„Рујна зора“ настала у Футогу?

У Црној Гори је, мада је словила и као кандидат за званичну, и даље незванична химна, у последње време својатају је и Босанци илити Бошњаци, али дилеме нема: популарну песму „Још не свиће рујна зора“ написао је, а највероватније и компоновао Србин из Футога. Реч је о Василију Васи Николићу (1822-1890), адвокату, војнику, песнику, боему…

– Имао сам дилеме око те песме све док у Народном музеју у Кикинди нисам нашао песмарицу коју је, руком, на славеносербском, у Мокрину 1846. исписао тамошњи учитељ Лука Давидовић. Под бројем 99, у њој је Николићева песма „Јошт не свити бела зора“. У потоњим верзијама, у њој јесте промењена понека реч, па је уместо беле, постала рујна зора, али су то безначајне измене – открива, за „Новости“, др Милован Мишков, професор Педагошког факултета у Сомбору.

За разлику од изворног текста, практично идентичног данашњем, оригинална музичка партитура не постоји, а овај музиколог и истраживач уметничке традиције верује да је Николић за песму компоновао и музику.

– Николић је време у којем је живео обележио и као један од најпознатијих гитариста свог доба – објашњава Мишков. – О њему, иначе, бираним речима пише његов савременик Јаков Игњатовић а, уз остало, једно време је, на Петроварадинској тврђави, био и ађутант генерала Јосипа Јелачића којег ће, нешто доцније, за хрватског бана устоличити српски партијарх Јосиф Рајачић.

Николићево сочиненије, како се говорило у његово доба, претрајало је два века. Тридесетак година пошто је настало и увелико певано „широм Српства“, појавила се и прва клавирска партитутара коју је написао Корнелије Станковић, а у својој књизи „Јужно-словјенске попјевке“ из 1878. први пут штампао хрватски етномузиколог Фрањо Кухач.

Што се, пак, тиче распрострањене предрасуде да је реч о црногорској народној песми, односно недавних изјава познатог сарајевског певача Сеје Питића да ће доказати да је, ипак, реч о босанској севдалинки, Мишков каже да је све то – узалудан посао.

– Песме су, увек, лако освајале просторе, нарочито у истом језику, чак и кад се он говори у више држава, па је тако и ова стигла и до Црне Горе, али свакако није црногорска – вели Мишков. – Несврсисходни су и покушаји из Сарајева да је прогласе за своју. Могу, наравно, да је певају, јер музика нема граница, али је то, дефинитивно, српска песма и ту се ништа не може променити.

Волели је многи певачи

Песма „Још не свиће рујна зора“ се, деценијама, налазила на репертоару наших најпознатијих певача, не само народне музике. На грамофонским плочама или компакт дискова до сада су је снимили Бора Спужић Квака, Душица Билкић, браћа Бајић, Никола Каровић, Мерима Његомир, „Седморица младих“, Љиљана Петровић, Жељко Јоксимовић…

(Новости)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: