Резолуциј(е)а о злочинима геноцида

Пише: Перивоје Поповић

 Незаобилазни „Лексикон страних речи и израза“ знаменитог М. Вујаклије („Просвета, Београд, 1980, стр. 788) тумачи да је  “резолуција ( лат. /франц.) писмени закључак, одлука, решење ( на крају неке скупштине у коме се износи расположење и мишљење учесника и формулишу захтеви ) одлучност, решеност“. Исту дефиницију преносе и савремена електронска тумачења с тиме што се додаје да тај акт има необавезујућу форму и најчешће је израз политичке воље и у неким случајевима политичког насиља релативне моћи или  већине у датом моменту и нема обвезујућу изрику.

За појам геноцид ( Исто, стр. 169) уважени лексикограф на основу грчке и  латинске  лексике, кратко  кже да је у питању „убијање, уништавање народа или племена.“ И ништа више.

Међутим, актуелне електронске лексикографске јединице појмом геноцид баве се много опширније и често контраверзно и, што је опште познато, непоуздано . Дозвољавамо себи да овдје дамо суштинску одредницу која, чини се, понајвише одговара непосредним збивањима и дилемама покренутим у Скупштини (Зашто се не именује као народна – питање је и сад ?!) Црне Горе:

„RAZRJEŠENJA I PROBLEMI DEFINICIJE (genocida; zbog autentičnosti koristimo latinicu; sh. Wikipediia.org/wiki Genocid )

– Da bi se neka radnja podvela pod pojam genocida , nije dovoljno utvrditi da se radnja ( recimo ubojstvo, pa i masovno )  dogodilo. Definicija uključuje POSTAJANJE SPECIFIČNE NAMJERE ( MENS REA ; podvukao, P.P.) da se uništi neka nacionalna, etnička, vjerska ili rasna skupina.

– To znači čak iako je izvršen masovni pokolj stanovnika koji pripadaju nekoj skupini, ali to je učinjeno   kao čin   „običnog“ političkog terora, TO PRAVNO NIJE GENOCID… ( podvukao, P.P.)

Дакле, ако ја који мрзим комшију Николу, могу ли  и Светога Николу ( Слава му и Милост ) да  једноставно као  „фан“ једне политике  прогласим за геноцидног злочинца – правно, видимо – не. Политички терор , е о томе је, изгледа ријеч и у новом, надали смо се слободарском и слободоумном сазиву Црногорске скупштине  – то јој је званичан назив, а хтио бих да напишем „скупине“ , но не дозвољава ми нада у Бога и лијепо породично васпитање, морам да браним другога од себе.

Група још неосвјешћених посланика, идолопоклоника Вође и његових милиона, покренула је управо ових Васкршњих и Свето Василијевих дана расправу о доношењу резолуције о Сребреници.

Као војник ( потом и официр) у резерви под заклетвом  домовини   С(Ф)РЈ, који до грађанског рата у Босни и није чуо за то мјесто, као савременик и активни посматрач несрећних ратних збивања, опет нијесам чуо, нијесам видио, нијесам ни прочитао да је било који обичан грађанин Црне Горе  на било који начин учествовао у догађајима везаним за Сребреницу, које горња дефиниција препознаје као велики ратни злочин, али још увијек се у свему не препознаје оно што је суштина међународног права – мора постајати доказана намјера.

Е, да ли Вођа и њему блиски интересни кооперанти имају какве директне или сл. везе, то Скупштина првенствено треба да расправља и да даљи поступак воде надлежни органи државе Црне Горе, када се или ако се једном правно ваљано и праведно конституишу…скорашња вијест улива извјесну наду !?

Све речено је већ мање-више позната реторика и спекулатива, дозволимо да сад слиједи суштина, а то је ГЕНОЦИД, ante portas.

 Како злочин геноцида не застаријева почнимо, дакле,  од нас самих, ту негдје од почетка модерне секуларне државе Црне Горе:

 – Је ли Велика Похара Куча од стране књаза Данила и великог војводе Мирка, јула 1856, геноцид – убијана су и дјеца у колијевци ?

 – Је ли покољ у Велици геноцид – убијана су дјеца у мајчиним наручју, на сиси матере своје ?

 – Је ли покољ у Долима Пивским геноцид – сама се у крвничку ватру бацила 17-годишња дјевојка Јаглика Аџић, прреподобна Јаглика Пивска; поубијали су јој сву фамилију, најмлађи брат Душан, имао је само 2 (двије) године.

 – Је ли, је ли , па да ли је … геноцид ?

 Зашто Скупштина Црне Горе то и још, још тога, а има, има, навели смо стварно  најстрашније,   зашто бар то не не расправи и осуди  па да онда идемо даље:

 – Да ли је Јасеновац – геноцид ?

– Да ли је Јастребарско – геноцид ?

 Да овдје мало застанемо да не отварамо тешке братске ране из братоубилачког Другог свјетског рата – их, колико ли је само ту питања, одавде до вјечности !?

– Да ли је „Бљесак“ – геноцид ?

– Да ли је „Олуја“ непокајани злочин вијека – ГЕНОЦИД ? ДА ЛИ ЦРНОГОРСКИ ОФИЦИР ТРЕБА,  ЧАК И АКО МОРА, ДА БУДЕ НА ПРОСЛАВИ ГЕНОЦИДА – НЕ , СЕРДАР ЈАНКО БИ ПРИЈЕ ПУЦАО У СЕБЕ.

– Да ли је у Братуначком и Зворничком крају било геноцида – ко је монструозно усмртио малога  Стојана  ?  Кажу да је злочинац без примјера у злу – ЕЛФЕТА ВЕСЕЛИ !Жена  – мајка !? Како јој страшно звучи презиме кад се чита и пише на српском језику !!!

 – Да ли је Сребреница ТЕЖАК ЗЛОЧИН  – ЈЕСТЕ, у знак одмазде покушан је масакр над премијером Србије који је с највећим поштовањем дошао да се помоли у име свих Срба над страшним мезарјем, пред Богом и  Алахом,а.с.

 Нека праведан, непристрасан и правичан суд каже је ли био ГЕНОЦИД , дефиниција коју смо на почетку текста навели –правно је јасна. Нема сазнања да је убијен ниједан немоћни старац, дијете испод 16 година ( тада почиње регрутација будућих војника), дјевојка, жена, патник, болесник. Убијено је много људи, много је ако је и само један, али страхоте грађанског рата , неће бити ублажене ако и док се не сазна права, а не политичка истина.

РЕЗОЛУЦИЈА У СКУПШТИНИ ЦРНЕ ГОРЕ ЈЕ ИСТО ТОЛИКО ВРИЈЕДНА И НУЖНА КАО И САНКЦИЈЕ РУСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ, КАО И ТВРДА ГРАНИЦА ПРЕМА СРБИЈИ, А ШИРОМ ОТВОРЕНА ПРЕМА АЛБАНИЈИ И КОСОВУ*.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: