Разум у нокауту: Бивши боксер и „књижевник“ тврди да Његош није Србин
Милорад Поповић
Одлука да Његошева награда припадне Милораду Поповићу за роман „Човјек без лица“ (Отворени културни форум са Цетиња и „Фактура“ из Загреба), подијелила црногорску јавност, а додјела овог признања бившем боксеру попримила је све одлике политичког и културног инцидента.
Примајући признање које су прије њега понијели писци несагледиво већег угледа и формата, контроверзни аутор нагласио је да „великосрпско својатање Његоша разарајуће дјелује на развој црногорске националне свијести, јер уколико највећи јужнословенски пјесник, који је уз то био световни и духовни поглавар Црне Горе није Црногорац, онда је свако доказивање националне самобитности бесмислено и безнадежно„.
Лауреат за кога се тврди и да је био у „пословним везама“ са жиријем, добијајући Његошеву награду из руку предсједника Црне Горе Филипа Вујановића, у Владином дому на Цетињу, наставио је у сличном тону:
„У духовној матрици етногенетичара и клеронационалиста нема мјеста за сумњу, а камоли за двојност или вишезначност: дакле ни за могућност да Његошу, попут, рецимо, Чеслава Милоша, Гогоља, Бродског, Андрића, Деснице, Ковача… чија дјела баштине најмање двије националне књижевности, буде истовремено црногорски и српски, коначно и јужнословенски песник. Јер, имплицитно би признали посебност црногорске националне културе, али и светоназорску антиномију: у црногорској рецепцији Његош је генијални слободар, а у великосрпској доктрини он је уз Светога Саву, други стуб тобожње националне супериорности“, рекао је Поповић.
Угледни познаваоци Његошевог дјела, и аутори који су награду понијели док је она имала већи значај и била политички неупрљана, нијесу желели да улазе у дубљу полемику са Поповићем, који је препознатљивост у Црној Гори стицао ставовима попут оног да је „проблем са Русијом секундаран, а са великосрпством трајан„.
Сигуран сам да никога на овом свијету најновији добитник Његошеве награде не може убиједити да Петар Други Петровић Његош није знао ко је, ни којој књижевности припада, био је телеграфски сажет академик Миро Вуксановић, потпредсједник Његошевог одбора Матице српске.
Сажета је била и реакција црногорског песника Ранка Јововића: – Његошева награда је потпуно деградирана. Тиме сам рекао све!
У свом стилу, иронично, „скаредну бесједу“ прокоментарисао је и академик Матија Бећковић, носилац Његошеве награде:
– Лепо размишља и логично закључује, што се и очекује од добитника Његошеве награде.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
А зар је и овај пОПОВИЋ књижевник?
Sada piše drugi dio koji će se zvati „ČOVJEK BEZ OBRAZA“.
Да се човјеку свијест преврне од ових процијеђених ништавила..
Šta je velikosrbi iz demokratskog fronta sta večito kukate.
Pa šta vi očekivate od nekoga koga su lupali po glavi nego da je sposoban jedino za naučnu fantastiku?Njegoš je Marsovac za takve.
Ooooo da se Časni Vladika Rade kojim slučajem vrne od nekud i bane u npr.neko dvorište montenegrinsko bi ga strpali ili u Spuz,ili na klupu istraznu.Ispitivali bi ga za državni udar,saradnju sa Rusijom,Srbijom,CG.Teretili bi ga za genocidnog pisca,pa bi ga otpremili u Hag.A za pesmu „Noć skuplja vijeka“bi bio proglašen za antifeministu i sve knjige bi mu zaplenili.
То је дум Иван Стојановић предвидјео и за Дубровчане,да ће знати историју србског Дубр као историју Јапана,дакле никако:
Предвидео је велики заборав Дубровчана о својој историји рекавши да ће потомци знати историју своје државе као и историју Јапана
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Иван_Стојановић
http://ubsm.bg.ac.rs/view.php?q=1282&e=f&p=0800&z=3&x=e&w=1920&h=908
Siguran sam da bi najznacajniji dobitici, vratili nagradu, no odavno vec nisu zivi pa ne mogu.
Треба ревносно скупљати те коментаре да Његош није био Србин а онда их ставити поред њихових самих изјава да су Срби,и изјава Ћосовића,Кривокапића једног који тврде да су били великосрби…чисто да се види како они који служе лажи то морају да раде контрадикторно и неувјерљиво,и тако злоба говори сама против себе и помаже и невољносбрство.Хвала им,хвала вам свима који сте у лажи,као Милу и сл.јер кад здравомислећи виде вас не желе бити дио ваше приче.
Овај Поповић је прави примјер новоцрногорца,дукљанина,и мени,као Србину,је неизмјерно драго када видим како им добро иде,немају крштеног писца,да му награду дају,па се боксери награђују.Ово је само потврда да се нације стварају вјековима,а не декретима.
У montenegru се све побркало: „Његошеву“ награду су ове године дали бившем боксеру! За очекивати је да, у истом духу, награду за најбољег боксера ове године понесе неко од (правих) књижевника!
Могу ли Црногорци који кажу да су „подријетлом“ Црвени Хрвати односно Монтенегрини или Дукљани (имају ли још које име ) да ми нађу само један стих у Његошевим дјелима који говори о „Хрватству“ ? Како то да је Његош толико много писао само о Српству а при том није припадник тог народа ?Има ли који сличан писац из тог народа ?
Такође, има ли Његош написан и један стих о Дукљи, цару Диоклецијану, Јаквинти…?
„Име ми је Верољуб
Презиме ми Родољуб
Српски пишем и зборим
Савком громко говорим
Народност ми србинска
Ум и душа славијанска“
ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ
Izgleda da je stvarno bio Crnogorac možda čak i crveni Hrvat. Srbin nikako.
Jedino je nejasno ako već nije Srbin kako je genocidan?Samo čekam nekog“ akademika „da mi objasni odkud Vladika kad je verovatno bio ateista ili eventualno protestant.
Poslednju želju ste mu uskratili porušili kapelu posvećenu njegovom voljenom stricu okovali ga u onu nakazu nazvanom mauzolej ,oglušujete se o njegovu kletvu.Jedva mu na grob naknadno staviste krst,mogla je biti i zvezda ili možda srp i čekić.Obeskorenjeni bestidnici.
Braćo Srbi ignorišite glupost i mržnju ne očajavajte već se radujte jer imamo i čemu i kome da se radujemo.
Biserka ne balavi mirna.Nego reci ti nama popraviste li onu Mirasevu tendu sto je pala.
Sta se cudite?Toj fukari je pomucen mozak od udaraca sto je dobijao po glavi.On dobio tu nagradu,jadi pa se zgadi.Vrzino kolo fukara,izdajnika,kriminalaca,sluga i pedera.vese
Ko smatra za ozbiljno ovoga slugu rezima.
Zagrebacki BokSeronja, kak To smrdi.
Njegos je peavi srbin. Stalno je isao za BG. Nesto fa je vuklo.
Biserka, ti si i vickasta i mrskasta. Vama takvih „argumenata“ nikad ne fali. Kad ih vi pocnete izmisljati, nema covjek volje sa vama gubiti ni jedan tren. Ovaj glavonja sa malo jednosmjernog mozga je postavio „tezu“ da je Njegos nesvjesno bio Srbin. Eto, sta sve moze jedan mali, mozda i bukvalno udareni mozak da smisli?! Kakvo vi smece nosite u glavi?
Ja sam čuo i sledeće , da Njegoš jeste pisao to što je pisao , ali :“ Nije mislio tako „…..A ko je Biserka K. ..vjerovatno neko ko je naručen da napiše nešto ovako …kako bi se moglo pljuvati po njoj …tj. po neistomišljenicima …
Biserka,
јесте ли Ви икада прочитали један једнини стих Његошев, али стварно? Прочитајте, изненадићете се колико пута Његош помиње речи: Србин, Српство, српски… У Београд није ни требао да иде да би био Србин читав, његово виђење Српства је малчице било шире од Вашег, које се, очгледно, своди на куповину по београдским бутицима. Београд, за узврат, јесте стално читао Његоша. Нешто га је вукло Његошу! Знам да ми нећете веровати, али знајте да Срби живе (и читају Његоша не само у Београду, него и у Новом Саду, Котору, Невесињу, Нишу, Бањој Луци, Подгорици, Сент Андреји, Книну, Чачку, Косовској Митровици, Скопљу, Вуковару, Беранама, Ужицу, Бијељини, Чикагу, Врању, Суботици, Скадру, Сиднеју…
Још боље је то рекао Његошев песнички сабрат Алекса Шантић, у песми: „Моја отаџбина“:
„Не плачем само с болом свога срца
Рад земље ове убоге и голе;
Мене све ране мога рода боле,
И моја душа с њим пати и грца.
Овдје, у болу срца истрзана,
Ја носим клетве свих патњи и мука,
И крв што капа са душманских рука
То је крв моја из мојијех рана.
У мени цвиле душе милиона –
Мој сваки уздах, свака суза бона,
Њиховим болом вапије и иште.
И свуда гдје је српска душа која,
Тамо је мени отаџбина моја,
Мој дом и моје рођено огњиште.“