Rušenje Njegoševe kapele i izgradnja Meštrovićevog mauzoleja: Najveća umetnička pobuna u SFRJ
1 min read
Njegoševa zavetna crkva na Lovćenu pre rušenja 1916.
Piše: Matija Bećković
Vaskrsenja ne biva bez smrti
„Ni pad Moskve ni pad sviju ruskih tvrđava ni potpuno uništenje vladavine Petra Karađorđevića nije nas tako zadovoljilo kao pad Lovćena”, pisale su 1916. godine Beogradske novine pod uredništvom K.Hermana. Ali pad Lovćena u Prvom svetskom ratu od okupatorskih soldata bio je šala pri padu Lovćena u miru, dvadeset pet godina posle Drugog svetskog rata od domaćih herostrata. Okupatorske haubice srušile su kapelu na Lovćenu i naređivale da se Njegoševe kosti snesu niz lovćenske slomovrate i to noću, a domaći herostrati su buldožerima, minama i bušilicama srušili Njegoševu grobnu crkvu i taj „Srpski Olimp, brdo Lovćen spomenik podignut Božjom rukom kao spomenik slobodi i njenim braniteljima”, kako je pisao Kralj Nikola – sravnili sa zemljom.
Taj pad je Petar Lubarda ovekovečio slikom Sumrak Lovćena. Slikar Mića Popović o toj slici je napisao: „Odavno već kad zamislim: Lubarda, ne mogu a da ne zamislim: Njegoš. Lubarda i Njegoš su vrlo blizak rod. Kad sam prvi put video Lubardinu sliku Sumrak Lovćena, osetio sam, neodoljivo, da se to rod, s najdubljim pravom i pravim gnevom, diže protiv jedne zavere… Ovakav gnev se ne miri sa obavljenim poslom. Lubardina slika je uporan nastavak zahteva za pravdom.”
Umetnici Jugoslavije, različitih vera i nacija, listom su ustali u odbranu jednog remek-dela i na svoju pobedničku zastavu stavili Lubardinu sliku. Pridružio im se i Iso Mahmutović, građevinski radnik, koji je bacio kramp niz lovćenske litice i rekao: „Neću da rušim vlašku svetinju!”
Đura Lubardu, majora jugoslovenske vojske, ubili su oslobodioci u podne, na sred Cetinja, 1945. godine zato što je držao govor na sahrani generala Iličkovića koga su, sa suprugom, bacili u jamu. Petar Lubarda je o ubistvu oca progovorio slikom Na kuću mi gavran pao. U tom duhu i Sumrak Lovćena mogao je nazvati Na Lovćen mi neman stala.
Decenijama je povodom Kapele na Lovćenu vođena najznačajnija debata koja se ikada vodila oko jednog spomenika i pokrenuta „suštinska pitanja estetike, teorije umetnosti i kulturne istorije”. Redakcija časopisa Umetnost sabrala je u dvobroju 27/ 28 za 1971. godinu sve što je rečeno i napisano na ovu temu, a sud o svemu prepušten je budućnosti. Glavni urednik bio je Lazar Trifunović, a priređivači Dejan Medaković i Živorad Stojković. Taj broj je spasio čast i iskupio savest najznačajnijih umetnika i istoričara umetnosti i spada u najdragocenija svedočanstva jednog vremena. U tom jedinstvenom činu prvi put uzelo je učešće gotovo sve stvaralačko bratstvo Jugoslavije. Časopis je osuđivan, kamenovan, zabranjivan, a uredništvo kažnjavano, ali i predstavljen u prepunoj sali Doma omladine uz prisustvo intelektualnog Beograda i učešće najznamenitijih umetnika čiji su prilozi objavljeni u časopisu. Među učesnicima sam bio i ja i tom prilikom pročitao pesmu Grob na Lovćenu.
Matija Bećković
Grob na Lovćenu
Dan kasnije, u navečerje srpske nove 1972. godine neko je zazvonio na vratima mog stana. Bila je to Vera, supruga Petra Lubarde.
„Ovo Vam je poslao Petar”, rekla je i pružila upakovani dar.
Kad sam ga otvorio video sam da je to fragment slike Sumrak Lovćena.
Zatečen, upitah: „Gde je Petar?”
„Eno ga dole.Čeka me u taksiju.”
„Da odem da ga dovedem u kuću?”
„Ne, hvala, žurimo, nosimo sliku i Skenderu Kulenoviću!”
I Skender je u Domu omladine čitao sonet Tarih za Lovćen ispisan njegovim krupnim rukopisom. U tom sonetu je, aludirajući na Meštrovićevog orla iznad Njegoševe glave, napisao i stih: „Samar orla ne tovari na me!”
Skender Kulenović
Ničija već moja
(Tarih za Lovćen)
Stevan Raičković je svoju pesmu započeo stihovima iz Simonide Milana Rakića, „Iskopaše ti oči lepa sliko”, a završio distihom „Kad s vrha tvog groba prvi kamen sruše / On će u dubinu sići naše duše.”
Stevan Raičković
Zapisi o grobu na Lovćenu
Vasko Popa je priložio svojeručno ispisanu pesmu Lovćen. u kojoj su stihovi: „Greju li te Gospodaru gromovi…/Služe li te visine device/ oblaci krilaši/ Vernije nego mi pusti/ I grešni sa svoga neznanja”.
Vasko Popa
Lovćen
Greju li te Gospodaru gromovi
Pod ukrštenim rebrima
Više nego tri maternja srca
(Beograd, jun ’68)
Miodrag Pavlović je svoju pesmu započeo stihom: „Mrtav on zove da se penjemo”.
Miodrag Pavlović
Lovćen, Njegošu
Mrtav on zove da se penjemo.
Dušan Radović je, preda mnom i Žikom Stojkovićem, ispisao stihove „Veći grob za novu smrt”.
Dušan Radović
Veći grob za novu smrt
Ređale su se pesme Ivana V. Lalića, Milorada Pavića, Dušana Kostića, Riste Tošovića, Branka V.Radičevića, Brane Petrovića, Slobodana Rakitića, Momira Vojvodića, Mira Glavurtića, Ljubomira Simovića…
Ljubomir Simović
Vaskrs Njegošev
Miodrag Bulatović je ispisao fantazmagoriju Dioba kostiju, Antonije Isaković priču Ne diraj u grob, a Dobrica Ćosić je napisao i ove reči: „Neka mi svi pismeni Srbi izgaze grob, ako u sedam velikih jugoslovenskih bezumlja, peto ili šesto po redu, ne bude rušenje Njegoševe kapele na Lovćenu i podizanje Meštrovićevog mauzoleja.”
Mihiz je između ostalog rekao: „Jedne su samo kosti, umivene mirom i vinom, počivale – činilo se za večnost – gde su same htele, ‘gde je zrno klicu zametnulo’, da stražare u karauli-kapeli nad rodom i jezikom. Pa evo ni njima nema mira. Jednom ih je s Lovćena zbacio Austrougarin-okupator, a danas im prah potresa, volju krši, zindan nad njima zida prevelika glupost ljudska. I nećemo mu više moći u pohode slobodnom na Lovćen, u sužanjstvo se oprema lepa Njegoševa glava. Na obretenije svoje čekaće kao i svi velikomučenici istog zakona.”
Ivan V. Lalić
Njegoš na Lovćenu
Ono što je Meša Selimović napisao u Sarajevu 3. oktobra 1971. vredi citirati u celini: „Uvek me uzbuđivala misao da je jedna veličanstvena planina, sa skromnim grobom na vrhu, postala spomenik jednom pjesniku. Zato mi je izgledalo nevjerovatno kad sam čuo da će se taj sklad narušiti i to znamenje obesvetiti. Nažalost, ta zamisao, potpuno izvan svega što se moglo očekivati, počela je da se ostvaruje. I mada sam bio uvjeren da ništa novo ne može biti bolje i ljepše od skromne kapele na vrhu Lovćena, ipak me zaprepastila neukusnost i agresivnost makete tog nepotrebnog projekta, koji deluje mučno svojom težinom, jezivom hladnoćom, neljudskom odbojnošću. Takvi lažni monumentalni spomenici podižu se ljudima bez djela i zasluga, vlastodršcima kojima tragovi smrde nečovještvom. Velikom Njegošu, koji je svojim djelom sam sebi podigao najljepši spomenik, ova odbojna faraonska grobnica ne odgovara nipočemu, nikako.”
Gojko Đogo je naslovio svoj tekst „Probudite Njegoša”, a Mirko Kovač: „Pleme moje snom mrtvijem spava”.
„Ako je riječ o tome da se Meštrovićev mauzolej sa Njegoševim spomenikom podigne na Lovćenu, moje je subjektivno mišljenje beskompromisno protiv”, napisao je Miroslav Krleža još 1966.godine.
Branislav Petrović
Ja ne pišem pesmu
Iste godine su svoj glas protiv na istu adresu uputili iz Ljubljane profesor France Stele, iz Zagreba profesor dr Cvito Fisković i dr Kruno Prijatelj iz Splita. Iz Beograda im se pridružio Oto Bihalji Merin i skulptori Risto Stijović i Aleksandar Zarin.
Poseban istorijski gest je naslovljen „Pismo najznačajnijih intelektualaca rodom iz Crne Gore upućeno Narodnoj skupštini, Centralnom komitetu, Izvršnom vijeću, Glavnom odboru Socijalističkog saveza Crne Gore na adrese u Titogradu i Skupštini opštine Cetinje”. Pismo su potpisali, sa sve titulama koje ovde izostavljamo, Radoslav Bošković, Vlado Drašković, Milutin Đurišić, Dušan Kostić, Mihailo Lalić, Radovan Lalić, Petar Lubarda, Milisav Lutovac, Uroš Martinović, Pavle Miljanić, Mitar Mitrović, Vukić Mićović, Miljan Mojašević, Andrija Petrović Njegoš, Petar Popović, Đuza Radović, Mito Savićević, Gligor Stanojević, Mihailo Stevanović, Risto Stijović, Božidar Tomić.
Ostaće zapamćen telegram Mihaila Lalića: „Potpis dajem, uspehu se ne nadam!”
Kako su slikari videli mauzolej najbolje se vidi na crtežima Miće Popovića, Bate Mihailovića, Mladena Srbinovića, Radomira Reljića, Milića od Mačve, Petra Omčikusa, Dušana Otaševića i pismo Voje Stanića kojim demantuje vest da je član odbora za podizanje Meštrovićevog mauzoleja.
O položaju Srpske pravoslavne crkve rečito svedoči podatak što su se u njeno ime oglasili samo mitropolit Crnogorsko-primorski i Sveti arhijerejski sabor. Justin Popović je bio živ, a njegovi duhovni sinovi dostasali, ali se još ne čuju živi. Retko ko spominje da se ruši crkva i da je Njegoš vladika. Jedan naslov se čak pita: „Pjesnik ili Vladika”. Njegoš je bio razvladičen a njegova grobna crkva razorena.
Onaj koji je sebe zvao Pustinjak Cetinjski, a Luču Mikrokozma potpisao „od vladike crnogorskoga Petra II Petrovića Njegoša”, a Gorski vijenac „Sočinjenije P.P.N. vladike crnogorskoga”, bio je razvladičen, da ne kažem raščinjen, a crkva koju je podigao i posvetio Svetom Petru, iste 1845 godine kada je objavio i Luču Mikrokozmu – smenjena je mauzolejem. Prvi put je jednom vladici uskraćeno pravo da počiva u crkvi koju je sam podigao.
Protiv mitropolita Danila organizovane su prve i jedine demonstracije u posleratnoj Crnoj Gori, a on se ovako jadao u pismu Komnenu Bećiroviću: „…Istorija neće pisati kako sam ja spasao od propasti nekoliko manastira i stotine crkava u Crnoj Gori, ali će pisati kako je kapela na Lovćenu srušena za vrijeme moga vladikovanja u Crnoj Gori… Uspjehu se ne nadam, jer ja nemam fizičke sile sa kojom bih je odbranio, a po svemu mi izgleda sve druge odbrane su slabe. Zaludu akademici slovenački, hrvatski, beogradski i sarajevski i toliko profesora umjetnosti, arhitekata, slikara i intelektualaca kažu ‘da se stari spomenici čuvaju a novi podižu’. Vjerujte, kod mene nema nikakvog inata osim što želim da spasem veliki ugled najvećeg Srbina i da mu se ne igraju s kostima i da mu se ne podižu paganski mauzoleji, jer on je bio vladika, pa vladar, pa tek onda filozof i genije… Stalo mi je da se čojstvo, junaštvo, ponos, dostojanstvo ne ukalja, a ukaljaće se ako se to uradi.”
„Sudbina Lovćena nije mogla ostaviti svet ravnodušnim”, napisao je Komnen Bećirović, podsećajući da je „čuveni hrišćanski filozof Gabrijel Marsel u članku objavljenom u listu Figaro napisao da je Njegoš možda jedini u modernim vremenima koji je u sebi spajao tri velika poziva: poziv sveštenika, vladara i pesnika. Za opstanak malog hrama na Lovćenu zauzeo se Andre Malro, što je isto kao da je kapelu na Lovćenu uneo u svoje Glasove tišine ili Metamorfoze bogova u koje je uvrstio Nereze i Sopoćane”. Tu je i kardinal Tiseran, Pjer Emanuel, član Francuske akademije, i Žan Kasu, osvedočeni prijatelj Jugoslavije i tolika druga imena svetske kulture od čijih bi se tekstova mogla sastaviti nova Bela knjiga.
„Rušenje Njegoševe zadužbine već jednom je pokazalo njenu neuništivost. Ona spada u one spomenike koji, žrtve vremena ili, što je još gore, ljudske zloće i slepila, moraju jednog dana vaskrsnuti”, napisao je Komnen Bećirović. Rušenje Njegoševe zadužbine već jednom je pokazalo njenu neuništivost. Ona spada u one spomenike koji, žrtve vremena ili što je još gore, ljudske zloće i slepila, moraju jednog dana vaskrsnuti – napisao je Komnen Bećirović. Nije li to ona energija slike Sumrak Lovćena koja traži pravdu kako je doživeo Mića Popović. Nije li lepa Njegoševa glava dočekala obretenije na koje je dugo čekala kao i svi velikomučenici istog zakona, kako je napisao Mihiz.
Kada je obeležavana 200. godišnjica Njegoševog rođenja, vladika je premešten na ikonu i proglašen Lovćenskim Tajnovidcem. Ali grob novoprosijanog svetitelja ostao je da čami iza rešetaka u kiklopskom kazamatu mauzoleja. Već pola veka nad Vladičinim grobom se ne pali sveća i ne drži opelo. Arhitekta Krasnov je napravio na stotine skica dok je našao konačan oblik kapele kojoj po skladnosti, skromnosti i prirodnosti nije bilo ravne. Otkad je srušena kapela na Lovćenu – kapele su se umnožile ne samo po Crnoj Gori i već ih se podiglo dvadesetak.
To što je kapelu obnovio Kralj Aleksandar, prva žrtva fašizma, Njegošev i Karađorđev potomak, kome je Njegoš posvetio Gorski vijenac, najčešće se spominje kao glavni motiv za rušenje kapele. Po toj logici bi valjalo srušiti i spomenik zahvalnosti Francuskoj i Pobednika na Kalemegdanu i Neznanog junaka na Avali i Kralja Tomislava u Zagrebu i Grgura Ninskog u Splitu i Svetozara Miletića u Novom Sadu, a sve ih je od istog autora naručio i platio kralj Aleksandar. On je od Meštrovića poručio i mauzolej na Lovćenu i od tog nauma odustao tek kad mu je tadašnji mitropolit crnogorski Gavrilo Dožić skrenuo pažnju da je na Lovćenu crkva u kojoj počiva jedan pravoslavni vladika. Da se kralj Aleksandar nije predomislio i mesto kapele podigao mauzolej, sa istog razloga bi rušili i mauzolej.
Čas je kad su na onom svetu gotovo svi i oni koji su kapelu branili i oni koji su je rušili. Zašto bi se podrazumevalo da neko o tome nešto zna i da nema smisla sve pričati ispočetka. Ono što se nama čini da svako zna, nekoliko naraštaja nije nikad čulo. Dovoljno da vide i znaju da je prošlo vreme kad su u Crnoj Gori crkva i Bog zakopavani i sahranjivani.
Duhovna obnova Crne Gore još jednom počinje od obnove njenog duhovnog vrha – kapele na Lovćenu. Nije ideja da se Mauzolej ruši nego da se Kapela obnovi i Njegoš izbavi. Mesta ima za oboje.
Pošto je bilo dovoljno i haubica i kamenica i suzavca, bio bi to veliki dan i radosna vest da se svi udružimo i povratimo izgubljenu lepotu. I da niko ne bude na gubitku i da nas sve to izmiri i koliko toliko objedini. Vaskrsenja ne biva bez smrti.
Glasovi protiv rušenja kapele
Borislav Mihajlović Mihiz:
Obretenije glave Vladike Rada
“Koja to crna sudbina hoće da najsvetije mošti moga roda ne miruju, da se, vekovima već, potresaju kosti prađedovske.
Jedne je, one rodonačelne, prvorodne, iz Trnova u Mileševu donesene – sažegao Sinan na Vračaru.
Onda smo dugo, vekovima, Lazara bez glave bezglavo nosili u seobama, bežanijama, egzodusima našim, od Ravanice jedne do druge, od Sent Andreje do Beograda, cvileći, preklinjući: „Vostani Serbije, vostani carice!”
I kada je najzad vostala, kada se podigla kuka i motika, onda je crna glava Đorđeva, kumovskom rukom ukinuta sa ramena, pala i otkotrljala se do prestola cara od Stambola.
Jedne su samo kosti, umivene mirom i vinom, počivale – činilo se za večitost – tamo gde je i valjalo, gde su same htele, „gde je zrno klicu zametnulo”, da stražare u karauli-kapeli nad rodom i jezikom.
Pa evo i njima nema mira. Jednom ih je s Lovćena zbacio Austrougarin-okupator, a danas im prah potresa, volju krši, zindan nad njim zida prevelika glupost ljudska.
I nećemo mu više moći u pohode slobodnom na Lovćen, u sužanjstvo se otprema lepa Njegoševa glava.
Na obretenije svoje čekaće kao i svi velikomučenici istog zakona.”
Mirko Kovač:
Pleme moje snom mrtvijem spava
“Iz dana u dan u našoj štampi pratimo, kao kakvu kriminalnu hroniku koja se splela oko Njegoševog groba, izveštaje o radu Skupštine opštine Cetinje u vezi sa podizanjem mauzoleja na Lovćenu i rušenjem postojeće kapele. Nastale su demonstracije oko rezidencije crnogorsko-primorskog mitropolita Danila, a Petar Tomanović, predsednik Opštinske skupštine, već poteže kramp, tobože da će još u aprilu udariti u kapelu Vladike crnogorskog Petra Petrovića Njegoša Drugog. Njegoš je više bio na strani vere kao njen vladika i na strani poezije kao pesnik, nego što bi ikada mogao biti na strani cetinjskog opštinskog činovništva.
Ovakva kapela kakva postoji više odgovara velikom crnogorskom pesniku i vladici nego monumentalna građevina s asocijacijama na egipatske hramove koji nemaju ničega zajedničkog s hrišćanstvom u kome je živeo, delao i umro Vladika Rade.
Skupština opština Cetinje bila je gluva na mitropolitov predlog i ustupak da se kapela uklopi u ovaj hram, iako ga sam mitropolit smatra paganskim. Ona je isto tako gluva na mišljenje jednog dela kulturne javnosti koja se svojevremeno izjasnila protiv rušenja postojeće kapele već inkorporirane u crnogorsku tradiciju. Dobro bi bilo da posle mišljenja sveštenstva cetinjska skupština sasluša i mišljenje pesnika, ako već odbija mišljenje Svetog arhijerejskog Sinoda i ukoliko ne smatra da je Njegoš njena prćija i da mogu s njegovim kostima raditi šta god hoće, makar se one već okretale u grobu. I na kraju evo kviza za jednu Opštinsku skupštinu.
2. Da li je Skupština čitala „Gorski vijenac” i „Luču Mikrokozma” i šta misli o njima?
3. Da li Skupština uvažava Njegoševo hrišćansko opredeljenje?
4. Šta Skupština misli o tome da li je bolje imati dva spomenika ili jedan?
5. Zna li Skupština da je dva više nego jedan?”
Dragoslav Mihailović:
Velika usta podižu spomenik svojim velikim ustima
“Vi, pesnici, ako ste dosad žalili što nikad nećete biti Njegoš, sad možete da budete mirni. Vi, zavidljivi, vi, nesrećni, vi bez noćnog mira, smirite se. Nije najbolje biti ni Njegoš.
Pesnik je hteo da bude jedno. Njegov izbor se nije dopao. Biće drugo. Zašto bi neko bio tragičan kad može da bude smešan? Zar to nije veselije?
Biti Njegoš – nije dovoljno. Bio je odviše visok; ako bude potrebno, postaće kraći. Nosio je bradu; bude li potrebno, berberi će mu je obrijati, doktori će mu ulepšati nos. Dela će mu napisati lepom kongresnom prozom. Biće doteran za vekove.
Mrtav pesnik je najbolji pesnik. On više ništa ne može da kaže. Biće zadovoljan. Lep u svom orlovskom društvu, sedeće sprema za vidovdanske i ostale praznike, verujući da je to poslednje. Nadaće se da ga više neće dirati.
Velika usta slave pesnika. Velika usta podižu spomenik svojim velikim ustima.”
Meša Selimović:
Spomenik vlastodršcima kojima tragovi smrde nečovještvom
“Uvijek me uzbuđivala misao da je jedna veličanstvena planina, sa skromnim grobom na vrhu, postala spomenik jednom pjesniku.
Zato mi je izgledalo nevjerovatno kad sam čuo da će se taj sklad narušiti a to znamenje obesvetiti.
Na žalost, ta zamisao, potpuno izvan svega što se moglo očekivati počela je da se ostvaruje.
I mada sam bio uvjeren da ništa novo ne može biti bolje i ljepše od skromne kapele na vrhu Lovćena, ipak me zaprepastila neukusnost i agresivnost makete tog nepotrebnog projekta, koji djeluje mučno svojom težinom, jezivom hladnoćom, neljudskom odbojnošću. Takvi lažno monumentalni spomenici podižu se ljudima bez djela i zasluga, vlastodršcima kojima tragovi smrde nečovještvom.
Velikom Njegošu, koji je svojim djelom sam sebi podigao najljepši spomenik, ova odbojna faraonska grobnica ne odgovara ni po čemu, nikako!”
Vojo Stanić:
„Nisam član odbora za podizanje spomenika Njegošu”
“Bio sam odsutan desetak dana od kuće i kada sam se vratio saznao sam da je u jedom od prošlih brojeva „Borbe” izašao spisak članova Jugoslovenskog odbora za podizanje Njegoševog spomenika na Lovćenu. U tom spisku je bilo i moje ime.
Molim vas da svakako napišete u jednom od idućih brojeva „Borbe” da se moje ime u tom odboru našlo greškom i da ja nisam član tog odbora.
U vezi s tim mogao bih mnogo više da kažem, ali to bi za vas, verujem, bilo dosadno i biću srećan i beskrajno zahvalan ako udovoljite ovoj mojoj molbi.”
Izvor: RTS
Tek kad se vrati Njegoševa kapela na Lovćenu ,tek tada će zavladati mir , i isčeznuće mržnja među braćom , Njegoš je bacio prokletstvo na Crnu Goru ako mu se želja ne ispuni !! Do godine na Lovćenu !!
Praznoglavci i idioti cetinjski danas krvlju i životom brane ono ruglo kojim im se mason Meštrović nasprdao.Napravio im masonsku grobnicu u kojoj Njegoš sjedi prekrštenih nogu kao Turčin (kad su to Crnogorci tako sjedili,pogotovo jedan vladika )gledajući u pod naslonjen rukom na lice.Ni jedan naš vladika nije tako zapamćen,već uzdignuta i ponosna čela.Ono što najviše bode oči je iza njega , pazi sad ,ne dvoglavi istorijski orao koji je naš grb donijet iz Vizantije sa Nemanjićima,već potpuno strani germanski orao ,koji bukvalno simbolizuje poraz od germanske nemani i u Prvom a i Drugom sv.ratu.Eto to je napravio Meštrović.Sprdnju sa Njegošem.Ali praznoglavci i glupanderi cetinjski od mržnje prema nama Srbima ništa ne vide !
hahahhahahahahah hahahhahahaah Ooooooo NE VJE RO VA TNO. NEZNALICO, orao je bio simbol Lovcena. postojala je i legenda koja je govorila da sa vrha Lovcena orao cuva CG. I pazi sad, nije bio dvoglavi, nikakva mitomanija, vec jedna glava. Kao u prirodi. dalje… Ovi sto bi oburdali ono velelepno zdanje od mauzoleja… To je i Aca Piroman uradio. Oburdao svo kamenje Njegoseve kapele, donio novo. Eto toliko. Mnogo ste vi surovali sa okupatorima i tudjinima da bi se oko bilo cega pitali. I sad vam je pamet u drugoj drzavi. Jos samo ovo… Te uvrede na racun Cetinjana… Ti Cetinjani su 90-ih bili u pravu, a zvali ste ih ustasama. A oni bili 100% u pravu, a vasa ideologija pogubna.
svi po kamen u ruke i peške na Lovćen da sabrani obnovimo kapelu, a u stvari sebe
Kkvi su to ljudi koji ruše kapelu koja se u tom trenutku nalazi na samom grbu njihove države? Čak će još dugo ostati na grbu SR CG. Ima li sličan narod da je sam srušio i slomio svoj grb? Da ironija bude veća Meštrović je kao majstor Aleksandra Karađorđevića po njegovoj poričbini sačinio nacrt i projekat sadašnjeg cetinjskog mauzoleja, ideja koja se nije sprovela jer je Crkva nije prihvatila, a što je Aleksandar poštovao. Tako da su i u ovom smislu Montenegrini skupina kontroverzna i komična kako se god okrene.
I danas, kao i 1974 je rusenje necijeg groba krivicnio delo u Crnoj Gori. Dakle mauzolej je sam po sebi krivicno delo. Na primer mom predku sruse grob i na njemu naprave dzamiju a projektuje je neki mudzahedinski arhitekt.. Srta ja da kazem. Super. E pa nije super. Dakle bezvezni ustaski mauzolej je nebitan. Rusili ga ili ne. Vratiti kapelu kakva je bila 1847 na mestu na kome je bila, a mauzolej pomeriti negde okolo, ili ga oburdati niz planinu, odluccte sami. I to je to.
Kakva crna opstina Cetinje. Iza ovog zlodela stoji plan koji je trebao Milo da zavrsi.
Ne znam stvarno sto mi bi da rasprvljam sa likovima koji bi rusili mauzolej… Ti se penjali gore nikad nisu, a ako jesu operisani su od svega sto estetika i etika nose. Je li Njegosevu CG obozavate… Onu gdje se jela kora s drveta, gdje su se ubijali ljudi nakon sto je data rijec da nece ako dodju na pregovore, ona dje se donacije koriste za provod po Evropi, trazi azil u drugim zemljama… To su pisali njegovi savremenici. Njegosevu CG zelite, ona sa autokefalnom crkvom (pa makar da je i jednostrano proglasena 1766. godine), sa zastavom koja slici ovoj danasnjoj… Aaaa, neeeee. To vam ne odgovara. Vi cete da rusite mauzolej, onakvo zdanje, da pravite crkvicu koja je bila ne prije mauzoleja vec 60 godina ranije. Evo da ja citiram Njegosa… Da nema vas buzdovana umovi ne bi tako sijali. Upaljac covjek pored vas da upali sijao bi kao reflektor. Poyy.
Greota za tebe!!!!
Pažljivo pročitah i članak i komentare.
Elem, na jednoj je strani sam Vladika Petar Petrović Njegoš i njegov amanet.
Na tu stranu se svrstali poznati i priznati mislioci – Dejan Medaković, Matija Bećković, Meša Selimović, Skender Kulenović, Stevan Raičković, Vasko Popa, Miodrag Pavlović, Dušan Radović, Ljubomir Simović, Mirko Kovač, Borislav Mihajlović Mihiz, Ivan Lalić, Branislav Petrović, Oto Bihalji, Risto Stijović, Aleksandar Zarin…
Pa onda su na toj istoj strani i najznačajniji intelektualci,tog vremena, rodom iz Crne Gore – Petar Lubarda, Komnen Bećirović, Mihailo Lalić, Radoslav Bošković, Vlado Drašković, Milutin Đurišić, Dušan Kostić, Radovan Lalić, Milisav Lutovac, Uroš Martinović, Pavle Miljanić, Mitar Mitrović, Vukić Mićović, Miljan Mojašević, Andrija Petrović Njegoš, Petar Popović, Đuza Radović, Mito Savićević, Gligor Stanojević, Mihailo Stevanović, Risto Stijović, Božidar Tomić.
Pa onda i svetski intelektualci se priključiše – Andre Malro, Pjer Emanuel, kardinal Emanuel, Žan Kasu…
Na drugoj strani si ti Butko.
I šta misliš sad, kakav ću zaključak ja izvući? Ko su ovdje umovi a ko je buzdovan?
@Butko
Lepo ja rekoh, toliko si zalutao u neobrazovanju i mržnji koja stvara glupost, da je vidno da Njegoša definitivno nisi ni čitao, što i nije problem, jer i da jesi, nemaš ti kapacitet da ga razumeš.
A o izdajnicima više govori to što si suštinski sve naše pretke si ovde nazvao ubicama, uključujući tvoje. Toliko o tvom patriotizmu.
A Njegoševska Crna Gora? E moj ti. Koliko si ti odlutao, da iz tolike mržnje više ni racionalno ne razmišljaš. Pogledaj se, tvoj govor. “aaaa… oooo… buzdovani”. Jel to pišeš ove komentare ispred nekog dragstora?
A evo i da te naučim: Njegoševa Crna Gora je ona borba protiv zla tog vremena. Znaš, protiv osvajača, protiv podela u svom narodu, protiv bratoubilaštva, protiv mržnje. Borba za slobodu, čast svoje porodice, svojih predaka i svoje kuće, svog naroda.
Ono što ti izgleda odavno više ne znaš.
Ali neka, nastavi tako. Budi kao što i jesi brani druge i tuđu politiku, a svoje napadaj i teši se da smo mi izdajnici i nepismeni, a ti patriota koji nikada nije nijedno jedino delo Njegoševo pročitao, niti ga razumeo.
Komunjarama koji su izgrađivali novu ateistički naciju smetao je srpski pravoslavni objekat na Lovćenu…Komunjari (ateisti) smeta svaka crkva,a posebno ako je na vrhu Crne Gore !
Bogu Božije,Njegošu Njegoševo,Lovćenu kapela !
Tu je prvenstveno napravljen masakar nad prirodom. Njegoš se zaljubio u onu vršinu, odakle pogled daleko seže. Vidim, neka crkvena lica i političari bi prihvatili Diznilend i kič – da se kapela napravi pored onog strašila. To nikako ne podržavam. Ako misle nešto da se radi, a to svakako neće skoro, onda prvo treba Lovćenu vratiti konturu, vratiti mu vrh, pa tek onda razmišljati o obnovi kapele. Ili da demontiraju strašilo, sasjeku i sastave negdje gdje bi komite izvoljele, ili da se sipa beton preko njega, da posluži kao podloga do vrha, pa tek na kraju izgraditi kapelu. Komunjarsko-masonskom strašilu nije mjesto na Lovćenu svakako, a posebno ne pored pravoslavne kapele.
Ili ga radite kako Bog posluje i kako bi želio Njegoš (njemu strašilo ne treba pored groba), ili ne dirajte ništa!
Veliki umjetnici za najvećeg Njegoša.
Jeste Matija, ima mesta za oboje, pa kada ti kažeš i neka ostane ona piramidasta kamenica tu gde je, mada se ti i ja po tom pitanju, ne bismo složili. Ali stvar je nešto sasvim drugo. Samo da napomenem tada te 1974 Meštrović je bio već duboko zagazio u ustaštvo te me čudi kako to da su komunisti kji su za sebe slovili da su bili borci protiv nacizma i fašizma digli ovu kamenčinu isklesanu od strane jednog ustaše i posadili ga na vrh Lovćena? Dela a ne reči odaju pravu sliku delotvorca.
Neće se ovi protivnici, kako ti Matija s pravom reče, srpskom Olimpu, obnove i sa tvojim racionalnim razmišljanjem složiti. Njima u glavi stoji ono što su njihovi pretci uradili pre eto skoro pola veka. Oni su kapelu, koja nikada ne bih zapustela porušili upravvo zbog trajnosti i izdrživosti. Ustaška kamenčina, posle obnove crkvene kapele će biti napuštena i zapuštena. U nju čak ni gavranovi neće odlaziti, jedino ako na vrhu Lovćena ima veverica i kuna one će tamo odlaziti radi sebe, pa će se sama kamenčina, od sebe oburvati i srušiti.
To njih boli i zato oni nariču na sva usta i sveg glasa. Znajući kakva sudbina tu kamennčinu čeka imam i ja tendenciju da se složim sa tobom. Samo, Matija, tada kada ta kamenčina se surva niz litice Lovćena ,nećemo ni ti ni ja biti tu, na ovome svetu da dignemo čaše i nazdravimo u znak velikog trimfa.
Kakva crna Njegoseva kapela srusena da se napravi mauzolej… Dokle flagrantne lazi… Njegosevu kapelu je srusio Kralj Aleksandar Ujedinitelj. Doduse, vec je bila relativno ostecena. Pa je podigao drugacije zdanje koje nema veze sa Njegosem. Nije ni posvecena Njegosu.
E, Butko nesretni, tuzno je koliko si glup, vjeruj da se postidim, sto govorimo istim Srpskim jezikom, dje li, si ti ucio skole, kukala ti majka sto te rodi, takvog blentavog.
Ja napisah od a do š istinu, pa ti vidi na koji si se ti nacin obrazovao i kako koristis internet… Ako nista, imas na YT svjedocenje jednog CT snimljeno prije 40-ak godina… Kaze druga je bila visa i ljepsa ali su oni mnogo vise voljeli prvu (aludirajuci na Aleksandrov pir po CG). To je fakat nevidjeni i jos ne tako davna proslost. E mozes misliti koliko vas treba shvatiti ozbiljno za one price da je prije 800 godina… kad istoriju prije 100 godina farbate.
@Butko
Ajde da ti uprostim:
Zamisli imaš kuću, i neprijatelj ti je do te mere ošteti da više ne možeš u njoj da živiš. Srušena ti je kuća, ne baš do temelja, ali razrušena. Neprijatelja si oterao, ali u tako oštećenu kuću ne možeš ući osim ako ne želiš da ti kamen padne na glavu. Prvi rođak ti je obnovi i još je malo i proširi, tebi u čast, kako i sam kaže. Prvi komšija, politički neprijatelj tvom rođaku, cinično kaže da mu se ne sviđa proširenje, ali ga, zamisli, prihvata.
Jel to opet tvoja kuća, samo sada obnovljena?
E kad to shvatiš, onda ćeš razumeti i poentu o kapeli. A to je da se upitaš zašto su komunisti obnovljenu Njegoševu kapelu, dakle, crkveni objekat, za jednog pravoslavnog vladiku da tu počiva, što je bio njegov zavet, razrušili do temelja i to ne da bi je ponovo, sada identično, obnovili, već da bi na mestu nje napravili nehrišćanski mauzolej.
A da si barem malo čitao Njegoševa dela, a iz tvojih komentara je jasno da nisi, znao bi koliko je to protivno svemu onome što se Njegoš zalagao. Jer bi vladika sigurno bio zgrožen i uvređen da vidi da su neki ateisti pregazili njegov zavet da bude sahranjen u kapeli i prebacili njegovo telo u jedan glomazan, pompezan i gordi objekat koji ni počemu nije crnogorski, ni po stilu, ni po duhu, a Boga mi ni po idejnom tvorcu te ideje, niti po autoru, jer su obojica iz Hrvatske.
Kad se pogledaju slike, vidi se da su iste! Ova potonja, koju je obnovljena 1927,god., ima samo ogradu kamenu okolo. Inače su kapele iste. Slike ne lažu.
Ti si iskrivljenu istoriju učio . Nemoj da te sramota , poturili su ti kao i mnogima oko tebe i mene. Pročitaj i osvrni se i na drugu stranu , možda uvidiš da su lažirali….pogledaj i taj snimak starog Cetinjanina i osjetit ćeš po njegovoj priči da je to istina. Ta kapela (Acova )je posvećena Petru Karađorđeviću a ne Njegošu. Nemoj šta zamjeriti Djuro, praštaj.
@Vrabac
Rušio Njegoševu kapelu da bi izgradio istu i posvetio je Petru? Šta je sljedeće, došao u ljetećem tanjiru u Crnu Goru?
A, evo šta je stajalo na ploči na ulazu u kapelu:
“Mi Aleksandar I, Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca, praunuk Karađorđa Petrovića, vođe i početnika oslobođenja Srbije, unuk Kneza Aleksandra Karađorđevića, i sin Petra I velikoga oslobodioca i ujedinitelja našega naroda, i Knjeginje Zorke Petrović Njegoš, obnovismo ovaj sveti hram, koji je na Lovćenu blizu Cetinja podigao i za večnu kuću izabrao slavni naš predak Petar Petrović Njegoš, Vladika i gospodar Crne Gore, veliki rodoljub, pesnik slobode Crne Gore, poklonik, Heroju Topolskome Karađorđu besmrtnome i apostol i pesnik jedinstva našega naroda, a koji bi 1916. godine razoren u ratu za oslobođenje i ujedinjenje. Neka je mir njegovom pepelu. Njegov sveti blagoslov, neka se izlije na naš dom i narod, kroz sve vekove. Amin. Na Lovćenu, 21. 9. 1925. godine”
Dakle, nemaš ti veze ni sa Cetinjem ni sa Crnom Gorom, zato nas se mani.
…spiro iliti saso od jugoslavije je grobar svega crnogorskoga…ambisali mu se ss sljedbenici…
Butiko: lazi ostavi da pises u vasim komitskim objavama! Crkvica jeste bila Njegoseva, tj on je sagradio i posvetio Sv.Petru Cetinjskom i ostavio amanet da u njoj bude sahranjen. Srušila je Austrougarska granata u Iom Sv.ratu a Aleksandar Karadjordjevic, unuk kralja Nikole, je finansirao ponovno izgradnju iste kapelice tj crkve 1927.g. i Njegoseve kosti su opet prenesene u kapelicu, u medjuvtemenu su bile prenesene u Cetinjski manastir gdje su ih bili prenijeli Crnogorci da ih ne bi Austrougarska vojsla ukaljala. Ali 1971.g. su komunidti rusenjem te crkve i samog Jezerskog vrha sve ukaljali. Etp istine
Butko imas fotografije pa pogledaj kako je izgledala prije 1916 pa kako kad su je Austrougari srusili, pa sliku kad je obnovljena ,uporedi u cemu je razlika.
Da li Mauzolej slici Kapeli.
Mitropolija i narod Cetinja pisali su peticiju Kralju Aleksandru da finansira obnovu Kapele sto je i ucinio.
Zamislite da nije kako bi ga tek onda optuzivali da je ostala rusevina.