Ратни ветерани на комеморацији убијенима на Уборку и Сутини: Одговорни морају бити изведени пред лице правде

Ратни ветерани из Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије, бивши припадници Армије РБиХ (АРБиХ), Хрватског вијећа обране (ХВО), Хрватске војске (ХВ), Војске РС (ВРС) и Војске Југославије (ВЈ) присуствовали су 13. 6. 2021. комеморацији убијеним цивилима на Уборку и Сутини код Мостара.

Прије 29 година, током повлачења српских војних и паравојних снага из Мостара 114 цивила бошњачке и хрватске националности је одведено из својих домова те су убијени на двије локације у околини Мостара – Уборку и Сутини. Представници Удружења чланова породица убијених на Уборку и Сутини 1992. већ годинама подсјећају да за овај злочин нико није одговарао и да породице убијених још чекају на правду.

Злочин на Уборку и Сутини био је саставни дио хашке оптужнице против Војислава Шешеља. Иако је суд утврдио да су злочини почињени, те је као одговорне именовао локалне јединице и “шешељевце”, сам Шешељ је ослобођен одговорности. Породице убијених указују и на чињеницу да за овај злочин није терећен Момчило Перишић, који је командовао јединицама ЈНА на том подручју у овом временском периоду, као и да изостаје процесуирање других наредбодаваца и директних извршилаца које је у надлежности Тужилаштва БиХ.

Аднин Хасић, предсједник Удружења породица страдалих на Уборку и Сутини, казао је у свом обраћању на почетку комеморације како је злочин на Уборку и Сутини први и највећи злочин над цивилним становништвом Херцеговине, те да ће породице истрајати на томе да одговорни наредбодавци и извршиоци овог злочина буду изведени пред лице правде.

„По том питању је Тужилаштво Босне и Херцеговине потпуно заказало. Од момента када су формирани Тужилаштво БиХ и Суд БиХ они се по овом питању нису помакли са мјеста и ја ћу искористити ову прилику да их још једном позовем да, без обзира на проблеме у правосуђу, смогну снаге јер имају довољно материјала и доказа да одговорне изведу пред лице правде. Ми их као породице жртава позивамо да злочинце приведу лицу правде”, казао је Хасић указавши да је дио осумњичених у БиХ, дио у Србији, као и на то да је због протока времена дио већ умро.

Породице убијених и ове године цвијеће су осим на Уборку и Сутини, гдје су њихови најмилији убијени и одакле су ексхумирани, положили и у Залику, приградском мостарском насељу одакле је највећи број цивила и одведен.

„Срамота је да се 29 година након овог страшног злочина још увијек мора апеловати на институције и тражити да се одговорни процесуирају. Осјећај поштовања према жртвама и саосјећања са њиховим породицама помијешан је са љутњом због неучинковитости правосуђа. Не смије се оставити у наслијеђе новим генерацијама порука да се за убиство 114 особа може проћи некажњено. Дошли смо данас са мјешовитом групом ратних ветерана и мировних активиста из регије да се солидаришемо са овим људима, да одамо почаст страдалим и подржимо њихову борбу за правду”, казао је ратни ветеран Армије РБиХ и члан Центра за ненасилну акцију Амер Делић.

Како је злочин на Уборку и Сутини један од првих и уједно и највећи појединачни злочин на подручју Херцеговине, комеморацији присуствују и представници локалне и кантоналне власти, борачких удружења, удружења логораша као и вјерски представници.

„Јако је битно да ми као организација у којој се налазе бивши припадници свих војски са овог подручја на један достојанствен начин то обиљежимо, дамо подршку обитељима жртава у њиховим настојањима да пред лице правде изведу починитеље злочина, а уједно да осталим грађанима укажемо на неприхватљивост злочина који се десио на овим просторима у протеклом рату. Нажалост, једна смо од ријетких земаља са јако пуно злочина на свим странама, све злочине треба исто гледати, све исто процесуирати, не правит разлике између тих жртава гледајући које су националности. Жртва је жртва, цивил је цивил, дијете је дијете, жена је жена”, казао је Крешо Приморац, ратни ветеран ХВО-а из Мостара.

Ратни ветерани из регије у организацији Центра за ненасилну акцију до сада су присуствовали комеморацијама у БиХ у Горњем Вакуфу, на Коти 715 код Завидовића, Стогу код Возуће, Новом Граду/Босанском Новом, Санском Мосту (Храстова главица), Сијековцу код Брода, Лаништима код Брчког, Трусини код Коњица, Ахмићима код Витеза, Грабовици код Мостара, Скеланима код Сребренице, Бришеву и Зецовима код Приједора, Корићанским стијенама, Ступном Долу код Вареша, Бодеришту код Брчког, мосту на Сави у Брчком, Брадини код Коњица, Србији у Грделичкој клисури код Лесковца, Варварину код Крушевца, Алексинцу, те у Хрватској у Пакрацу, Вариводама и Гошићу код Книна.

„Значајно ми је што имам прилику посјећивати сва стратишта на којима су махом невини људи страдали. Данас смо у Мостару гдје се десио стравичан злочин. Све може застарити, али злочин не може никад. По мојој савјести баш сви људи који су то урадили требало би да се процесуирају. Најлакше би било да се сами предају, јер тако би било лакше и њима и породицама страдалих”, казао је Перица Воћкић, ратни ветеран ВРС-а из Шамца.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: