ИН4С

ИН4С портал

Ратни ветерани се сећају жртава из Варивода и Гошића: Солидарност са породицама жртава и позив на кажњавање одговорних

1 min read

фото: Неџад Новалић

Ове године навршава се 25 година од злочина над српским цивилима у местима Вариводе и Гошић код Книна. Уз солидарност са породицама жртава и позив хрватским властима да се одговорни процесуирају, сећању на убијене цивиле придружују се и ратни ветерани и мировни активисти из Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије.

У месту Вариводе, које се налази 40-ак километара западно од Книна, 28. 9. 1995, скоро два месеца након завршетка операције “Олуја”, непознати починитељи убили су девет цивила старије животне доби, док је у оближњем месту Гошић 27. 8. 1995. убијено 8 цивила такођер старије животне доби. Иако хрватске власти не негирају почињене злочине, ни 25 године послије одговорни за злочине нису процесуирани нити кажњени.

Мешовита група ратних ветерана из Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије, 30-ак бивших припадника Армије РБиХ, Хрватске војске, Хрватског вијећа обране, Војске Републике Српске, Југословенске народне армије и Војске Југославије, присуствовала је 2017. комеморацијама у Вариводама и Гошићу. Због пандемије и ограничења кретања и окупљања, ове године ће у Вариводама и Гошићу почаст цивилима одати мања делегација Центра за ненасилну акцију Сарајево-Београд, али се сећању на убијене придружују и други ветерани и активисти.

Пуно нам је значило да дођемо на комеморацију у Вариводе и Гошић с обзиром да су то мјеста страдања цивила за која нико није одговарао, и сматрали смо да и долазак ове наше групе ратних ветерана може барем до неке мјере потакнути процесе који би довели до тога да се више пажње обрати на страдања цивила у Домовинском рату и свакако да позовемо на процесуирање и кажњавање оних који су за то били одговорни”, казала је Даворка Турк, чланица Центра за ненасилну акцију из Загреба. Она се такође посебно захваљује и Српском народном вијећу (СНВ) који је суорганизатор комеморација и који настоји градити културу сећања на жртве која је инклузивна и која води ка изградњи мира.

Звонко Луцић, ратни ветеран Хрватске војске из Загреба, каже да му је у сећању посебно остало колико је организаторима комеморације и самим мештанима било важно да њихове жртве комеморирају и други.

Важно је судјеловати у тако нечему, због тога што је тим људима јако важно, они на тај начин доживљавају признање, доживљавају се као дио грађанства државе, дио равноправне заједнице”, сматра Луцић.

Станислав Крезић, ратни ветеран ХВО-а из Мостара, до сада је био на више комеморација у регији. Као ратни ветеран и мировни активиста сматра да је сећање на све жртве важно посебно за мањинске и повратничке заједнице како би им се тиме од њихових комшија дао јасан знак да су ту добродошли и да нису угрожена њихова права.

Порука правих бранитеља је порука засигурно да се, прије свега, извинемо тим обитељима које су изгубиле своје. Најмање што можемо направити је да се поклонимо и одамо поштовање људима, посебно онима који нису имали ни право ни снагу да се бране…”, каже Станислав Крезић који, уз осуду злочина, каже и како починитељи злочина нису никакви хероји ни витезови већ кукавице.

Ратни ветерани и мировни активисти поздрављају овогодишње позитивне искораке у Хрватској, првенствено учествовање државних представника на комеморацијама убијеним српским цивилима.

На све то гледам заправо са великим олакшањем. Сматрам да је то нужан и врло потребан корак за хрватско друштво у цјелини, не само због суочавања са злочинима почињенима тијеком Домовинског рата, а гдје се одговорност до сада избјегавала. Без таквог суочења мислим да није могуће градити нити добросусједске односе нити здраво друштво. Сматрам да је то олакшање било не само за мене већ за велику већину грађана Хрватске”, истиче Даворка Турк.

Звонко Луцић ове искораке види као симболички важне, али очекује да након тога следе и конкретнији кораци.

Бит ће јако добро ако након те симболике то заживи у реалном животу и смање се међунационалне тензије. То би била највећа добит за цијело друштво, не само за ту заједницу већ за комплетно друштво у цјелини”, закључује Луцић.

Већ годинама у мировњачким активностима учествује и Александар Соколовић, ратни ветеран Војске Југославије из Крушевца. О свом искуству каже:

Први пут кад сам био на некој таквој акцији нисам знао шта да очекујем. Био сам у чуду, али кад сам дошао и схватио шта је мој народ урадио неком другом, осетио сам неко олакшање што сам ту, скинуо сам неки терет са себе који нисам ја имао на плећима, али је притисак толики да то нон-стоп имаш на себи. И мислим да свако треба да дође, да види, да чује шта се ту дешавало. Ако немаш осећај према туђим жртвама нећеш моћи имати ни према својим”, каже Соколовић.

Аднан Хасанбеговић, ратни ветеран из Сарајева, имао је прилику да се на комеморацији у Вариводама и Гошићу обрати присутнима.

Ми као ветерани имамо, да тако кажем, некакву енергију која је важна јер смо били неко ко је ратовао и доприносио том насиљу, а данас покушавамо вратити тиме што долазимо на ту комеморацију. То људима значи чини ми се, нарочито што бивши непријатељски борци долазе. Некима који то мало теже прихватају, увијек кажем да су ти људи искрени и да желе и да пруже руку помирења и искреног кајања или жаловања за оним што је било, али да морамо некако заједно пробати ићи даље у будућност, послати неке друге поруке будућим генерацијама”, каже Хасанбеговић. На критике да се тиме релативизују друге жртве, Хасанбеговић одговара како се поштовањем једних жртава ни на који начин не могу релативизовати друге жртве и да је сећање на све жртве прилика да изградимо праведније друштво.

Сећањем на жртве Варивода и Гошића и свих других жртава, ратни ветерани желе послати поруку и својој деци и млађим генерацијама.

Желимо да тој нашој деци покажемо где смо ми грешили да не би сутрадан они грешили или њихова деца после тога”, каже на крају ратни ветеран Александар Соколовић.

Ветерани из регије у организацији Центра за ненасилну акцију до сада су присуствовали комеморацијама у БиХ у Горњем Вакуфу, на Коти 715 код Завидовића, Стогу код Возуће, Новом Граду/Босанском Новом, Санском Мосту (Храстова главица), Сијековцу код Брода, Лаништима код Брчког, Трусини код Коњица, Ахмићима код Витеза, Грабовици код Мостара, Скеланима код Сребренице, Бришеву и Зецовима код Приједора, Корићанским стијенама, Ступном Долу код Вареша, у Србији у Грделичкој клисури код Лесковца, Варварину код Крушевца, Алексинцу, те у Хрватској у Пакрацу, Вариводама и Гошићу код Книна.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *