Руски и српски свет, Стеван Гајић и Александар Ђокић у „Српском св(иј)ету“

„Добро је да се обележава Дан победе над фашизмом у Београду, требало је и раније. Такође мислим да је ове године дошло до саботаже и да се десило нешто скандалозно током саме прославе. Наиме, читани су стихови које је током Другог светског рата користио Спрски добровољачки корпус, познатији под именом ‘љотићевци’, што мислим да је шамар и домаћим ослободиоцима и Русима. Та формација и те песме које су читане су нешто друго. Ми смо имали два ослободилачка покрета, Народноослободилачки покрет, односно комунисте и Југословенску војску у отаџбини (ЈВУО), а ова формација се борила и против једних и других. Надам се да то није била намера, већ саботажа, која ће оставити негативне политичке последице и једну мрљу. Сећам се да је пре две године председник Александар Вучић рекао да неће дозволити да 9. маја дођу ‘љотићевци’ и славе Дан победе. Тако да је то скандал који треба испитати“, рекао је др Стеван Гајић из Института за европске студије у „Српском св(иј)ету“ о скандалу са прославе у Београду на којој су читани стихови пјесме „Мртви нисте“.

Он је коментарисао и атмосферу на прослави Дана Европе у Београду, а затим је одговорио на питање ко је то ослободио наш народ и земљу:
„Србију су несумњиво одлободили Руси и наш народ, како народноослободилачка војска, тако и многи који су били у ЈВУО. Мислим да ту постоји једна грешка у размишљању. Треба раздвојити тренутак ослобођења, нпр. Београда, у ком су учествовали и људи који су само након неколико дана били стрељани или им је касније одузета имовина или нешто слично, до тренутка успостављања титоизма, и низа негативних ствари које су се дешавале људима, првенствено Србима. Црвена армија је нас ослободила од правила ‘100 за 1’, тј. за једног убијеног Немца сто наших, ослободила нас је од концентрационих логора у Земуну, Сајмишту, Јајинцима… Тај тренутак мора да се слави. Не желим да се сврстамо у низ источноевропских народа који нису поднели жртве као српски народ, нити су били ‘чисти’ пред историјом. Управо ти народи славе Дан Европе и говоре о два тоталитаризма- нацистичком и комунустичком. То није наша прича. На страну Југославија и све негативно што се десило као што је прогон цркве. Тренутак ослобођења је кад смо истерали туђинску чизму“.
„У најширем смислу српски свет можемо посматрати као простор српског језика и српске културе. Тако да и Хрвати, можда им је то тешко да чују, такође припадају спрском свету, јер говоре српским језиком. Исто важи и за наше сународнике исламске вероисповести. У неком ужем смислу, то претпоставља православни корпус. Жао ми је што су стицајем околности многи неправославни Срби одлучили да не припадају том свету. Али делимо исту културу. И у том најужем смислу то су Србија и Црна Гора. Ту постоји једна подвала Србима, која се састоји у томе да се кроз наводна права Срба у Црној Гори негира статус конститутивности. Црна Гора не сме да се гледа као дијаспора, она је матица, као што је и Србија. Појам Црногорац и Србин нису били међусобно искључиви, зато и имате тај парадокс да у кратком року на попису имате преко 90 одсто Срба, а затим исти процент Црногораца“, рекао је о српском свијету гост Националне телевизије, који је и професор по позиву Московског државног универзитета за међународне односе, напомињући да Срби не требају да се боре за своја некаква права као мањина у Црној Гори, подсјећајући да су они конститутивни народ и у Хрватској.
Коментарисао је и избор митрополита:
„Ђукановићу се не свиђа Јоаникије јер је духовно чедо владике Амфилохија, и онда пошто он не може да га напада, потребан је тај ‘нож у леђа’ да се из Србије јаве ботови који ће да мере чистунство да ли је довољно Србин владика Јоаникије и како он може да подржава власт која признаје Косово“.
„Тражи се од Владе Црне Горе која већ има стечено стање да је Црна Гора већ у НАТО и да је већ направљен Устав са црногорским језиком, за који је Медојевић конкретно гласао, а сада напада Митрополију и жели неко чистунство. Очекивати од власти која од државе има симболе, али не и прави суверенитет да ће одмах да се повуче из НАТО, да ће повући признање Косова*- то је лажна прича. У Црној Гори се десио огроман помак, нарочито у сфери културе и просвете“, додао је, уз критику самог званичног Београда који, по његовом мишљењу, сам угрожава суверенитет јужне српске покрајине.

„Из Београда је стигла лепа слика прославе Дана победе у Москву. Руски официјелни кругови настоје да у својим медијима грађанима предоче да је Србија један од њихових, можда последњих савезника у Европи. То је јако битно у том смислу за Русију, али је сигурно добро и за власти у Србији. У Москви и у другим градовима се одржава парада и то је један од најбитнијих догађаја у земљи“, рекао је политиколог Александар Ђокић из Москве.

Он је коментарисао и Дан Европе рекавши да званична Москва нема критички став према прославама у Европи, али да осуђује ревизионистичке ставове у земљама бившег СССР, појаснивши то на примјеру Украјине. Говорио је о симболу петокраке која није уклоњена из Кремља, јер је већина људи схвата као историјски симбол, као што је двоглави орао:
„Скинути су многи споменици Лењина, и многе петокраке. На цркве и на многе објекте у Кремљу су враћени крстови“.
„Руске власти, дакле званични Кремљ користи појам ‘руски свет’ као културни појам. То значи да постоји једна општа руска цивилизација, која користи заједнички језик, има заједничку историју, књижевност и уметност. И онда у тај руски свет улазе сродни народи руске нације, као што су Белоруси или Украјинци“, рекао је у видео укључењу гост Националне телевизије, објашњавајући зашто мисли да такав појам није неопходан за српски свијет, односно објашњава појам српске нације и поставља питање да ли је тај појам потребно замијенити појмом српски свијет.
„Формирање и схватање нације код Источних и код Јужних Словена су два различита процеса“, закључује политиколог Ђокић.
У наставку емисије су гости говорили о односима НАТО, Русије, Кине, Европске Уније и њених појединих чланица, нарочито Њемачке, и кратко је представљена књига „Од роба до грађанина“, у којој Гајић открива невјероватну сличност концепта двојне свијести афроамеричког мислиоца и теорије руског писца „према којој је космополитизам заправо прикривени романогермански шовинизам“.
Александар Ђокић је дао интересантан пресјек односа Њемаца и Руса, али и Њемаца и Енглеза, кроз историју, и рефлексију те историје на овдашњи тренутак.

Погледајте цијелу емисију на Јутјуб каналу ИН4С.

Милијана Ераковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: