Рожајски парох Слободан Радојевић: Српски народ у Рожајама хтио да сачува од заборава своје жртве, ако то било коме смета има проблем са историјом и чињеницама!

Парох рожајски Слободан Радојевић, који је свештеник и парох рожајски, и служи свету службу у цркви Ружици, казао је да се фреска која је изазвала негодовање дијела јавности зове „рожајски мученици“, да се налази на десној страни зида цркве Ружица у Рожајама и да су на њој приказани историјски догађаји.
„На десној страни зида осликана је сцена рушења цркве. Са једне стране налазе се Турци који су цркву Ружицу порушили 1684. године. Ова црква је саграђена у доба Немањића и непозната је година изградње. Њени темељи се налазе недалеко од фабрике „Ибар“ у мјесту Сухо Поље. Поред цркве Ружице порушено је још 17 цркава на данашњој територији општине Рожаје. Међу најзначајнијим порушеним црквама је Манастир Лучице у селу Лучице, а са друге стране комунисти који су цркву Ружицу срушили 1948. године (друга црква Ружица подигнута је 1934. године и на њеним темељима подигнута је основна школа Мустафа Пећанин)“, казао је Радојевић.
Он је рекао да се са десне стране зида налази сцена мајке и дјетета у колијевци како их убијају муслимани.
„Ова сцена је узета као најпотреснија која се десила српском народу у Рожајама за вријеме Другог Светског Рата. Дијете са слике је Мијат Милутинов Булатовић а поред њега у Бијелој Цркви убијени су Стоја (3) Милоца (4) и Владо (5) заједно са својом мајком. Укупно у Бијелој Цркви и Буковици 1943. године у једном дану убијено је 58 дјеце, жена и стараца. Овај злочин починили су у Бијелој Цркви њихове комшије из Бишева њих тројица и њихова имена су нам позната. О овом злочину пресуду је донијело Осново државно тужилаштво из Бијелог Поља (пресуда се налази у нашем посједу) али никада нико од осуђених није одлежао своју казну“, јер су, како тврди Радојевић, пресуде држане у тајности.
Он је рекао да су са друге стране зида на јужној страни припрате иконописали Ктиторску композицију на којој су насликали Муслимана као представника свих оних који су учествовали у градњи цркве.
„Дакле: са једне стране имамо оне који су рушили и убијали а са друге оне који су градили и молили се за Мир. Једна сцена од друге је неодвојива и ттеба их посматрати само као једну цјелину“, казао је Радојевић „Вијестима“.
Он је рекао и да су иконопис у цркви започели у новембру 2018. године а завршили у августу 2021.