ИН4С

ИН4С портал

Разлике између литија и „патриотских колона“, или какав опасан наратив намеће Мило Ђукановић

1 min read

Мило Ђукановић и "патриото-комите"; илустрација: ИН4С

2020. година, која ће се без сумње показати историјска, због много чиниоца, између осталог, након 30 година промјењен је режим Мила Ђукановића на парламентарним изборима 30. августа, али и због чињенице да су се упокојила духовна оца српског народа, митрополит Амфилохије, патријарх Иринеј, ипак посебно ће остати упамћена по духовном буђењу народа, историјским литијама, које су биле библијски приказ Црне Горе, којој се дивио цијели свијет.

У одбрану светиња, мирно, достојанствено и без најамањег инцидента ходале су десетине па и стотине хиљада грађана Црне Горе. Оно што ће остати као посебност, коју ће реални хроничари времена морати да забиљеже, након величанствених литија, нијесу на улицама остајали ни папирићи на улицама, нити је забиљежен никакав сукоб или инцидент. 

Након смјене власти, и „наратива“, да ће Срби да однесу Црну Гору у Чачак, те потенцирања да је Црна Гора угрожена, од СПЦ, и Србије, развија се један мали покрет неоусташтва, покривен „патриотским мотивом“ у очувању тековина Миловог режима.

Након једног од скупова „комита“

Такозване „патриотске колоне“ још се ниједном нијесу организовале, а да није дошло до сукоба, свађа, пријетњи, саобраћајних удеса, али и пребијања слободних грађна, попут инцидента у Беранама, пребијање новинара Сеада Садиковића.

„Комитске“ скупове прате пјесме Томпсона, усташке иконе, која нажалост представља узор тим скупинама „бранитеља“ тековина.

„Нестабилну ситуацију у друштву, за коју је у великој мјери одговорна инертност премијера Здравка Кривокапића и неактивност министра унутрашњих послова Сергеја Секоловића, Мило Ђукановић покушава да искористи за изазивање метежа и хаоса, који за циљ има повратак на старо, враћање система под његову апсолутну контролу, казао је за наш портал аналитичар и колумниста Игор Дамјановић. 

По његовим ријечимa, упркос што скупови његових присталица и пароле које се тамо кличу дјелују на први поглед стихијски, патетично и гротескно, иза свега стоји озбиљна организација.

„Пошто није никаква тајна да су на скуповима присталица бившег режима примијећена лица која су раније заузимали руководеће позиције у специјалним полицијским снагама и тајним службама, не треба да чуди што се са милитантне реторике прелази на физичке нападе на грађане који мисле дригачије“, нагласио је Дамјановић и додао:

То што су на окупљањима присталица бившег режима нападнути грађани свих конфесија најбоље илуструје шовинистички карактер недјељних окупљања присталица ДПС-а.

Игор Дамјановић

Дјелује заиста језиво, али правац у ком смјеру Мило Ђукановић усмјерава протест својих присталица, подсјећа на протесте нациста у Вајмарској Републици након Првог свјетског рата. Мило Ђукановић је прије пар недеља у интервјуу Тамари Никчевић на РТЦГ поново говорио о Србима у Црној Гори као антидржавном елементу, док његове присталице интезивирају насиље. У Вајмарској Републици нацисти су Јевереје отпуживали за издају државе, док је СД милиција капетана Енрста Рома пребијала грађане који су мислили другачије.

Ја ипак вјерујем да је Мило Ђукановић одабрао лош историјски узор, јер идеје фашизма и нацизма у Црној Гори нису успјеле да заживе ни 1941. године, а камоли сада у 21. вијеку. Међутим, из искуства Вајмарске Републике и влада Здравка Кривокапића мора да извуче поуке и са злом одмах крене у одлучан обрачун, што подразумијева разбијање мафијашке хоботнице, промјене у судству, тужилаштву и РТЦГ, закључио је Дамјановић.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Разлике између литија и „патриотских колона“, или какав опасан наратив намеће Мило Ђукановић

  1. Grijeh je uopšte pominjati, a kamoli porediti, veličanstvene litije u bilo kakvom kontekstu sa ovim montenegrinsko-ustaškim okupljanjima.

    7
    1
  2. Pod hitno naći legalan način da se dotični gospodin procesuira i privede pravdi. Od njega kreće sve zlo u Crnoj Gori. To vidi svaki normalan i iole obrazovan čovjek.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *