Руска духовна прича: Душа се чисти као башта
Фото: Видовдан
Био је лијеп, сунчан дан и старац је копао башту желећи да посади неколико струкова парадајза. Пролазио је туда неки човјек, па упита старца:
– Шта радите, оче?
– Ево, исповједам моју баштицу.
– Како то – зачуди се пролазник – Зар и башта треба да се исповједа? То први пут чујем.
– Треба, наравно да треба – одговори старац. – Ја сам увјерен да ако добро очистим земљиште од каменчића, трња и корова, да ће поврће кад израсте бити лијепо и здраво. Да ће тај парадајз бити једар и црвен као јабука. У супротном, ако не исповједим башту, то јест ако је не очистим, онда ће она рађати мале, жуте смежуране плодове.
Човјек настави својим путем. Старчеве ријечи га натјераше да се замисли о својој души, о камечићима и корову који се у њој накупио.
Прочитајте још:
Dusa je, nasa duhovna basta. Ciste misli, toplo srce i razborit cin, uslovi su da uvijek blista.
Placem. Zivim u dobu duhovnog korova.