Међународни београдски сајам књига је фешта писане речи, оаза где чувамо интелектуални и читалачки интегритет, ентузијастично место које доказује да српски народ чита и да није тако опасна “та криза читања и књиге”, истичу данас писци и издавачи уочи отварања 61. Сајма књига.
За песника Љубивоја Ршумовића Београдски сајам књига је “пијаца”.
“Ја не идем на зелену, ни на бувљу пијацу, али на пијацу књига дођем сваке године и будем сваки дан. Увек се нађе нешто важно да се купи, да се има у кући”, рекао је Ршумовић Тањугу.
За њега је то прилика да сретне своје пријатеље и за упознавање са књижевном, домаћом и страном, продукцијом.
“Човек добије идеје, енергију, снагу да и сам евентуално нешто уради, пратећи идеју свог колеге, или издавача који је довољно виспрен да стваралачки нешто осмисли”, каже Ршумовић.
Он је нагласио да је Сајам књига “доказ да наш народ чита, да није тако опасна та криза читања и књиге, да та електронска помагала, малолетна, ипак неће победити књигу која у разним облицима постоји преко две хиљаде година”, рекао је Ршумовић и додао да овогодишњи Сајам обећава.
Писац и директор издавачке куће “Геопоетика” Владислав Бајац истиче да је Сајам књига увек био и још увек јесте празник.
“Мене сваке године пријатно изненади та жеља, посета, број људи, ентузијазам. Мени не треба ниједан странац да каже да смо читалачка нација или барем тако изгледа, зато што ја овакве сајмове виђам диљем Европе и света и морам признати да ово и даље бива један од бољих сајмова које видим. То је изузетно важно, јер је ово једна од оаза где чувамо интелектуални и читалачки интегритет у време естрадизације мање више свега”, нагласио је Бајац.
Он је указао и на значај постојања различитих издавача.
“Тај дијапазон различитости је заправо једнак демократији укуса и ако то не поштујемо, ништа нисмо урадили. Можда би корекција била потребна у процентима онога што се зове популистичка књига, а то је сада питање употребе и злоупотребе укуса читалаца. Када се каже да то публика тражи, то се зове манипулација, а када кажете да желите да едукујете људе, онда сте оптимиста без доказа да ћете успети. Ја мислим да се од таквих ствари не сме одустати, да морамо такве ствари да радимо”, рекао је Бајац Тањугу.
Он је поменуо да је ове године “Геопоетика” успела нешто што се ретко догоди да им најважнији и најпознатији писци исте године објаве књиге, а таквих имају седам, осам, а сам Бајац је после осам година објавио свој нови роман.
Српски писац из Боке Которске Никола Маловић на Београдском сајму књига је увек у двострукој улози, као писац и књижар, и наглашава да се ради о фешти писане речи, на коју свако готово има обавезу да дође.
“То није питање да ли вам се допада или не, ово је институција којој човек треба дати из властитог крвотока да би она живела и даље”, рекао је Маловић.
Он је приметио да на Сајму “све књиге око и изнад нас шире позитивну енергију, али и негативну”.
“У школи смо учени да је свака књига добра, али као што Умберто Еко каже у “Имену руже” да ни свака трава није добра, тако ни свака књига није добра и ми смо на Сајму књига у тешком задатку да изаберемо добре књиге за себе и да њима посолимо нашу памет”, рекао је Маловић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
