Религиозност је ствар личног избора
1 min read
Жарко Требјешанин
Неки психолози, али и многи лаици сматрају да је бити религиозан или не бити религиозан ствар индивидуална, да је то питање личног, вољног избора. Сигмунд Фројд вјерује да религиозност зависи од личности и снаге ега да превазиђе или не превазиђе пријатну обману о постојању доброг Провиђења. А за Виктора Франкла, егзистенцијалистичког аналитичара, постати религиозан јесте ствар личне одлуке.
По Јунговом мишљењу то није тако. Човјек само има илузију да бира, а, заправо, он је увијек овако или онако религиозан, јер све и да хоће, он не може да се ослободи религијског архетипа који је укопан дубоко у његовом неличном несвјесном.
Франкл замјера Јунгу то што је религиозност смјестио у колективно несвјесно, међу архетипове (како каже, у „ид“), а не у „его“. По мишљењу овог критичара Јунга, религиозност не потиче из надличног несвјесног већ је то, напротив, најличнија одлука Ја једне особе. Та одлука може извирати из несвјесног, али никако из неличног, инстинктивног несвјесног. По мишљењу Франкла, нема смисла говорити о „религиозном нагону“. Он каже: „Каква би била религиозност на коју бих био нагнан, нагоњен као на сексуалност? Хвала лијепо на таквој “религиозности”! Јер аутентична религиозност нема карактер инстинкта, него одлуке”.
Али, вратимо се Јунгу и његовом схватању природе религиозности, која је човјеку иманентна и претходи слободном свјесном избору. По том схватању, човјек нити је изабрао да буде религиозан нити се, отуд, може по својој вољи ослободити своје религиозне тежње.
Религиозне идеје су моћне, сугестивне и неискорјењиве. „Неко би могао да буде у искреном увјерењу да нема никакве религиозне идеје. Али ниједан човјек не може толико да искочи из људске природе, а да и даље не би имао доминирајуће representations collectives.
Управо његов материјализам, атеизам, комунизам, социјализам, либерализам, интелектуализам, егзистенцијализам итд. свједоче да није невин. Он је негдје, овако или онако, гласно или тихо опсједнут неком надређеном, вишом идејом“, каже Јунг. А затим, нешто касније, наставља. „Све док уопште сеже знање о човјеку, знамо да он увијек и свуда стоји под утицајем доминирајућих представа. За оног ко, наводно, није под њиховим утицајем, мора се без даљег посумњати да је замијенио познати облик вјеровања, који се може очекивати, неком њему и другима непознатом варијантом вјеровања. Умјесто теизма, он јавно исповиједа атеизам, на мјесто Диониса, претпоставља модернијег Митру, и умјесто на небу он рај тражи на Земљи“, опомиње Јунг. Религијски архетип, дакле, не губи своју енергију и свој утицај на мишљење и понашање чак ни онда када појединац ништа не зна о њему, када га његова свијест потпуно игнорише.
Током читавог свог историјског развоја човјек је, дакле, увијек био под снажним утицајем моћних религијскијх идеја и представа, које су само мијењале свој облик (анимизам, политеизам, монотеизам). Према томе, хиљадама година човјек је био, а и данас је остао homo religiosus, биће окренуто оностраном свијету и зависан од његових сила.
У древним митовима, ритуалима, култовима, визијама, сликама и великим сновима долази до изражаја универзални религиозни архетип, који је неизбрисиво утиснут у човјекову психу и који производи најразличитија вјеровања у разним епохама и културама. Творац аналитичке психологије сматра да је најважнији задатак свеколиког васпитања одраслих људи освјешћење архетипа Божје слике, представе врхунске вриједности.
Према мишљењу Јунга, „идеја надмоћног, божанског бића присутна је свуда, ако не свјесно онда несвјесно, пошто је архетип. У нашој души нешто је од супериорније власти – ако то свјесно није Бог, онда је то бар трбух, како каже Свети Павле. Стога сматрам паметнијим свјесно признати идеју Бога, пошто ће једноставно нешто друго постати Богом, по правилу нешто врло недовољно и глупо, нешто што само може измислити просвјећена свијест. За савременог, „просвјећеног“ појединца на Западу, који вјерује да је слободно изабрао атеизам и да се ослободио глупе вјере у натприродно и религиозне затуцаности, Бог је постао Новац, Успјех, Наука или Разум.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Što zna Komlen, što zna mali deca!?
Dočekali smo i to da Komlen „ispravlja“ sv. Pavla! Nevjerovatno je dokle ide drskost, primitivizam i totalno neznanje neodukljanskih satanista!
ПРОРОЦИ, Јован Дучић
Пред селом се јавио пророк из неке друге земље. Око њега су се окупила
деца, пси и кокоши. Сеоска луда био је при томе дочеку, и потрчао у село да јави
долазак пророка. Казао је да пророк има браду која блешти као сунце, и очи као у
курјака, и ноге као у патке, и да нико не разуме о чему говори.
Али је у селу био већ један пророк који је изгледао лепше, и којег су разумевала
и деца и животиње.
Сеоска будала је тада предложио да се саставе два пророка као два петла који
треба да се боре пред светом. Сви рекоше да ће одиста бити смешно, јер њихов пророк
из села неће моћи гледати сунчану браду оног другог, и да ће се престравити пред
његовим курјачким очима, и да ће бити згажен под ногом која је као нога у патке.
Али се пророци нису потукли као петлови.
Оба су говорили о Добру и оба искрено веровали: и срели се на путу истине која
је увек једна. Међутим била је недеља, и народ је био дошао да се смеје, а не да
мудрује, и није очекивао ништа друго. Хтео је да види само како један пророк пада у
прашину под ногу другога која је као нога у патке, и да се смеје обојици.
Пророци су и даље говорили на раскршћу пред селом, али су обадва брзо остали
сами. Први је одатле побегао луда, отрчавши у село, најкраћом стазом, јурећи једно
куче.
Цео народ се брзо кренуо за будалом.
Религиозност остаје али се форме мијењају. Када се спозна да су митови фикција,вјештице,вукодлаци,здухачи…онда се вјерује у друге ствари…Богословље се вјечно мора ажурирати да би било дјелотворно јер Бог то од нас захтјева да еволуирамо менатлно и напредујемо. Необјашњива ствари су била чуда,више нису,али ми сами,наш мозак,око,мисао,дух,свемир су толико неистражени и недостишни разуму да нас фасцинира све то као чудо живота и постојања..Тако да је религиозност света и добра ства у складу са духовним узрастом,а исто тако може да западне у декаденцију…и фанатизам,тада је штетна.. шТО ЈЕ ЧИОВЈЕК МОРАЛНИЈИ И ОБРАЗОВАНИЈИ истинскије је религиозан а мање је примитивно религиозан.
Tako je Kole ,tvoj mozak i obarz je u gacama ,jedno pored drugoga,zato i ovakav zakljucak!
Nesto smo se ponovo vratili starom poslu ,IMPERIJA zla je izgleda ugrozena ,iako je najbolja i najveca pobjeda ostvarena od postanka zla!Cemu toliki strah kada je sve najbolje i najvece,medjutim ipak cemo vas ispratiti ili u zatvor ili u istoriju,a mli su izgledi od vas da se nesto napravi,jer ko razmislja ku…m i drzava mo je od k..a!
Sveti Pavle nije bio u pravu. Mladim ljudima ne upravlja ni Bog ni trbuh nego jedna stvar koja se nalazi malo niže od trbuha. Kad uđu u srednje godine, zavisno od afiniteta ili ličnog obrazovanja, ljudima upravlja novac, uspjeh, naučni uspjeh ili razum. Kad im se smrt primakne uglavnom počinju da razmišljaju o Bogu. Svima koji u mladim ili srednjim godinama razmišljaju o bogu, nijesu sve koze na broju.