Романи Николе Маловића у Музеју српске књижевности
Никола Маловић са првим издањем романа „Лутајући Бокељ“ у друштву представнице Музеја српске књижевности након промоције „Горског вијенца – бокељског издања“ на 62. међународном Београдском сајму књига
Романи Николе Маловића налазе се однедавно у Музеју српске књижевности, објелодањено је на недавно окончаном 62. међународном Београдском сајму књига.
Темељ Музеја српске књижевности чини гинисовски богата Библиотека Лазић, званично основана 1882. године у Војводини, која постоји већ девет генерација.
Библиотека тренутно посједује преко милион библиографских јединица, од чега више десетина хиљада раритета. Библиотеци подршку пружа Српска академија наука и уметности, Матица српска, Народна библиотека Србије, Удружење књижевника Србије, Српско књижевно друштво, Правни факултет Универзитета у Београду, Национална географија Србија, Универзитетска библиоетка „Светозар Марковић“, Библиотека града Београда и многи други…
Музеј српске књижевности сакупља и баштини материјал о српским књижевницима. Сакупља предмете важних личности српске књижевности, као што су на примјер оловке или писаће машине на којима су писана важна дјела, дјелови одјеће књижевника, итд.
Музеј посебно прикупља рукописе, ријетка и прва издања српских аутора, аутограме, преписку, колекције књига…
На питање како се односи спрам чињенице да је романима заступљен у Музеју српске књижевности, Никола Маловић, наш најграђиванији обални писац, каже:
„Ући у Музеј за живота није без обавеза. Не рачунамо ли прва издања, од вриједних предмета које бих могао да завјештам Музеју издвајам морнарску мајицу на широке пруге, изблиједјелу и стару преко деценије, у којој сам много тога књижевно промислио загледан у море, и у којој сам, августа 2016. г. као идеолог „Бокељске експедиције“, са још три члана посаде, једрилицом опловио Боку Которску. Том приликом носио сам фототипско издања Његошевог „Горског вијенца“ из 1847. – прву књигу која је икад обашла вијугаве контуре јединог фјорда на Медитерану.“
Глиго Бјелица
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Поштовани Ђуро, знам ја добро да су углавном сви православни Бокељи СРБИ, али сам овом намјерном иронијом хтио да опоменем овога талентованог српског писца из Боке да је српско писмо ЋИРИЛИЦА, јер он већином своје забавне ТИРАЖНЕ, КОМЕРЦИЈАЛНЕ књиге, без особите литерарне умјетничке вриједности, ИЗДАЈЕ И ШТАМПА КОД „ЛАГУНЕ“ LATINICOM, што је, у овом тренутку када је прогон ћирилице ужасан, У НАЈМАЊУ РУКУ (ПО)ГРЕШНО. ТА ДРУГОСРБИЈАНСКА МАЛОГРАЂАНСКА БЕОГРАДСКА „ЛАГУНА“ ЈЕ КАТАЛОНСКИ ( Katalunja; vodeći urednik u „Laguni“ je crnogorski separatist i katalonski rezident Igor Marojević) KOMERCIJALNI IZDAVAČ.
Маловић је несумњиво талентован писац и добро би било да се мане те приче, да напише, а може, неку озбиљну књигу и да је објави код ОЗБИЉНОГ СРПСКОГ ИЗДАВАЧА КАКО БИ ПОМОГАО, А МОЖЕ, ЈЕР ИМА УГЛЕД И ПОВЈЕРЕЊЕ, ДА ЗЛОМИШЉЕНИЦИ СРПСКОГ РОДА НЕ ДОКРАЈЧЕ ЋИРИЛИЦУ, НЕ ЗАТРУ НАШУ КУЛТУРУ И ПОСТАЈАЊЕ!!! Поздрав и на многаја љета, НИКОЛА И ЂУРО!!!
Malović nije srpski no bokeljski pisac – ovin srpskin pisci pišu ćirilicom!
Bravo ti ga, Katrunjanine, a Boka, kao, nije srpska, a?
Čestitke ,za N.M.
Браво за Николу!!!Поздрав за Српску Боку!!!