Rus koji je 1999. bio na Brankovom mostu: Te dane neću zaboraviti, promijenili su mi život

Petog aprila 1999. godine na Centralnoj televiziji Rusije u veoma popularnoj emisiji „Pogledi“ („Vzglяd“), koju je gledala cela zemlja, prikazani su studenti iz Sankt Peterburga kako se spremaju da putuju u Beograd i podrže srpsku omladinu za vreme bombardovanja.

Andrej Anohin je rekao voditeljima emisije Juriju Ljubimovu i Sergeju Bodrovu zašto namerava da putuje u Beograd i kako će podržati Srbe.

„Mi podržavamo mlade u Srbiji, jer albanski narod je taj koji je isprovocirao ovaj konflikt. Zato sada bomarduju Beograd i tamo ginu deca. Stupili smo u kontakt sa jugoslovenskom dijasporom u Sankt Peterburgu  i rekli su nam da je sada najvažnije da pokažemo svetu da je ruski narod uz Srbe. Naše su devojke završile obuku medicinskih sestara i spremne su da pomažu u bolnicama i podzemnim skloništima, da pomažu ranjenima, a sada skupljamo i humanitarnu pomoć koju ćemo poneti u Beograd.“ 

Andrej Anohin je tada bio aktivni učesnik društveno-političkog pokreta „Ruski student“ a danas je poslanik Zakonodavne skupštine Sankt Peterburga i ima zahvalnicu Vlade Jugoslavije „Za odbranu Brankovog mosta“ i zahvalnicu Vlade Jugoslavije za učešće u socijalnoj adaptacije dece iz Jugoslavije, koja su u ratu ostala bez roditelja.

Nekoliko dana posle ove emisije studenti su se uputuli u Srbiju.

„U Beograd smo stigli one noći kada je bombardovana zgrada Radio-televizije Srbije. Potreslo nas je to što smo videli: rat koji je u centru Evrope započeo NATO. Jednostavno nismo mogli da to shvatimo. Jer Rusija je usvajala demokratske reforme koje su joj nametnuli Međunarodni monetarni fond i druge organizacije. Tek smo tada shvatili kako je svet uređen, a to što su pokušavali da nam ispričaju o ulozi Amerike u svetu, videli smo sada na drugi način. Videli smo zapaljene zgrade u centru jedne evropske prestonice, videli smo vazdušnu bitku na nebu nekada mirnog grada, kada su srpska PVO branila nebo nad Beogradom. Nikad ranije nismo videli rat i za nas je to bio šok. Civilizovani svet se pretvorio u bombardovane ruine.

Odmah smo se povezali sa studentima Beogradskog univerziteta. Srdačno su nas dočekali. Izlazili smo zajedno da dežuramo. Sa Srbima smo pravili živi štit na poslednjem celom mostu u gradu. Pokušali smo da prenesemo Srbima poruku da je ruski narod uz njih, da stojimo rame uz rame. Tada su svi nosili značke sa metom i mi smo ih nosili. To su bili dani kada smo postali jedno. Zajedno smo čekali bombardovanje, zajedno slušali sirene. A kada smo se vratili u Rusiju, organizovali smo akciju „Sanktpeterburški studenti protiv NATO-a“ i puštali sirene da bi Rusi znali i osetili kroz šta prolaze braća Srbi. Nikada neću zaboraviti te dane u Srbiji.“

Izvor: Russia Beyond