Потпредсједник ГП УРА Неђељко Рудовић поднио је оставку на све страначке функције, а на „Фејсбуку“ је објавио писмо у којем образлаже зашто напушта руководство УРА.
Писмо преносимо интегрално
Поштовани,
Због евидентних дубоких разлика у односу на већи дио руководства Грађанског покрета УРА у вези стратешког правца дјеловања УРА овим путем вас обавјештавам да подносим оставку на мјесто потпредсједника УРА и на све остале партијске функције. Уз жаљење што сам принуђен да се дистанцирам од политике коју партија чији сам оснивач води од децембра прошле године, желим да вас обавијестим да више не могу дозволити да дајем легитимитет одлукама које се косе са мојим увјерењима и мојим виђењем смисла бављења политиком.
Дубоко поштујући чланове и симпатизере УРА који се искрено боре за промјене у Црној Гори, као и све оне који у УРА виде наду и залажу лични интегритет да би промовисали нашу партију, образложићу у основним тезама овакву моју одлуку и подсјетити шта су била моја залагања у протеклих скоро годину.
Прво, не могу прихватити да утицај на доношење одлука УРА има било која друга партија. Моје виђење је да пресудан утицај на креирање одлука руководства УРА има Демократска Црна Гора и да се УРА претвара у политички субјекат који приликом дефинисања својих корака прво мора да води рачуна да ли ће то одобрити већи коалициони партнер. Таква је и одлука о наставку бојкота парламента, због чега сам и саопштио на сједници Главног одбора 09. јула да ми не одлучујемо хоћемо ли наставити бојкот, него да ли ћемо слиједити другу странку или водити аутономну политику. Оваква коалиција са ДЦГ полако нас доводи у ситуацију потпуне идентификације са том странком, што за посљедицу може имати слабљење идентитета УРА и њено претварање у маргиналан политички субјект чија даља судбина највећим дијелом зависи од воље друге партије.
Друго, не желим да учествујем у политици чији је превасходни циљ нанијети штету осталима у опозицији, умјесто да се усмјере све снаге и ресурси у демократске промјене и обарање власти. Док сам био новинар, послије сваких избора сам писао текст са истом тезом – поред недостатка озбиљности, визије и искрене посвећености јавном добру, опозиција губи зато што јој избори служе да међусобно одмјерава снаге, да се нанесе штета конкурентима из опозиције и да се изабере лидер опозиције, а не да се оствари побједа над ДПС-ом. Почео сам да се бавим политиком вјерујући да могу допринијети да се са том праксом престане. Нијесам успио.
Иако сам се залагао за широки грађански блок, а не за само двојну коалицију са ДЦГ, не бих истрајавао на аутономној политици УРА да је коалиција са ДЦГ макар ослабила ДПС. Нажалост, ДПС је стабилнији, а демократске промјене даље него раније. Неколико пута сам говорио, а чини ми се да је важно и да подвучем овом приликом – добро је за Црну Гору што је врх Демократске Црне Горе показао да је спреман да се мијења иако је био против обнове државности Црне Горе. Јасно су саопштили да је држава Црна Гора њихова једина отаџбина и на тај начин позитивно утицали на значајан број опонената државне самосталности. То је свакако у интересу Црне Горе. Потребно је поздравити такав курс јер ово треба да подједнако буде држава и Црногораца и Срба и Бошњака и Хрвата, суверениста и униониста, и свих осталих. Али, то не значи да УРА треба да постане било чија играчка. Уосталом, такву промјену курса треба показати на дјелу. Зато је важно да јачају опозиционе странке која баштине вриједности грађанске Црне Горе, еманципаторског и суверенистичког покрета, да би били незаобилазни актери будуће демократске власти, а не да се претварају у било чије пионе.
Како је дошло до мог размимоилажења са остатком руководства? Залагао сам се за широки грађански блок, који би укључивао и све странке које баштине вриједности државотворног покрета јер сам сматрао да је то пресудно важно за успјешно остваривање главног циља – слабљење ДПС-а и демократске промјене. По мени, неспорно је да промјена нема ако не анимирамо један дио гласача ДПС-а који за њих гласају без интереса, а наивно вјерујући да ДПС гарант очувања независности Црне Горе и њене посебности. Да би се то десило, било је неопходно све антирежимске снаге које дјелују на концепту европске и грађанске Црне Горе буду дио грађанског блока. То значи да ДЦГ, која долази из другог миљеа, не би била доминантан фактор, иако би свакако појединачно били најјачи у блоку. Тако би шансе да успијемо на изборима биле много веће јер бисмо показали зрелост и одговорност према грађанима који траже промјене.
Колеге из руководства су ипак, у децембру, трчећи прихватиле понуду ДЦГ за формирање двојне коалиције, у којој је ДЦГ 75, а УРА 25 одсто. Нијесмо ни покушали да убиједимо ДЦГ да је коалицију потребно проширити ако желимо да успијемо. Да смо, као што сам тражио у септембру прошле године, заједно са СДП и Демосом, направили договор да сви заједно понудимо ДЦГ коалицију, која је подразумијевала и да ДЦГ да свог предсједничког кандидата у име грађанског блока и да имају носиоце листа за локалне и парламентарне изборе, те неспорних 50 одсто учешћа на листама, вјерујем да би исход и предсједничких и локалних избора био битно другачији. Тако бисмо изашли у сусрет очекивањима јавности и направили искорак који би демонстрирао нашу искрену посвећеност циљу.
Овако, пристали смо да се бавимо калкулантском политиком, чији је циљ превласт у опозицији и прављење штете осталима из опозиције, надајући се да ћемо им преузети бираче. Таква политика, чија се неискреност манифестовала и намјерним трошењем времена за договор, довела је до тешког пораза на предсједничким, па још тежег на локалним изборима јер се само појачавао утисак о неслози и неодговорности опозиције према људима који су од ње очекивали елементарну зрелост и који немају времена за интриге и обрачуне унутар грађанског блока, као оквира за окупљање прогресивног дијела опозиције.
Дешавања након локалних избора у Подгорици, када представник ДЦГ/УРА коалиције није добио зелено свјетло да дође на сједницу ОИК и изгласа понављање избора да би Савез за промјене ушао у градски парламент само су један од разлога што сам се стидио што сам члан руководства УРА јер се и ту потврдило да је важније напакостити колегама него побиједити ДПС.
Надајући се да се политика УРА може вратити на колосјек који сматрам исправним, остајем члан партије чији сам један од оснивача. Нијесам се оглашавао до завршетка избора поштујући став већине и не желећи да наносим штету. Како вјерујем да животни принципи не смију бити подређени политици, у оваквом руковођењу партијом више себе не могу препознати и зато доносим одлуку о повлачењу са партијских функција. Седам мјесеци сам настојао да одвратим колеге од претварања партије у туђи украс. Након последње одлуке везане за бојкот моје учешће у раду руководства постало је сувишно.
Без икаквих калкулација и са племенитим намјерама сам одлучио да покушам допринијети бољој Црној Гори. Наставићу то да радим на начин који је у складу са мојим увјерењима и савјешћу, а посланички мандат чији сам носилац стављам на располагање Грађанском покрету УРА када почне да дјелује у Скупштини Црне Горе. Уколико процјена органа странке буде да ја не могу заступати циљеве УРА у парламенту поднијећу оставку на посланичку функцију.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
За оне који га знају, очекивано!
Какав је ово србомрзац гори је од ранка и мила…
Замислите какав је Бечић преварант кад се и овоме дукљанину попео на главу.
Nije mi jasno što ovi Rudović od početka nije kod Ranka u SDP? Iz njega je vazda progovarao dukljanski ustaša.