Рикверц недељом: Опозиција власти или опозиција Србији

Пише: Мишо Вујовић

Низ царски друм оде још један изборни караван.
Први је победио по други пут у првом кругу. Шпорет и фрижидер из преседничког спота су се позлатили. Али то се није посрећило странци чији гласови су поарчили бахати и незасити функционери или су се разлили на део опозиције васкрсле пред ове изборе. Али српске опозиције режиму а не Србији.

Бошко, Милош и Милица ће бранити интересе Србије јер нису контаминирани еврокомунизмом још мање обезбоженим космополитизмом. Скупштина ће након ових избора бити шаренија, садржајнија и у сваком смислу занимљивија.

Карте су сада у рукама председника. Све може ал’ не мора да бидне. Једни ће се докопати моћи, други скупштинског микрофона.

Претходник, претходника актуелног предсеника у обнашању дужности преседника Србије није се докопао цензуса. Што говори какав је дубоки траг оставио у народу. Е сада покушавају, понављањем избора на неким бирачким местима. да га навуку на цензус. Шојић са сви падежи, очито није у стању да заустави своје посртање и арчење последњих залиха ауторитета бившег, безазленог али празног председника државе, који је по нечијем наређењу, буквално уступио место, новопеченом носиоцу дипломе мастер првог степена. Високошколску установу на којој је дипломирао и мастерирао мећемо рекламирати.

“Е Борисе, обеси се”,певали су не тако давно протестанти. Тома Николић је и поред блискости за неким новинарским ведетама са регионалног Си-ен- ена или Н1, постао “јунак доба злог”, заједно са вићеним носиоцима јавних функција питорескних биографија, које одликује заједничка особина: брза адаптација на нове околности.

Фали нам Домановић, каже Новак Вујовић.

Само што осим Вође и Страдије, имамо све врсте мафије, академију за затуцане и ријалити за залуђене и милостињу за безнадежне.

А лепо нам је кренуло са Великим братом и сексом на плејбек, затим смо се у Фарми мркали по шталама, кркали у Паровима, макљали у Задрузи…

На све ове појаве нико озбиљније не реагује ни прошла ни актуелна а неће ни будућа власт. Јавност се претерано не узбуђује ни због пораста насиља у породици, обрачуна ватреним оружјем на улицама, пораста суицида, малолетничког насиља по школама…

Главни фронт се води између прорежимских и антирежимских медија и таблоида.

Сви који су блиски власти као и сам владајући апарат постали су “јунаци доба злог”, са друге стране пандан су “страни плаћеници” и НАТО лобисти.

У серијалу “јунаци доба злог” Си-ен-енове кћерке Н1, нашао се и један од најутицајнијих и најобразованијих српских епископа, владика Бачки Иринеј Буловић, човек у кога су се на Фанару заклињали, али како је Васељенски патријарх Бартоломеј, постао вратоломни поданик анти православних интереса, Свети од Бачке се дистанцирао подржавајући руског патријарха Кирила. Атак на владику Иринеја у позадини носи наставак процеса реформисања Српске цркве зацртаног у извештају Међународне групе “Србија после Ђинђића”, писаном само пар дана након атентата на човека кога је кокетирање са мафијом инфилтрираним у сам врх система, коштало живота.

У том скарадном документу поред низа лажи о српској цркви, нарочито Ава Јустину и владики Николају Велимировићу, које апострофирају као екстремне идеологе цркве, децидно стоји да су “остале две не реформисане институције у Србији а то су Војска Југославије и СПЦ”.

Дакле, Српска православна црква је остала једина институција коју нису рашрафили до мере да једва стоји на ногама. Из Европске уније СПЦ оптужују за традиционализам и блискост са Руском црквом.

Украјинска криза није случајно искоришћена да се СПЦ оптужи да је носилац и заштитник руских интереса на Балканy, што се нарочито наглашава у Црној Гори, где не престају хистерични напади на митрополита Јоаникија. Недавна изјава првог и најутицајнијег духовног пастира да је Црна Гора мала Украјина”, изазвала је хистеричне реакције дела црногорске јавности.

„Ми морамо да саосећамо са православним народом у Украјини, пре свега да се молимо Богу за тај народ, који се, нажалост, међусобно завадио. А то нам не делује непознато: и код нас је много подела и завада. Па и Црна Гора је пројектована да буде мала Украјина“, изјавио је митрополит., показујући пастирску бригу за стање у Црној Гори и ширење све дубљег раздора на политичкој сцени што се преноси и на распућени колективитет.

“„Митрополите, поделе у Црној Гори створила је великосрпска политика и црква коју представљате. Говорећи како је Црна Гора пројектована да буде ‘мала Украјина’, а подржавајући Путина, призивате рат у нашу државу”, промпно су стигле оптужбе из Демократске партије социјалиста.

Интересантно је игнорисање историјских чињеница које децидно наводе ко је основао прву епархију на просторима данашње Црне Горе, као и неспоран континуитет Зетске митрополије касније Митрополије црногорско- приморске, која своју догму и лојалност мајци цркви ( Пећкој патријаршији) није мењала ни у време теократије, ни у време књажевине, ни у време Краљевине Црне Горе, као ни у три Југославије и вероватно ће успети да се одупре настојању групе фолклорних безбожника на челу са Милом Ђукановићем, да је обликују по мери господара и његове свите, од којих већина признаје да су атеисти, не иду на службе али им службено припада црква не као богомоља и духовни институт, верска установа, светиња…, већ као стуб анти српског идентитета Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: