Реметић: Очување српског језика и писма – заједничка брига струке и државе
Слободан Реметић
Добитник повеље Матице српске за његовање српске језичке културе за 2020. годину лингвиста Слободан Реметић изјавио је Срни да за очување српског језика и писма морају стално и заједнички да брину „најпозванији и најпрозванији“, односно стручни људи и одговарајуће државне институције.
– Више од двије деценије постоји Нацрт закона о употреби језика и писма. То још не улази у процедуру овдје, а нисам сигуран да су више одмакли у томе и у Републици Српској. Нисам задовољан бригом државе посљедњих деценија – рекао је Реметић, који је академик Академије наука и умјетности Републике Српске.
Он је навео да су српски језик и писмо раније били у „питонском загрљају“ и да је било околности на које се није могло утицати, али да је сада одговорност на српским лингвистима и институцијама.
– Нашли смо се у загрљају са људима друге културе, са Хрватима, са људима друге прошлости и интереса. Сада када смо остали сами, могли бисмо више да урадимо да заштитимо свој језик и национално писмо. Српско писмо је ћирилица, она је наше изворно писмо – нагласио је Реметић.
Реметић је указао да се мора схватити да је језик један од стубова, камена темељаца националног идентитета и континуитета сваког народа, па и српског, а да је оно што се десило са српским језиком „раритет у планетарнм размерама“.
– Преименовањем језика, који је за потребе српског народа и српске културе половином 19. века кодификвао самоуки Тршићанин /Вук Караџић/, дошло се до неких такозваних језика. Данас између Бугарске и Словеније и за странце постоји један лингвистички – српски и више политичких језика. Зна се како је до тога дошло – рекао је Реметић.
Реметић је поновио да језик као један од стубова националног идентитета тражи одговарајућу пажњу коју, за сада, нема и нагласио да ће као дијактолог наставити да предано истражује народне говоре и оних подручја на којима више, нажалост, не живе Срби.
