У Црној Гори веома успјешно послују грађевинске фирме које се баве изградњом станова. Много се гради, а према подацима МОНСТАТ-а 70 хиљада станова је празно. Истовремено, велики број наших грађана су подстанари чија примања нису довољна да им банке одобре стамбени кредит.
Цијена станова у Црној Гори далеко је надмашила цијене у Италији, Шпанији, Португалу, што је на дужи рок неодрживо, каже за наш Радио Црне Горе економски аналитичар, Предраг Зечевић. Иако још нисмо у Европској унији, цијене су европске, оцјењује архитекта Борислав Вукићевић.
Још један од наших парадокса. Велики број празних станова, велики број подстанара, цијене квадратног метра на европском нивоу, а истовремено Црна Гора је једно велико градилиште нових стамбених квартова, посебно у Подгорици, Будви и Колашину.
Пажњу привлачи податак да у Црној Гори више од 178.000 станова није у свакодневној употреби, од чега је 71.200 трајно напуштено или празно. Због чега је грађевинским фирмама тако исплативо да послују у Црној Гори?
Економски аналитичар Предраг Зечевић каже да постоји потражња и то понајвише од стране купаца из Русије, Украјине, Србије, Њемачке. Он тврди и да градитељи вјештачки одржавају високе цијене.
„По први пут имамо смањивање броја издатих грађевинских дозвола. Ове године је за први квартал издато грађевинских дозвола тек нешто више него што је издато оне године када је владала корона“, рекао је Зечевић.
Архитекта Борислав Вукићевић сматра да све функционише као систем спојених судова. Ако скоче цијене станова у региону, то се дешава и у Црној Гори. Ту су још неки фактори, цијена грађевинског материјала која је скочила после Цовид-а.
„Људи који граде станове, врло су ријетко у фокусу јавности. Не знам да је неко од њих изашао, да нам је говорио о томе како функционишу у ствари у тој области“, каже Вукићевић.
Према Монстату, просјечна цијена квадратног метра станова у новоградњи у Црној Гори у првом кварталу ове године износила је 2.158 еура, у Подгорици 2.066 еура. Познато је, међутим, да се на атрактивним локацијама цијене у главном граду крећу око 3.000 еура.
Цијена стамбеног простора у Црној Гори је далеко надмашила цијене у Италији, Шпанији и Португалу, што је на дужи рок неодрживо, каже Предраг Зечевић.
„Сматрам да је цијена некретнина у Црној Гори надувани балон и да је питање времена када ће почети да пада. Једноставно, овдје некретнине не вриједе више него што вриједе у Италији, Шпанији, Грчкој и Португалу. То је немогуће“, сматра Зечевић.
Управа за статистику не располаже податком колико је укупно станова у власништву страних држављана, нити има податке о броју станова који су предмет уговора о закупу. Са просјечном платом наши грађани тешко решавају стамбено питање.
„Млади брачни пар, 50 квадрата по 3.000, станови мање квадратуре су скупљи, значи то је неких 150.000 еура. Ми говоримо на 20 година о неких 1.500 еура мјесечно. Ако узмемо овај европски стандард да трећина прихода породице иде на отплату кредита, значи требало би да тај млади брачни пар мјесечно има приходе од 4.500. А сад, ко има плату у Црној Гори преко 2.000 еура?, истакао је архитекта Вукићевић
А да ли у грађевинарству има случајева да се пере новац стечен криминалним дјелатностима. Економски аналитичар Предраг Зечевић подсјећа да је Маневал прецизно навео да су на врху ризичних послова игре на срећу, некретнине и криптовалуте.
„То је познато већ тридесетак година тако да ли се пере новац кроз грађевину, апсолутно пере“, каже Зечевић.
Социјална раслојавања су велика. Црна Гора још није у Европској унији, али су цијене европске, каже Вукићевић.
„Цијене хране ниже су у Њемачкој него у Црној Гори, постоји монополи дефинитивно“, оцјењује Вукићевић.
Управо због социјалних раслојавања од пројекта попут насеља Веље Брдо много се очекује. Има случајева да физичка лица посједују више десетина станова. А да ли би празне станове требало опорезовати? Апсолутно, сматра економски аналитичар Предраг Зечевић.
„Има ту доста начина, мора се опорезовати стан на дан, мора се опорезовати друга, трећа, четврта некретнина у којој нико не живи, мора се опорезивати пољопривредно земљиште које се не опорезује. То су биле најаве прије десетак година, али се ништа није покренуло у вези тога“, нагласио је Зечевић-
Прича о новоградњи у Црној Гори је веома комплексна и дефинитивно захтјева дубље анализе, закључак је архитекте Борислава Вукићевића.
РТЦГ
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
