Резолуција

Пише: Војин Калпачина

Ако парламентарна скупштина БиХ није донела сличан документ онда се поставља питање зашто је то урадила Скупштина Црна Горе и да ли је то мешање у унутрашње ствари Србије и Републике Српске?

Ја бих рекао да је то брука која ће живети довека и забадати нож у душу сваког Србина. Скупштина Црне Горе ништа није доказала око Сребренице али је доказала да је у континуитету против Срба. Овако размишља Милорад Додик. Ја, такође мислим на континуитет али мало дужи од 1945. год и један мали дисконтинуитет од 1990. до 1997. год. Сви који добро мисле српском народу треба пажњу да усредсреде на ове чињенице.

Ако анализирамо ко је гласао за резолуцију: ДПС, Бошњачке и Албанске странке, али гласале су и црногорске странке, међу којима и једна чланица ДФ (Покрет за промене). Стално понављам да 30. августа 2020 године није победила српска опција самостално. Победиле су српске странке у коалицији са црногорским, тобоже грађанским. За те лажне грађанске странке Срби су мало мање грађани. То знају сви па и ови челници српских странака. То су све унапред знали када су правили предизборни споразум. Зато не разумем шта се изненађују оваквим развојем догађаја.

Мене су неки моји пријатељи оптуживали за претеривање када црногорску политичку сцену проглашавам најантисрпскијом. Чак и у Хрватској представник српске странке је у влади. У Црној Гори од 1945. до 1990. године ни један Србин није био у влади. Они Срби у оквиру КПЈ су бивши Срби јер су се одрекли нације и вере. Значи у власти су били српски и црногорски комунисти, атеисти. Они, наравно, нису били представници српског народа, јер Срби не би гласали на слободним изборима за комунистичку већ за српску листу.

Од 1990. до 1997. године била је српска власт у Црној Гори у којој су били високи функционери данашње опозиционе ДПС клике. Чак су говорили да је СРЈ најбоља државна творевина између Србије и Црне Горе (Жабљачки Устав који најбоље штити права Црногораца у заједници, највећа могућа равноправност). „Немојте да ми плашите Црну Гору великосрпским национализмом“.

Данашњи ДПС једногласно диже руку за Резолуцију. Како Бошњаци брзо заборавише улогу те партије у тим годинама, нпр. депортације муслимана. Брзо ли им опростише. Брзо заборавише на „Бритву“. Нека му опраштају и Дубровник и 90-те године где најжешћи протагонисти те политике у пежоративном смислу називају то време. Најтеже ми пада закључак да је положај Срба најтежи у нашој отаџбини и да је комунизам пустио најдубље корене баш у Црној Гори.

Међутим, и поред свега, ја и даље мислим да нико од актера тројне коалиције није погрешио код прављења изборне стратегије, што потврђује победа 30. августа. Како замерити блаженопочившем Митрополиту Амфилохију у одређивању мандатара. Није му он дао бланко поверење као ни ико од нас. Ја сам га у почетку највише хвалио, пре свега што сам поштовао избор великог Митрополита Амфилохија. Нисам могао ни помислити да ће правити све горе и горе потезе.

Уствари, реално он није незамењив, он више и није премијер. Премијер је онај око кога се договоре у оквиру магичног броја 41. Зато хитан договор! Договорите се око новог мандатара и министара и наставите историјску мисију Господа и Св. Василија Острошког. Ваљда ћемо једног дана имати и Србе у влади, а ако Бог да и српску владу. Ако нисмо имали од 1997. до 2020. године, а ни од 2020. године па до данас, надајмо се промени те праксе. Без еуфорије наставите борбу против највећег цивилизацијског зла.

Замерају ми да превише оптужујем црногорски комунизам и титоизам, а ваљда је свима јасно да за сва зла овог света од 1945. па до данашњег дана оптужују Србе. Највећи грех у њихово време је био да Црногорац ожени Србијанку. То је по њима била породична, племенска брука. Србију су многи од њих доживљавали као Ромску државу. Наравно, пре свега, држава са великосрпским претензијама. Србе данас називају геноцидашима и фашистима. Читајте на порталу „Весела Драгиња“ на фреквенцијама скупштине Црне Горе. Заиста, 55 гласова за резолуцију, која нема никакво правно дејство и значај, осим додворавања светским антисрпским центрима моћи, је невиђена брука за државу најмлађе демократије у Европи.

Тежак је осећај живети у стварности када знаш да те демократски представља у скупштини таквих 55 заробљеника нечијег диктата, радећи тако против себе, своје државе и свог народа. Тих 55 са презиром гледају њихови инострани ментори.

Него пустимо њих, не био ја на њиховом месту. Коалиција 41 треба што пре да доноси демократске, проевропске законе и да нови судови доносе правоснажне судске пресуде. Дешавају се у свету и неке много добре ствари. Рецимо: Издвојено мишљење судије Матимбе Нијамбе у Хагу у пресуди Ратку Младићу има већу тежину од свих лажи нелегалног суда и свих безвредних резолуција. Једино што судија Нијамбе не сме доћи на летовање у Црну Гору јер би јој претио затвор због негирања геноцида.

Дешавају се још неке добре ствари са Јасеновцем. Оснивају се удружења логораша, отварају се масовне гробнице као напр. код Небојшине куле у Београду. Немци су ту сахрањивали лешеве из Јасеновца и постављали скромна надгробна обележја, која су комумисти после рата склањали да неби угрозили братство-јединство. Кажу да је ту било толико лешева да су Немци морали да их багерима рашчишћавају како би омогућили пролаз бродовима.

Правимо списак злочина, документујмо систематски разноврсне форме, обелодањујмо све антисрпске преваре, лажи о комунистичким злочинима. Бојим се да ће сад у Црној Гори кренути пријављивање и кривично гоњење оних који крше ову срамну резолуцију, отприлике као и резолуција Информбироа. Него пустимо ми њихове резолуције, покрећимо ми наше. Рецимо: Захтев СБ УН да је у Јасеновцу и другим логорима за Србе и српску децу, Јевреје, Роме, антифашисте и децу свих учуњен геноцид. Пре две три године у СБ УН је изгласан геноцид Турака над Јерменима. Наш захтев за изгласавање геноцида нам не могу забранити ни ДПС комунисти, ни муслимани, ни Хрвати, ни Албанци. Можете ли замислити каква би била расправа, како би говорили руски представници, јеврејски, ромски, а да не помињемо Србе.

Сви треба да чујете сваку изговорену реч Милана Кнежевића, који је надахнуто саопштио дугогодишњу злу судбину нашег народа, правећи дугачак списак недела претходне власти. Заиста се ту ништа не треба додати, савршено. Зато пређимо у офанзиву, саопштавајмо примере нашег страдања и прикривања истине о злочинима од стране комуниста, псеудодемократа, разних антисрба. Али нека они раде Сизифов посао, јер у лажи су кратке ноге. Отварају се досијеи, истина излази на видело. Једино бих упитао Милана Кнежевића како то да тражи сарадњу са оним из Србије који га је оптужио за учешће у лажном државном удару.

Наравно да сам за најбоље односе између моје две, поред Русије, најдраже државе, али на ширим демократским основама, никако са једним човеком. Зато Милане, паметан си, страдалник си, бори се и даље, учини неки историјски потез, „нека буде борба непрестана“. Бави се откривањем скривених истина о злочинима над Србима широм Југославије. Верујем и даље у коалицију и магичњ број 41. Не желим да замислим да нашом неслогом и непромишљеношћу прокоцкамо победу. Желим да годишњицу победе славим на Жабљаку под Дурмитором-српским Олимпом. Док смо се политички борили против комуниста, српске странке су славиле празнике на Змињем језеру. Једном приликом на наше славље долазе двоје планинара из Словеније и питају ме: Шта ви радите овде? Чувамо Караџића и Младића!!! Ми их и данас чувамо у нашим молитвама, како је својевремено одговорио Митрополит Амфилохије једном глупом новинару на питање зна ли где се крију Караџић и Младић. У време када их је чувао српски народ, Митрополит је рекао : Наравно да знам где су, они се крију у мојим молитвама.

Они који у овиру 41 изневере, тешко га њима. Лако је поднети овоземаљске казне. Лако је варати народ и наивне симпатизере у које спадам и ја. Господ вам неће опростити. Како сада ствари стоје, на први поглед лоше стојимо. Но у Бога се надајмо да ћемо испливати из ових невоља. Ако смо се огрешили о Србију, ако је братска, опростиће, као и Република Српска. Знам да постоји много оправданог гнева. Од 1945. године црногорски комунисти су запосели Дедиње и целу Србију што се тиче руководећих места. За друге је било мало простора.

Сада можемо да градимо братске односе на чистијим принципима. Тежимо ка односима какви су били у време Петровића. И Русија ће помоћи.

Слава Црној Гори и Русији!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: