Референдумом се могу утврдити и разлози за увођење ванредног стања због угрожавања уставног поретка, или оснажити таква одлука

Пише: Предраг Савић, адвокат и члан Правног савјета ИН4С

Идеју о референдуму као решењу уставно правне и политичке кризе у Црној Гори, никако не треба олако одбацити.

Референдум као најефикаснији облик непосредне демократије представља пример остваривања суверености, у коме сви грађани директно врше државну власт. И он може бити од битне помоћи приликом доношења скупштинских одлука, као што је на пример она о увођењу ванредног стања у смислу члана 133 став 1 тачка 4 Устава Црне Горе,. или утврђивања чињеница поводом кршења Устава.

Професор др Владан Кутлешић и професор др Дарко Голић, у свом уџебенику Уставног права на Београдском универзитету, наводе да „ова врста демократије не мора искључивати постојање неких државних органа, уколико се непосредно од стране грађана врши државна власт у вези са најважнијим одлукама, док се њихово спровођење и контрола може поверити – пренети мањем броју за то бираних грађана“.

Др Миодраг Јовичић, аутор наделеко познатог дела “Велики уставни система“, каже да непосредна демократија, у ужем смислу, представља „скупове грађана који су институционализовани као највиши, одлучујући, орган дате политичко-територијалне јединице, и на којима се предлаже доношење појединих одлука, расправља се о њима и најважније- мериторно одлучује“.

Многи устави прадвиђају да,“уколико су грађани незадовољни радом институција представничке демократије они морају имати могућност да активирају своју суверену власт преузимајући одговорности за доношење најважнијих политичких одлука путем народне иницијативе или референдума“.

Др Маја Настић, истиче да је, несумњива предност референдума у томе што грађане чини активним учесником у доношењу одлука!

Тако да њихова улога превазилази улогу бирача на периодично спровођеним изборима, а тиме се и сам уставотворни поступак приближава обичним грађанима, који себе препознају као актере тог процеса, а одлуку која проистекне из тог процеса делом „својих руку“.

Познати српски, професор Уставног права, покојни др Павле Николић референдум одређује као „непосредно изјашњавање грађана о једном правном акту (уставу, закону и др) или другој одлуци (одлука о територијалном проблему унутар земље, одлука о распуштању парламента, па и о ратификацији међународног уговора …)“.

Нема сумње да се путем референдума може одлучивати о свим питањима из надлежности Скупштине, и у ситуацији када не постоји Закон о референдуму, јер постоје уставне одребе о њему.

Референдум представља есенцијалну политичку слободу и битан је корективни демократски и правни фактор.

Референдум по освојој природи може бити обавезујући или саветодавни.

Сама могућност утицања на доношење одлуке може бити вишеструка. Нарочито је битно да се овај утицај манифестује на два начина: учешће у креирању одлуке и коначно доношење одлуке. Учешће у креирању се одређује кроз расправу о садржини потенцијалне одлуке, а коначно доношење одлуке кроз вољу грађана коју они изразе на самом референдуму.

Црногорски парламент властан је, да на основу примене одредбе из члана 133 став 1 тачака 4 Устава Црне Горе, одмах без икавих додатних предуслова и радњи а прогласи ванредно стање. Због непопуларности оваквих мера као што је проглашење ванредног стања, и због демократичности, мишљења сам да би организовање реферндума било пожељно и сврсисходно.

Изјашњавањем грађана могло би се потврдити постојање услова за увођење ванредног стања.

Уставописац у члану 133 став 1 тачка 4 децидирано нормира да је један од разлога разлог за проглашење ванредног стања “ угрожавања или покушај рушења уставног поретка.“

Референдум са питањем да ли је дошло до угрожавања или покушаја рушења уставног поретка у смислу члана 133 став 1 тачка 4 Устава може се одржати пре доношења одлуке о проглашењу ванредног стања.

Такође, и скупштинска одлуку о увођењу ванредном стања, може да се ставити на референдумску проверу и потврду и то одмах после проглашења. Иако ће, неко рећи да је непосредно изјашњавање грађана у овом случају непотребно и нецилисходно, јер Скупштина поседује овлшћења да све то уради и без референдума, мислим да би непосредно изјашњавање бирача свему томе обезбедило демократску подлогу !.

На крају Црна Гора као држава настала захваљујући референдуму. Скупштина је, на крају, искључиво надлежна да одлучује о целисходности и предмету референдума.

У условима када је неделотворан и тотално неефикасан Уставни суд Црне Горе реферндум може послужити и као инструмент у решавању других питања из надлежности Скупштине.

Прочитајте још:

Ђукановић је прекршио Устав кад није дао мандат Миодрагу Лекићу!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: