБ-у биле видљиве и мени као капетану Решетникову. За предсједника, цар или премијера, без обзира на то како се зове први часник, корисно је имати неколико неовисних обавјештајних извора. У противном лидер земље постаје талац одређеног челника структуре или саме структуре. То је врло опасно. Аутори ове идеје говоре како ћемо постати јачи након уједињења, али би тако само створили нове пријетње.

Меморандум прије преврата и доласка на власт хунте у Кијеву и избора Поросхенка за украјинског предсједника у дијелу „Посљедице државног удара на стратешке интересе Русије“ упозорава „како ће се нови режим у Украјини темељити на екстремно националистичкој идеологији, јер би то био једини могући механизам којим би се сузбиле социјалне напетости“.

„Таква власт ће доносити одлуке које ће бити дијаметрално супротне руским интересима, у првом реду пристанак ва војну експанзију Сједињених Држава и НАТО савеза, што је за Русију неприхватљиво. Нова власт у Кијеву ће, без обзира на билатерални уговор, довести у питање останак руске војске на Криму и Црноморске флоте у бази Севастопољ. Период од шест до десет мјесеци не би био довољан за успјешно премјештање руских снага и војне инфраструктуре на руски териториј у близини Новороссијска“, стоји у меморандуму и наводе се опасности након насилног преузимања власти украјинских националиста:

1. Чистке проруских снага у источној Украјини и на југу земље, чему би услиједио вал избјеглица у Руску Федерацију.

2. Уништавање производње војно-индустријских комплекса који раде за руску војску у Кијеву, Дњетропетровску и Харкову.

3. Појачани процес присилне украјинизације народа на лијевој обали Дњепра, гдје је присутан велики број етничких Руса и оних Украјинаца који говоре руским језиком.

4. Јачање партнерства Украјине с НАТО савезом и изградња НАТО база на територију Украјине и на Криму.

5. Источна Украјина ће се претворити у мјесто на којем би терористи с Кавказа у миру вршили своју обуку и вршили упаде на руски териториј.

6. Примјена тактике „ЕуроМиадан“ у великим руским градовима, у првом реду на територију у којем већински живе етнички Руси.

7. Прогон Руске Православне Цркве из Украјине, чему би услиједила пљачка њене имовине и манастира, чиме се жели смањити руски утјецај како на Цркву, тако и на цивилне власти.

8. Покретање казнених поступака против компанија Газпром, Роснефт и њихових надзорних одбора, као и подизање казнених пријава против Русије на међународним казненим судовима и то под разним изговорима.

Од осам точака упозорења што ће усљедити након преврата у Кијеву су се многе оствариле, али се доста тога успјело спријечити. Најважније је да Украјина оваква каква јест тешко може постати чланицом НАТО савеза, Крим је постао дио Руске Федерације, а успоставом слободног и антифашистичког територија Доњецке и Луганске Народне Републике су договореним процесом федерализације створени увјети да тим путем крену и остале регије. Коначно, успоставом НРД и НРЛ је отклоњена и пријетња упада исламистичких екстремиста у том дијелу границе с Руском Федерацијом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: