ИН4С

ИН4С портал

Рубља ојачала након америчких санкција

Вредност руске валуте ојачала је за један одсто јуче на лондонској берзи, дан након што је амерички председник Џозеф Бајден забранио америчким банкама да купују државне обвезнице деноминоване у рубљама на примарним тржиштима

фото: ЕПА-ЕФЕ

Вредност руске валуте ојачала је за један одсто јуче на лондонској берзи, дан након што је амерички председник Џозеф Бајден забранио америчким банкама да купују државне обвезнице деноминоване у рубљама на примарним тржиштима, известио је „Фајненшел тајмс”.

У четвртак, након првих вести да ће Вашингтон забранити домаћим банкама трговину новим емисијама обвезница руског сувереног дуга, рубља је на берзама изгубила два одсто вредности да би се до краја тог радног дана „готово у потпуности опоравила”, до размене од око 76 за један амерички долар. „Америчке санкције руском трговању државним хартијама од вредности најблажа су мера коју је Вашингтон могао да предузме против руског дуга”, оцењују у Ситију. Разлог изостанка моменталне бежаније инвеститора из трговине руским дугом лежи у високим приносима које доносе те обвезнице, као и у ниском државном дугу Москве, истичу посматрачи у Ситију.

Најгоре стрепње – да ће Вашингтон забранити америчким инвеститорима трговину руским дугом на секундарним тржиштима – нису се овог пута оствариле, наводи агенција Блумберг. Иначе, примарна финансијска тржишта су она на којима се врши примарна емисија појединих хартија од вредности. На њима се обавља прва трансакција хартија од вредности, односно, на њима се уводе нове хартије од вредности. Секундарна тржишта су она на којима се тргује већ емитованим хартијама од вредности. На њима се обавља препродаја, односно друга и наредна трансакција с хартијама од вредности.

Нове америчке финансијске санкције против Русије „потез су без преседана у модерној историји финансијског трговања”, пренео је „Спутњик” оцену Кајла Шостака, саветника финансијске консултантске куће „Навигејтор принсипал инвесторс” из Њујорка.

„Такве мере повећаће учешће руских банака и инвестиционих фондова у рубљама на примарном тржишту сувереног дуга те земље. У међувремену, нерезиденти тренутно поседују око 22 одсто руских државних обвезница (укупне вредности 185 милијарди долара). Од тих 22 одсто, око 15 одсто представља углавном новац филијала руских банака у иностранству. Нерезиденти тако контролишу око седам одсто ових руских државних обвезница, међу њима половину традиционално поседују Американци”, навео је Шостак.

С ове стране Атлантика, у лондонском Ситију, посматрачи сматрају да најновије америчке санкције руском дугу личе на „папирнатог змаја”.

Хаснаин Малик, шеф истраживања тржишта капитала у лондонској Телимер групи, сматра да америчко ограничење куповине новог руског државног дуга „тешко да је моћна казна за економију која има фискални дефицит испод један одсто и удео јавног дуга у бруто домаћем производу мањи од 20 процената”, јавио је Ројтерс. „У најбољем случају, ово је сигнал да САД могу да појачају своје финансијске мере против Русије, а овде је сада мало тога што би пољуљало ситуацију с инвестирањем у Русију пре санкција”, преноси британска агенција.

Аналитичар Кристофер Гренвил, из компаније за економска истраживања ТС Ломбард у Лондону, процењује да ће санкције на примарном тржишту руских државних обвезница (ОФЗ) утицати на то да камата централне банке буде за 50 базних поена виша него што би иначе била. „Санкције су калибрисане да буду озбиљне, али не превише. Озбиљне су јер то није само још једна рунда политичких санкција усмерених против неколико званичника или компанија са црних листа за које нико никада није чуо, већ су осмишљене да наштете Русији повећањем трошкова задуживања и слабљењем рубље”, каже Гренвил.

Иначе, реч је о другој рунди америчких санкција против трговине руским хартијама од вредности, након што је Вашингтон 2019. забранио трговину руским државним обвезницама деноминованим у страним валутама. Страни инвеститори снизили су од тада посед руских „страних” обвезница са 35 одсто на петину укупне емисије. То је, иначе, најнижи проценат у последњих пет година. У међувремену, секундарно тржиште руским обвезницама и даље је веома активно, истичу у Ситију. Најновије мере могле би, након што се слегне прашина, да подстакну прилив неамеричких инвеститора на финансијско тржиште под надзором Кремља.

У међувремену, Банка Русије најавила је да ће, ако буде неопходно, употребити „сва расположива оруђа” да очува финансијску стабилност.

Прочитајте ЈОШ:

Руски МИП: Украјински конзул да напусти земљу

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *