ИН4С

ИН4С портал

У речи је живот, али је у речи и смрт

Украше ми име људи без лица и пријатељи без срама. Засуше камењем моју авлију.

Лука Вукадиновић

Украше ми име људи без лица и пријатељи без срама.

Засуше камењем моју авлију.

Отеше моју имовину и моју годину у трену разграбише.

А очи све виђеше и сузу пуштише кад саме осташе.

Виђеше очи моје муку моју.

Нека моје, но’ и туђе, туђе око најдубље види и прелази преко границе најдубље.

Дубина погледа леденог страх шири у туђим очима њежним и благим.

Плитко око, оштрог погледа, немир буди у младим очима.

Трен је један разиграни, љута зебња обузела па се млада моја нада у почетку осушила.

Плашим се јутра и магле јутарње и првог звука пошто сване.

Ено их коњи врани, крвавих глава крај срушеног дома мога господара.

Ено жене мушког лица, огњем гори у огњу се купа.

Ено моје среће која плаче сама, она сузе лије, она није крива.

Ено се рађа у пустињи свијета, далеко од отровног вијека, ено родио се син, отац будућег сина.

Ево небо игра и тресе се тмина, ево сиједи старци дарове носе.

Води их сила, мач истине брани, љубав и мудрост препреку руше.

Ено мога цара у наручју мајке, далеко од престола, далеко од славе.

Грије га дрво неугасиво, гори двије хиљаде и кусур година.

Казују сиједе главе ријечи разне и ријечи стране, казују и ријечи тешке и ријечи благе.

Тежина слова, само једне ријечи некад бива сташна некад многе спаси.

А од прве ријечи настало је вријеме, а вријеме памти ријечи, у времену ријечи сабирају људи.

Није нам слава једина мана, много је трулог ропства у нама, много је тешког стања пред нама.

Проговори да знам шта си.

Почетак је крај а и крај почетак, зависи од ријечи твоје и од вјере твоје.

А краја нема.

Има дао је Бог, има још мудрих ријечи што чувају све оне лошости од пропасти, дако се некад ове лоше саберу.

Доћи ће вријеме кад ће се ријечи сабрати.

Ријечи сабрати и на кантар ставити а једна ће страна превагнути.

Дај Боже она мудра.

Пази шта говориш мили брате и чувај ријечи већ речене и записане, јер Ти си их писао животом.

И дођоше сиједе главе и пред народ стајаше и рече ријеч прву, ријеч последњу.

И наступи крупан човјек без главе и душе и поче радити што му казаше.

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *