ИН4С

ИН4С портал

Ратни брод „Србија“

OLYMPUS DIGITAL CAMERAКада је српска војска повлачећи се преко Албаније у Великом рату стигла на Крф, била је по острву размјештена на неколико мјеста. Да би се обезбиједило снабдијевање војске, српска је влада купила брод, стари грчки торпиљер, 23 м дуг, назван „Србија“.

Војници су га одмах завољели јер је именом и заставом, приде – као српски први ратни брод, бодрио слободарске духове и уливао наду у коначну побједу.

Италијанске су војне власти негодовале због српске заставе јер она није била међународно призната на мору. Врховна савезничка команда ријешила је спор дипломатским објашњењем по коме је „Србија“ обичан брод који плови у грчким територијалним водама. О српској застави један очевидац каже: „На крми је лепршала српска народна тробојна застава. Застава је била већих размера, те је њен доњи крај пркосно додиривао плаво Крфско море“.

По пребацивању српске војске у Солун, и по формирању Солунског фронта, „Србија“ обавља локални саобраћај за потребе војске. Брод има велики морални значај јер на њему бораве чланови српске владе и југословенског одбора.

Први командант „Србије“ био је Бокељ, кап. Милан Петровић из Будве, чиме је дато признање Боки и њеној славној поморској прошлости. Послије рата, 1919. године, пароброд Јадранске пловидбе „Србин“, дотеглиће „Србију“ у Груж, а затим у Тиват, гдје ће усљед старости коначно бити расходована. Једини бродски трофеј, бродско звоно, пренесено је у Београд и чува се данас у Војном музеју на Калемегдану.

Па, иако је „Србија“ била први српски ратни брод, први убојни брод Србије био је „Делиград“ који је пловио Дунавом и Савом. Љубомир Ненадовић испјевао је пјесму „Параброду Делиграду“ у част што је 1867. одвезао турску војску из београдског Града (Делиграде, Делиграде / Што низ тихи Дунав пловиш / И немиле наше госте / Из премиле земље носиш…).

Брод је имао два бродска топа и вио је српску трговачку заставу. „Делиград“ је саграђен у Француској 1851. Његов први капетан био је поморац из Херцег Новог, Александар Познановић, који је бродом допловио у Србију преко Цариграда, Црног мора и Дунавом до Београда.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Ратни брод „Србија“

    1. Поента је у томе што није све у филозофији марвеног трговца – кило за кило.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *