Ростов на Дону – „врата за Кавказ” и јужна престоница Русије

Пише: Остоја Војиновић

Ростов на Дону представља административни центар Ростовске области и Јужног федералног округа Руске Федерације са популацијом од преко милион људи. Град се налази на југоистоку источноевропске низије, на обали реке Дон, 46 километара од места где се ова река улива у Азовско море. Површина града је 348,5 квадратних километара, удаљеност до Москве је  1.226 километара.

Ростов на Дону спада међу један од највећих градова европског дела Русије .Град највећим делом лежи на десној обали реке Дон, док су на левој обали смештена индустријска постројења и места за забаву.Југозападна периферија града граничи се са делтом реке Дон. Мало више од четрдесет километара раздваја овај град од Азовског мора, и Ростов на тај начин има приступ у правцу пет мора: Азовском, Каспијском, Црном, Балтичком и Белом.

Као датум оснивања Ростова на Дону сматра се 1749. година, када је руска царица Елизавета Петровна потписала указ о успостављању државне царинарнице на ушћу реке Темерник. После тога овде се појавила лука, а 1761. године започета је изградња војне тврђаве Светог Димитрија Ростовског.

Повољан географски положај допринео је економском развоју Ростова. До своје 100-те годишњице град је имао око 15 хиљада становника, а до 20. века у њему је живело преко 110 хиљада људи. Основа економије Ростова била је трговина, а сам град назван је градом трговцем. Почетком 20. века у Ростову је већ радило више од 100 предузећа, од којих је једна трећина припадала страном капиталу. До 1917.године Ростов је био трећи град у Русији по спољнотрговинском промету. До краја 30-их, по броју становника и нивоу економског развоја, био је један од десет највећих градова Совјетског Савеза.

Ростов је у херојску хронику Великог отаџбинског рата ушао као град у коме је Црвена армија прешла из одбране у офанзиву. Ростов на Дону био је стратешки циљ у плановима фашистичке команде – Гебелс га није без разлога назвао „Вратима за Кавказ“. Али, овде , на „Кавкаским вратима“ у новембру 1941. године, Вермахт је претрпео први већи пораз. Током окупације града, нацисти су стрељали и мучили десетине хиљада цивила, око 50 хиљада људи одведено је у ропство. Централна подручја града претворена су у рушевине, зграде позоришта, института, школа и болница миниране су и спаљиване. Од 270 фабрика и погона преживело је само шест.

Међутим, захваљујући несебичном раду Ростоваца, главни град Дона је обновљен из рушевина и постао још лепши. 1970. године указом Врховног совјета СССР-а град Ростов на Дону одликован је Орденом Лењина, 1982. године, указом Президијума Врховног совјета СССР-а, одликован је Орденом отаџбинског рата I степена. Уочи прославе 63. годишњице победе у Великом отаџбинском рату, Ростову на Дону додељена је почасна титула „Град војне славе“.

Данас је Ростов на Дону један од највећих мега градова модерне Русије, политичко, економско, културно и научно средиште југа земље, важно чвориште разних саобраћајних праваца.

Позиционирање као главног града југа Русије и локализација у граду индустријских предузећа и седишта Севернокавкаског војног округа, управе железница Северног Кавказа, доводи до додатне концентрације радних места у Ростову на Дону што обезбеђује повећани ниво економске активности.Ростов са демографским потенцијалом до 2 милиона људи  чини највеће локално потрошачко тржиште на југу Русије, које концентрише значајан део научног, образовног, индустријског, финансијског и инвестиционог потенцијала региона.

Овај милионски град на Дону има посебан, јединствени изглед због свог богатог историјског и културног наслеђа. Читава његова историја, почев од времена малог насеља на царини Темерник и тврђаве св. Димитрија из Ростова па до данас, огледа се у бројним споменицима архитектуре, археологије, монументалне уметности и спомен-комплексима војне славе.

Данас у Ростову на Дону постоји више од 800 предмета културног наслеђа, укључујући 470 архитектонских споменика, 55 споменика археологије, 106 споменика монументалне уметности и војне славе. Историјски центар Ростова је посебно попуњен зградама-споменицима архитектуре.

Одајући почаст прошлости, град је овековечио у камену и бронзи слике својих сународника и људи који су достојно допринели историји донске престонице: Максима Горког, Михаила Шолохова, Мартироса Сарјана, Георгија Седова. На улицама овог града могу се видети и многе занимљиве градске скулптуре, као што су шетајући „Грађанин“ који нуди робу, „Трговац“, љупка „Цветкиња“ са корпом првих љубичица и многе друге мале скулптуре које одушевљавају Ростовце и привлаче пажњу туриста и гостију града.

Симбол оживљавања духовности за становнике Ростова на Дону постало је отварање на Саборном тргу споменика небеском заштитнику града – светом Димитрију, митрополиту ростовском и рестаурација звоника у ростовској цркви Рођења Пресвете Богородице. 2007. године у парку Кировски на њеном историјском месту постављена је Црква Покровски и постављен споменик оснивачу Ростова, царици Елизавети Петровној.

Донска култура има не само славну прошлост, већ и подједнако светлу садашњост. У Ростову постоји 220 културних и уметничких институција, креативни савези и национално-културна друштва.

Ростов на Дону је велико образовно и научно средиште. По броју универзитета град се налази на трећем месту у земљи (после Москве и Санкт Петербурга).Постоји 50 високошколских установа (13 државних, 12 недржавних универзитета и 25 филијала универзитета који послују у другим градовима), у којима студира више од 120 хиљада људи. У Ростову постоје 4 позоришта, од којих су два академска, 4 музеја, највећи на југу земље – Државна јавна библиотека Дон, Државни циркус, Регионална филхармонија, Ростовски конзерваторијум. С.В. Рахмањинов, огранак Ростова на Дону Санкт-Петербуршког државног универзитета за културу и уметност, уметничка школа, школа културе, изложбене сале уметника.

Један од највећих зоолошких вртова у Европи налази се у Ростову на Дону већ 80 година. На овом подручју од 90 хектара фауне живи око 5 хиљада јединки, укључујући 400 врста ретких животиња, птица и гмизаваца, од којих је више од 100 наведено у Црвеној књизи. Један од највећих вртова у Русији је Ботаничка башта Ростовског државног универзитета, чија површина износи 161 хектара.

Ростов на Дону је такође један од највећих џез центара у земљи. Овде је, као нигде другде у свету, чврста основа поп и џез образовања, коју је још почетком 80-их поставио први „професор џеза“ у земљи Ким Назаретов, који је отворио катедру за поп и џез музику на Ростовском конзерваторијуму. Постала је добра традиција одржавања уметничких фестивала „Дон Спринг“, „Минифест“, „Русиан Комеди“, међународних џез фестивала, фестивала младих композитора.

Укупан број становника града за 2020. годину је 1,138 милиона. Подаци који прате податке о броју становника показују сталан пораст становништва са 1.089.261 људи у 2010. на 1.137.904 људи у 2020. години. У граду живе следеће националности: Руси – 90%, Јермени – 3,4%, Украјинци – 1,5%, Азербејџанци – 0,6%, Татари – 0,5%, Грузијци – 0,4%, Белоруси – 0, 3%, Корејци 0,3%, Јевреји 0,2%, остали 2,8%.

Од јануара 2019. године, Ростов на Дону је заузео 10. место од 1.117 градова у Руској Федерацији по броју становника,а истовремено је 30. најмногољуднији мегалополис у Европи.

Данас Ростов представља политички, културни и привредни центар јужне Русије. То је град који се у посткомунистичким временима брзо развија.

Повољан географски положај Ростова је на раскрсници трговине која промовише економски развој. Река Дон је велика трака која повезује Русију југозападно са севера. Ростов на Дону је лука за трговање за руске, италијанске, грчке и турске трговце који продају вуну, пшеницу и уља. То је такође важна лука реке за путнике и туристе. Ростов на Дону који је претежно пољопривредни регион даје трећину руског биљног уља од сунцокрета.

Најважнија индустријска грана у граду је прерада дрвета, хемијска и електротехничка индустрија. Земља око Ростова изузетно је плодна, тако да из тог краја стиже много прехрамбених производа. Такође, познати су и рудници каменог угља, једни од највећих у Русији.

Ростов је и важно саобраћајно чвориште јужне Русије. Он има велику железничку станицу и важан међународни аеродром Платов Ростов на Дону.

Током своје кратке историје, Ростов на Дону се од мале луке претворио у милионски град. Незванично се назива „капијом Кавказа“ и „јужном престоницом Русије“

У Ростову као нигде у Русији постоји јака традиција донских козака – војне класе познате од средине 16. века. Насеља око Места око Ростова нису ни села ни насеља, већ станице, од којих је најпознатија „Вешенска“, родно место чувеног писца Михаила Шолохова. У граду се стално одржавају различите тематске активности посвећене козацима. На пример, војне игре, на којима се донски козаци такмиче у јахању коња, руковању оружјем, показују одважност и храброст и својим победама повећавају славу свога рода, своје станице.

У овом граду има више знаменитости, поменећућемо неке од њих.

Ворошиловски мост представља један од симбола града. Отворен је након реконструкције, а преко њега се може прећи пешице или аутомобилом. Архитекта Клајман и инжењер Кузњецов развили су јединствени пројекат – уместо заваривања, користили су лепак за повезивање делова моста. Читава конструкција се држала на металним сајлама.

Врло занимљива је и главна улица града – Бољшаја садова, у којој се налази градска кућа, дом Маргарите Чернове и низ историјских објеката.

Градска кућа је изузетна згради у којој се раније налазила Градска дума (Скупштина), а данас је у њој администрација градоначелника. Ову маркантну грађевину пројектовао је Александар Померанцев, познати руски архитекта који је пројектовао и Храм Александра Невског у Софији (Бугарска). Изградња је почела 1897. а завршена 1899. године.

Здање је направљено у стилу који је мешавина принципа француског неокласицизма и елемената готике и ренесансе, и била је оштећена 1922, а такође у Другом светском рату. После рата је обновљена. Данас ова зграда представља једно од најлепших здања у Ростову на Дону.

Дом Маргарите Чернове је такође много лепа стамбена зграда која је подигнута 1899. године. Била је поклон богаташа љубавници. Најважнија особеност овог здања је белведере са минијатурном куполом. Фасада је врло упечатљива, украшена је скулптурама и масивним балконом.

Здање је одузето првом власнику у склопу национализације после бољшевичке револуције 1917. године. Од тада се у њему годинама налазила кројачка школа, канцеларија тужиоца и архив.

Зграда је 2001.године темељито реконструисана и од тада је у њој смештен пословни простор банке. Здање има статус објекта културног наслеђа регионалног значаја.

Ростов на Дону је, познато је познат по козацима. О историји ове војне класе и начину живота козака може се сазнати у културном и изложбеном центру „Донска козачка гарда“. Изложба се састоји од неколико стотина експоната које су 25 година прикупљали локални становници.

Ростовски регионални музеј ликовних уметности, у којем је изложено више од шест хиљада слика, скулптура и предмета декоративно-примењене уметности право је место за познаваоце уметности и лепог. Овде су представљени радови Шишкина, Левитана, Васњецова и многих других руских сликара.

Још једна од важних знаменитости Ростова на Дону је Храм Рођења Пресвете Богородице — минијатурна копија храма Христа Спаситеља у Москви. То је трећа црква подигнута на истом месту: прву је спалио удар грома, друга је оронула. Храм је био затворен током совјетске ере, али се врло брзо обновио. Године 1999. обновљен је четвороструки звоник уништен током рата.

Љубитељима историје занимљиво место представља споменик буђоновској топовској цеви (лафету), или такозваној тачанки-ростовчанки. Споменик висине 15 метара налази се на јужном улазу у Ростов на Дону, саграђен је за 60. годишњицу Октобарске револуције и посвећен Првој коњичкој армији формираној током грађанског рата.

За Светско првенство  у фудбалу 2018. године у граду је изграђен нови стадион. „Ростов арена“ који је направљен за 45 хиљада навијача. Са северних трибина  отворен је предиван поглед на Дон, а са затворених јужних – на шуму и донске степе. Карактеристика новог стадиона је стаклена фасада састављена од металне конструкције и стакла.

Насип реке Дон омиљено је место за шетњу за госте и становнике Ростова на Дону. На риви се налазе бројни споменици и продавнице сувенира. Донска престоница привлачи многе становнике Сибира, Урала, региона Волге са мало снега зими и заиста прелепим летом и климом повољним временским условима.

Извори који су послужили за писање чланка:

https://rostov-gorod.ru/ourcity/aboutrostov/aboutcity/

https://gorodarus.ru/rostov-na-donu.html

https://rs.sputniknews.com/media-worldcup-2018/201803201115041293-Rostov-na-Donu

https://rs.rbth.com/travel/90253-najlepsa-zdanja-rostov-na-donu

https://web.archive.org/web/20051110132927/http://alenos.piranho.de/regionen/rostov.htm

https://gelio.livejournal.com/247701.html

Прочитајте ЈОШ:

„Ударимо Русе у рањиво мјесто“: Шта спрема НАТО

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: