Ректор Божовић примио најстаријег бруцоша Универзитета Црне Горе
1 min read
Фото: УЦГ
Ректор Универзитета Црне Горе проф. др Владимир Божовић примио је данас најстаријег бруцоша Универзитета Црне Горе, 87-годишњег Бранислава Радуловића, студента Машинског факултета на студијском програму Друмски саобраћај.
Ректор Божовић је поздравио примјер који је господин Радуловић дао својим много млађим колегама. Он се осврнуо на сличне примјере којима је свједочио у Америци, као студент докторских студија на Флорида Атлантик универзитету, радећи истовремено и као асистент у настави, а потом и предавач.
„Често су у групама, на предавањима, били људи попут Вас, који су завршили своје професионалне каријере, завршили и озбиљне студије и уписали друге. Моје искуство говори да је то било добро како за њих, њихову менталну кондицију, и генерално, контакт са свакодневицом у образовном и научном смислу, тако и за остале, као примјер и подстицај“, казао је ректор Божовић. Он је додао да је увјерен да ће одјек о његовом примјеру у јавности утицати на све оне који су застали на путу едукације и личног усавршавања и подстаћи их да наставе да се усавршавају.
„Ја сам успио ако натјерам бар једног студента да се озбиљно бави својим послом“, казао је Радуловић. „Одушевљен сам са предавачима, толико настоје да приближе градиво човјеку, да само слушајући предавања можете завршити факултет. Имао сам срећу што сам упао у групу младих момака и дјевојака који су једно благо за Црну Гору. Видим ту будуће стручњаке, руководиоце из свих области. Нису нимало завидни, ни љубоморни, као што је то код нас старих била навика него је уживање са њима студирати. Никад нисам дошао да ми нијесу пружили руку и прво се питали са мном. То је за мене сатисфакција“, пренио је своје утиске Радуловић.
Он је додао да му млади људи дају снагу и вољу да што дуже истраје у свом настојању да заврши студије, иако године чине своје, а уз технологију која је умногоме напредовала, теже је и снаћи се.
„Имао сам доброг професора математике, Рада Бошковића, мислим да би се и он тешко снашао данас. Кибернетика је за мене нешто ново, напредује из сата у сат. Од велике помоћи за студије ми је то што сам геодетске струке, које је доста повезана са машинством, а шта год се замисли, потребан је пројекат који треба да изради машински инжењер“, казао је Радуловић.
„Са рачунарима“, како је рекао, „никад у животу нисам радио. Мој први час са професором Александром Вујовићем – толико сам се занио на том часу да нисам ни примијетио да се час завршио и да никог нема у учионици“, казао је Радуловић.
