ИН4С

ИН4С портал

Реаговање Основног суда на текст ИН4С-а о судији Јововић

1 min read

Жељка Јововић

Поводом текста објављеног на порталу „ИН4С“ од 25. 1. 2017. године, под насловом „Сва суђења Жељке Јововић: Ослобођени криминалци, зеленаши и педофил, у затвору Никола Бајчетић“, реаговао је Основни суд у Подгорици, издајући саопштење које преносимо у цјелости.

Саопштење потписује портпарол Основног суда у Подгорици, Ана Кркељић.

„Поводом текста објављеног на порталу ИН4С од 25. 1. 2017. године, под насловом Сва суђења Жељке Јововић: Ослобођени криминалци, зеленаши и педофил, у затвору Никола Бајчетић, ради објективног информисања јавности, сходно чл.26 и 28 Закона о медијима, захтијевам да се без измјена и допуна објави реаговање на наведени текст.

У предње поменутом тексту, коментарише се поступање суткиње Жељке Јововић у предметима који су формирани против окривљених Р.Љ, Н.Б, Е.Х, В.У, М.Р, Д.Н, Ш.Х. и М.Ш. Између осталог, наводи се да „судија очигледно има висок праг толеранције када су у питању криминалци, зеленаши или чак педофили“, „минималне казне и ослобађајуће пресуде криминалцима су специјалност судије Јововић“, „осумњичени за убиство: три мјесеца затвора“, „пустила зеленаша из затвора – дан након изласка поново ухапшен због угрожавања сигурности“, „најскандалознија пресуда: ослободила педофила јер је дјевојчица изгледала пунољетно“.

Упознавање јавности са одлукама и свим другим питањима из рада суда је основни принцип рада суда. То је начин контроле рада суда и начин стицања повјерења грађана и укупне јавности у законит рад суда. Овдје посебно истичемо да се све правоснажне одлуке овог суда са детаљним образложењима налазе на сајту овог суда, укључујући и оне које су предмет наведеног текста.

Надаље, овај суд поштује природу новинарског позива и поштује и штити слободу изражавања. Међутим, коришћење ове слободе повлачи за собом одређене дужности и одговорности, од којих је једна од најважнијих дужност објективног информисања јавности.

С тим у вези, првенствено се осврћући на поднаслов „Осумњичени за убиство: три мјесеца затвора“, којим се пледира да је В.У. осуђен на „свега“ три мјесеца, а осумњичен је за нестанак Н.М, истичемо да се у конкретном пред овим судом искључиво водио поступак против овог окривљеног због кривичног дјела недозвољено држање оружја и експлозивних материја, за које дјело је окривљеном изречена казна затвора (дакле, ефективно издржавање затворске казне, не условна осуда) и мјера одузимање предмета – оружја. Дакле, питање осумњичености у неком другом предмету је без значаја за пресуђење у конкретном судском поступку, а ово обзиром на начело презумпције невиности, које подразумијева да се свако сматра невиним док се његова кривица за кривично дјело не утврди правоснажном одлуком суда.

Истичући да „судија очигледно има висок праг толеранције када су у питању криминалци, зеленаши или чак педофили“, те да су „минималне казне и ослобађајуће пресуде криминалцима специјалност судије Јововић, којима се очигледно жели пред међународном заједницом створити привид да судство ипак ради свој посао“, безимени аутор текста, оваквим квалификацијама покушава да обезвриједи рад поступајуће суткиње, али и суда уопште, те да унизи углед истог. Међутим, исти губи из вида да је овдје ријеч о осуђујућим пресудама, дакле пресудама у којима су окривљени оглашени кривим и осуђени на затворске казне, те да су изречене казне затвора одмјерене по општим правилима за одмјеравање казне (цијенећи олакшавајуће и отежавајуће околности у сваком конкретном предмету), а што је законски императив. При том, уколико је аутор текста желио да упозна јавност са казненом политиком, морао је претходно провјерити каква је казнена политика у предметима исте врсте (по кривичним дјелима), а бавећи се аналитично цијењеним околностима у сваком случају. Од посебног значаја је да грађани то сами могу провјерити, детаљном претрагом на сајту овог суда, којом приликом ће се увјерити да је казнена политика досљедна, односно да суд суди на темељу списа предмета, цијенећи проведене доказе појединачно и у њиховој међусобној вези, утврђујући чињенично стање, након чега и постојање субјективног елемента бића кривичног дјела (умишљај, нехат), а коначно одмјеравајући казну у складу са законом у сваком конкретном предмету.

Без потребе да се посебно елаборирају пресуде суткиње Јововић, морамо поменути и да је ријеч о првостепеним пресудама, против којих постоји могућност улагања правног лијека, жалбе, која има деволутивно дејство (о жалби одлучује суд који је виши од оног који је донио одлуку). Поменуте одлуке (осим пресуде у предмету К.бр.281/16, у којој странке нијесу улагале жалбу) су имале оцјену законитости пред Вишим судом у Подгорици, и све су потврђене (К.бр.718/15 од 12.04.2016, К.бр.499/15 од 02.10.2015, К.бр.498/15 од 08.09.2015, К.бр.701/11 од 19.04.2013.године).

Због објективног информисања јавности, потребно је осврнути се на наводе „најскандалознија пресуда: ослободила педофила јер је дјевојчица изгледала пунољетно“. Наиме, закон предвиђа да је за постојање кривичног дјела обљуба са дјететом потребно да постоји умишљај, односно свијест да се врши обљуба или противправни блуд са дјететом, дакле, са лицем које је млађе од 14 година живота. Када не постоје докази да је окривљени поступао са потребним умишљајем, то није ни доказано да је почињено ово кривично дјело. Као што је претходно поменуто, суд суди на основу закона, те на темељу списа предмета, при чему је неопходно истаћи да је у конкретном предмету од посебног значаја био налаз и мишљење судског вјештака медицинске струке, који је ангажован због посједовања стручних знања којима суд не располаже. Дакле, морају бити остварени сви елементи бића кривичног дјела, да би учинилац био оглашен кривим, те осуђен на казну коју закон предвиђа за конкретно кривично дјело. Ова пресуда потврђена је пресудом Вишег суда у Подгорици, Кж.бр.1482/13 од 07.11.2013.године.

Коначно, важно је за поменути да је г-ђа Жељка Јововић суткиња са врхунским квалитетом рада, што се огледа у чињеници да је иста у 2013.години имала 5,06 %, у 2014.години – 13,21%, 2015.години – 10,24%, а у 2016.години – 6,25% укинутих одлука, при чему је у свим наведеним периодима имала значајно прекорачење предвиђене судијске норме.“

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

6 thoughts on “Реаговање Основног суда на текст ИН4С-а о судији Јововић

  1. Sudstvo nam je kao i sve u ovoj kvazibananalopovskoj drzavi. Pogledaj samo onu kreaturu i bezmozgovica Katanica i bice ti sve jasno.
    Kad cujem ove floskule tipa povjerenje u sudstvo, dobijem napad debelog creva… 🙂

  2. Čini mi se da je ovo ona sutkinja kojoj je lopov ukrao lap top, i kao povratnik osuđen na 4 godine zbog učinjenog (ne)djela…

  3. Najviše mi svideo onaj dio saopštenja glede pedofila!?
    Taj jedinstveni doprinos pravnoj teoriji i praksi sa stanovišta umišljaja. Kako se, skoro genijalno, analizuje pitanje umišljaj u konkretnom slučaju pedofilije, da i potpunom laiku poput mene bude belodano jasno da bez tog umišljaj nema krivičnog djela; da ovaj koji je nasrnuo na dijete od četrnaest godina, naravski, nije odgovoran, jer, nije dokazano da je imao umišljaj da spava sa premladom osobom; kako je i meni jasno da je uobičajeno i normalno da se to radi , a da se ne premišlja i umišlja, prođe voz!, kojih je godina predmetna osoba suprotnog spola!?
    Kako se podrazumjeva da je punoletna, i kako punoletnik koji je nagurnuo na đevojčicu nije ni dužan da razmišlja o njenim godinama.
    A ako o tome ne razmišlja, a i što bi, kaže genijalno saopštenje Suda, onda on objektivno i nije bio u situaciji da djelo izvrši sa umišljajem!???
    Eto, baš mi se smučilo od blasfemičnog saopštenja Suda!
    Kako u tom Sudu samo nevin treba da strepi!
    Ne dao mu Bog da ga oni sude : pedofil na slobodu, nevin na robiju!

  4. partijski vojnik i sudija po direktivi,Dobro ja Znam većinu sudija,Itekako znaju da oslobode i Osude kad kome šta treba…Ne nego je sudila po pravdi i zakonu…Pravda je kod njih relativna kategorija.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *