• Изабрано
• Поглед

Роботизација

1 min read

2 месеца ‎ ИН4С

Батрић Бабовић

Пише: Батрић Бабовић

 

Роботизација је тренд 21. вијека. Роботизовали су се сви нивои друштвених радњи, норми и осталих пратећих елемената. На сајтове, адресе електронске поште, систем јутјуба, друштвених мрежа, платформи, осталих дигиталних система и канала стављена су правила и обавезе са сигналним механизмима комунистичке бирократије. Роботизују се све психичке функције, савјест и свијест. Кад исту ствар на интернету гледају три различите личности из једне породице, производе се различите верзије разумијевања погледа више лица или старосних доба са различитим образовним профилима на исто питање. Генерације се претапају. Свевидеће Око се не гаси. Велики Брат нас прати. Комунизам и Брисел постају једно исто. Заувијек. Нажалост! А можда су дигитализација, Брисел, комунизам, мелтинг пот и Давос пет прстију једног робота или једне шаке глобалних токова свјетских процеса!

О рату на Блиском Истоку најбоље говори једна локација на сјеверу Црне Горе. Ради се о двоспратној кући на четири воде близу једног града. У кући има троје људи чија средња старосна доб износи 65 година. Посједују пет мобилних телефона и три телевизора који се налазе у три одвојене собе. У једној соби се гледала сједница црногорског Парламента, а у другој реприза евролигашке кошаркашке утакмице београдског Партизана. Присутни су били супруг и супруга-домаћини куће. Телефон госпође од седамдесет година био је усијан од тик-токова, инстаграма и вибер порука. Трава испод куће била је висока. Јунско сунце пржило је све. Ни ријечи о Ирану и Блиском Истоку. Демографски гњиле крушке не воле мирис пушке. Скупштина Црне Горе, Партизан, Фарме, Задруге и Парови не косе траву. Видовдан је све ближи! Коме или чему видјеће се за што година!

Боја на екрану мобилног телефона открива карактер личности. Ово кажу стручњаци за психологију и психијатрију једног елитног универзитета. Шта ли тек откривају одсуство оловака из свакодневне употребе? Колико је превеликом употребом компјутера, мобилних телефона и свих форми интернета убијено сликара, пјесника и писаца? Може ли без креде у рукама настати Леонардо да Винчи? Да ли је исти осјећај читати са равни екрана или из страница књиге која је штампана у елитној издавачкој кући? Ко размишља на ову тему? Идемо даље у другачије детаље..

О стању у Црној Гори најбоље говори мој комшија. Каже да је Црна Гора збир двије плавуше. Пита једна плавуша ону другу која се попела на трешњу: Шта то једеш у кеси? Вишње-одговара друга. Како вишње кад си на трешњи, пита опет прва плавуша другу? Понијела сам, одговара друга? Друго питање које ми комшија поставља гласи: Кад су школовани будале зашто је Хитлер палио књиге? Комшија има завршену средњу школу. Обишао је пола Европе. Нема мобилни телефон. Још размишљам о синдрому вишње на трешњи са књигоцидом Адолфа Хитлера. Ћутање је једини могући одговор.

 

То што је Душана Ковачевић написао о Симу Матавуљу у књизи „Двадесет српских подела“ могле би да тумаче легионске чете страначких легионара без могућности да јасно дешифрују шта је писац хтио да каже. Генијалац је увијек несхваћен. Нарочито кад роботике коло воде. Политике су свјесне кривине несавјесних чинилаца на мјестима знаковитог одлучивања. У почетку бјеше Ријеч.

Исак Њутн је давно рекао да сам себи личи на младића који се игра на обали океана који крије море неоткривених тајни. Три његова закона антипод су вјештачке интелигенције. Шта би рекао Исак Њутн да себе види на интернету? Од њега до интернета постоје и настају милијарде незнања и планета. А памети фали за обичан живот и потребан је њен увоз који је немогућ.

За и против дигитализације. Вратити књигу у центар свијета. Она је исто оно што је мајчино млијеко за новорођенче. Дигитализација је ванмајчино млијеко. Мајку нико не мијења. Албер Ками је написао у роману Странац да човјек има само једну мајку. Дигитализација је глобалистичко чедо по имену које није дијете. Ко тражи ту именица наћи ће је у Светом Писму.

Апоптоза представља програмирану ћелијску смрт. Је ли артефицијална интелигенција апоптоза? Може ли робот бити хирург? Анестезиолог? Пилот? Инжињер? Вријеме је мајсторски решето. Хоће ли за вјештачку интелигенцију опстати програмиране смрти остаје фама. Самуел Грејдон је описао Алберта Ајнштајна у 99 честица. До стоте има путева који су неоткривени.

Цио живот ми је прошао у мукама говори старац од скоро 85 година живота. Има унуку која не зна ништа о породичној историји. Тужан је због тога. Прича ми да је прочитао податак да је скоро 70 % саобраћајних несрећа изазвано употребом мобилне телефоније у вожњи. Био је нервозан због 80.годишњице на Зиданом Мосту. Тамо му почива отац. Нема мобилни телефон. Историју Другог Свјетског Рата зна до у најситније детаље. Ову ненаписану из времена Јосипа Броза Тита. Не вјерује у роботизацију. Инжињер који је надвисио себе.

Ипак се окреће.

Јединица која се бави роботизацијом још није откривена а кад ће не знамо. Људи постају психијатријски болесници и нерадници. Терапија која лијечи ово стање не постоји. Нове болести нико не истражује. Међународни класификација болести се не ажурира. Послије Украјине, Блиског Истока и ратишта осталих фрагмената Новог Свјетског Поретка корона се не помиње. Случајности (не) постоје?

Ако би било могућности ваљало би да се роботи ангажују да покосе и опласте ливаде на сјеверу Црне Горе. Касно је!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: