Русија обуставља извоз житарица: Да ли ће услиједити несташица хране

Свијет је у доба пандемије коронавируса опседнут кризом нафте, а цијене се мијењају из сата у сат.

Ипак, некако по страни, готово незапажено, јавила се криза на једном другом тржишту – житарица.

Пшеница постаје „жута нафта“, па и важнија од фосилних горива и њених деривата. Наиме, према подацима УН-ових организација за пољопривреду, храну и здравство, та би криза, као посљедица пандемије коронавируса, могла довести до глобалне несташице пшенице, а понегдје изазвати и глад и дестабилизовати многе земље и регионе.

Неки аналитичари сматрају да би се могла поновити 2010. година када је због суше и слабије жетве у неким водећим произвођачима житарица дошло до несташица жита у арапским земљама, што је, између осталог, био додатни подстицај за талас револуционарних проетста познат као Арапско пролеће чији су најзначајнији „резултати“ грађански ратови у Сирији и Либији, који се још нису смирили, пише Јутарњи лист.

Шта се, дакле, сада догодило на тржишту пшенице? Русија је, као један од највећих свјетских произвођача и највећи свјетски извозник житарица, обуставила извоз до почетка јула. Тиме је изазвала напетост на тржиштима и панику код главних увозника, попут Египта, Индонезије, Алжира, Марока, Нигерије и посебно Турске, који већ имају проблема са залихама, али и куповином тог важног прехрамбеног производа. Пшеница је постала скупља од нафте, што досад није забиљежено.

Руска одлука „заталасала“ је глобално тржиште, а изјава руског премијера Михаила Мишустина унијела немир. Мишустин је рекао да су „потребе домаћег становништва важније“ и да „приоритет имају руски грађани“. То је многима био знак да Русија прави залихе, у страху да би због коронавируса могло доћи до проблема са пшеницом на домаћем тржишту па јој је то потребно за смиривање сопствених социјалних напетости. Неки други сматрају да тиме Русија чека раст цијена пшенице како би барем дјелимично покрила губитке који су настали рекордним падом цијена нафте, њеног главног извозног производа на којем Москва гради своју моћ, али и рачуна свој годишњи прорачун.

Руска пшеница постала је додатно занимљива и због пада рубље у односу на долар и евро, због пада цијена нафте. Осим тога, и ове се године очекује јако добра жетва. Русија се у посљедњих 20 година вратила као један од главних играча на тржишту житарица – међу највећим је произвођачима и први свјетски извозник (за 2019/2020. око 73 милиона тона, од чега извози око 34 милиона тона).

Подсјетимо, СССР је увозио пшеницу из САД и није могао да намири своје потребе, а царска Русија је уочи Првог свјетског рата, 1914. године, била највећи свјетски извозник и један од најважнијих произвођача (ипак, и тада је на домаћем тржишту била оскудица и несташица пшенице), али ни то је није спасило од злокобне судбине која ју је задесила у току Великог рата, наводи Јутрањи.Хр.

Забрана извоза сада се не односи једино на четири постсовјетске државе које су у руској орбити: Јерменију, Киргистан, Таџикистан и Узбекистан. Ипак, тренутни недостатак руске пшенице покриће се залихама из САД и ЕУ, односно у првом реду Француске као најважнијег бриселског пољопривредног великана који ће највише профитирати од потеза Москве. У прикрајку стоји и Украјина као један од важнијих европских произвођача и извозника, али с великим ризиком јер се тамошњи аналитичари прибојавају да ће Кијев морати да прода и више него што планира како би покрио рупе у буџету, али онда долази у проблем на сопственом тржишту.

ЕУ је произвела 156 милиона тона (од чега Француска око 40 милиона тона), а извози више од 30 милиона тона. Украјинска производња била је на нивоу 29 милиона тона, а извоз на 20 милиона. Уз њих, САД су произвеле 52 милиона, а извезле 25 милиона, као и Канада која је прошле сезоне пожњела 32 милиона тона.

Египат, који је највећи свјетски увозник (12,5 милиона тона, од чега више од три милиона из Русије), већ је то надокнадио из Француске, али многи се питају шта ће бити догодине с обзиром на економску рецесију која ће бити разорна баш у земљама увозницама. Упркос таквом увозу, у Египту држава још додатно субвенционише цијену хљеба.

Уз Египат, највећи увозници пшенице су Индонезија с 11 милионатона, Бразил са 7,7 милона и Алжир са седам милиона тона. И Нигерија већ има проблема с количинама пшенице, а због нафтне кризе има и рупе у државној благајни. Због тога се многи прибојавају да те земље неће моћи да купе довољну количину пшенице како би задовољиле своје потребе, преноси Б92.

Према УН-овим подацима, у Африци недостатак хране већ осјећа око 135 милиона људи, а у току 2020. године због пандемије би се тај број могао повећати на чак 265 милиона људи који ће оскудијевати у храни.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: