Rusija garantuje isporuke gasa Evropi i bez dogovora sa Ukrajinom

Rusija je spremna da obezbijedi isporuke gasa prema dugoročnim ugovorima u Evropu, čak i ako do decembra 2019. ne bude postignut dogovor sa Kijevom o tranzitu ruskog „plavog goriva“ preko Ukrajine, izjavio je ministar energetike Rusije Aleksandar Novak.

„Pod bilo kojim okolnostima mi garantujemo isporuku ruskog gasa na osnovu dugoročnih ugovora koje je potpisao Gasprom“, rekao je Novak u intervjuu za „Komersant“, uvjerivši da će potrošači u EU dobiti potrebnu količinu goriva.

Pri tom je ministar naglasio da konstruktivan dijalog sa Ukrajinom koče sudski sporovi između „Gasproma“ i „Naftogasa“ o snabdijevanju i tranzitu ruskog gasa, između ostalog, zbog činjenice da ukrajinska kompanija stalno pokušava da naplati novac i imovinu od ruskog koncerna.
Ministar energetike napomenuo je da „Gasprom“ razmatra mogućnost potpisivanja sporazuma o nagodbi koji bi zadovoljio obje strane.

Potreba za novim ugovorima

Postojeće količine gasa „Gasproma“ za Evropu ukazuju na potrebu za sklapanjem dodatnih ugovora za izvoz ruskog gasa, uprkos činjenici da se u EU povećala potrošnja prirodnog tečnog gasa, objasnio je Novak.

„Ove godine imali smo zanimljiv događaj: prema dugoročnim izvoznim ugovorima ’Gasproma‘, već je izvučena maksimalna godišnja količina gasa. To znači da je potrebno zaključiti dodatne ugovore o cjevovodima, bez obzira što je u Evropu dodatno došao tečni gas“, konstatovao je ministar.

„Sve u svemu, važno je da se shvati da je cjevovodni gas najkonkurentniji u Evropi“, dodao je on.

Tranzit gasa preko Ukrajine

Ukrajina je prekinula da kupuje gas iz Rusije u novembru 2015. godine, a nakon toga nije koristila rusko gorivo u pripremi za grejnu sezonu, pumpajući u rezervoare gas kupljen za revers u Evropi. Postojeći ugovori za snabdijevanje i tranzit ruskog gasa preko Ukrajine ističu krajem 2019. godine.

Trenutno „Gasprom“ realizuje projekat „Sjeverni tok 2“ koji predviđa izgradnju dva kraka gasovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od obale Rusije preko Baltičkog mora do Njemačke. Protiv realizacije gasovoda se zalaže nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od ruskog goriva i Sjedinjene Američke Države koje imaju ambiciozne namjere za izvoz svog gasa u Evropu. Osim toga Letonija, Litvanija i Poljska smatraju da je ovo politički projekat.

Ruska strana je u više navrata izjavljivala da je projekat „Sjeverni tok 2“ potpuno komercijalni i konkurentan i ukazivala da on ne znači prekid tranzita ruskog gasa preko Ukrajine u EU.