Razotkrivanje tajnog koda uz pomoć pravoslavnih ikona

Taj beskrajni niz formi pred očima posmatrača „živopiše” računarski program, nahranjen bazom podataka koja sadrži 4.000 digitalnih reprodukcija srpskih, grčkih i ruskih srednjovekovnih ikona. Softver ih grupiše po sličnosti i kompozicionim celinama i generiše svoje slike, podražavajući likovne kanone na kojima ikone počivaju.

Ali, ovo nije opis eksponata na nekom haj-tek sajmu, gde se fasciniranoj publici demonstriraju mogućnosti „pametnih mašina”. Ovo je umetnički rad „Digitalna molitva”, s kojim je mlada autorka Kristina Tica (25) pobedila na ovogodišnjoj nacionalnoj selekciji, koju Centar za promociju nauke (CPN) realizuje u okviru Evropske laboratorije veštačke inteligencije. Cilj ovog međunarodnog projekta je da poveže stvaraoce iz oblasti nauke, tehnologije i umetnosti. Tako su „Digitalnu molitvu” s Tamarom sasluživali programer Miloš Trifunović, matematičar dr Miloš Milovanović (naučni mentor), IT stručnjak Žak Laroš i kompozitorka Marija Šumarac, čija zvučna zavesa, izatkana od sintetizovanih zvukova crkvenih zvona i klepala, leluja nad tehno-ikonostasom.

– Namera nam nije bila da tragamo za ikonom savršenijom od bilo koje oslikane rukom, niti veštačka inteligencija može da se približi ljudskoj virtuoznosti. Kompjuterski program radi u opsegu zadatih podataka, na komandu, bez svesti o stvaranju, bez motiva i nadahnuća, što su pretpostavke kreativnosti. Ono što mi vidimo kao oblike i boje, za njega su numeričke vrednosti, a ne ikona. Na neki način, želja mi je bila da demistifikujem veštačku inteligenciju. Da pokažem da ona ne daje neku višu istinu do koje čovek ne može da dopre, da nije nikakva moć nad nama, kojom treba da budemo očarani i da joj se potčinjavamo – kaže Kristina Tica.

Ideja za „Digitalnu molitvu” začeta je pre godinu dana, tokom master studija na Departmanu za digitalne umetnosti Fakulteta za medije i komunikacije, koje je upisala nakon što je diplomirala slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti. Prvi korak u realizaciji bilo je pasionirano sakupljanje baze od 4.000 digitalnih reprodukcija pravoslavnih ikona sa interneta, kojom će biti nahranjen softverski program.

Kako objašnjava, korišćenjem ikona u svom umetničkom promišljanju htela je da skrene pažnju na činjenicu da je u neoliberalizmu veštačka inteligencija ono što je u srednjem veku bio – Bog. Danas se, naglašava, zadovoljenje mnogih naših potreba, odgovori na ključna pitanja, moralni kodovi i uticaji češće traže u virtuelnom nego u duhovnom prostoru.

– Živimo u iluziji da posedujemo obilje informacija, a u suštini smo konzumenti površnih i prolaznih slikovnih doživljaja. Zato je i tehno-ikonostas „Digitalne molitve” sazdan od slika koje se stalno menjaju. Zasuti novim i novim formama, nemamo vremena da zastanemo i promislimo, da nas slika prožme i obuzme, ponese ili uznemiri. Da pobudi želju za prepuštanjem ili tumačenjem. Taman kada se upitamo šta smo to videli, šta nas je dotaklo, to nešto već nestaje pred očima. Sve biva preplavljeno utiskom opšte treperavosti i prolaznosti – naglašava umetnica.

I Ikonostas svakodnevice modernog doba, objašnjava sagovornica Politike, sazdan je od ekrana mobilnih telefona, tableta i računara, softvera i socijalnih mreža.

– Slike i informacije smenjuju se kao simboli na slot-mašini, uskraćujući nam zadovoljstvo da analiziramo, maštamo, nadograđujemo – kaže Kristina Tica.

Baš kao što i kompjuterski program, jednom pokrenut u „Digitalnoj molitvi”, poslušno i bez upitanosti nad smislom svoje „kreativnosti”, generiše nove „kombinatorne plagijate”. Do sada je „potpisao” 10.000 digitalnih slika i tako može do beskonačnosti. Zapravo, dok komanda ne bude opozvana.

– Kada kritikuje i provocira, umetnost to čini zarad otvaranja horizonta preispitivanja. Upravo je prostor neistraženog, u ovom slučaju domet i uticaj veštačke inteligencije, ono što treba da privlači pažnju, da nas održava budnima. Tehnologije uvek treba držati na uzdi kritičkog mišljenja, tražiti racionalnu meru njihove upotrebe – zaključuje Kristina Tica.

Pročitajte JOŠ:

Poetsko humanitarno veče u Budvi, 17. septembra u 20 sati u hotelu „Tre canne“