ИН4С

ИН4С портал

Ратне архиве Хрватске и даље тајна

Већ 18 месеци траје забрана Владе Хрватске према Тужилаштву БиХ која се односи на приступ ратним архивама. Ову одлуку је донео 2. јуна 2015. тадашњи премијер Зоран Милановић јер је тада поручено из Хрватске да они не желе да помажу подизању оптужница против Хрвата.

Одлука је и даље активна и тужиоци БиХ који раде на предметима ратних злочина могу да забораве на приступ ратним архивама у Хрватској. Ово се одражава на истраге правосудних институција БиХ против припадника хрватске војске због почињених ратних злочина на почетку рата над Србима у Посавини и на крају рата 1995. године када су почињени монструозни злочини над Србима у западнокрајишким општинама у акцијама “Маестрал” и “Јужни потез”, каже за “Новости” Милорад Којић, директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица РС.

На стотине Срба је убијено од стране хрватске војске, а нико за то није одговарао. Хрватска је одлуком да забрани приступ архивама Тужилаштву БиХ наставила да штити злочинце из реда хрватског народа – каже Којић.

Он додаје да је недопустиво да већ 18 месеци Тужилаштво БиХ нема никаквог приступа ратним архивама у Хрватској, како би комплетирали оптужнице за ратне злочине.

– Још 2013. године тужилаштва БиХ и Хрватске су потписала споразум о сарадњи, али је то остало мртво слово на папиру. Чим су се отвориле истраге и почело радити, Хрватска се умешала у рад правосуђа БиХ. Тако да ни две деценије од завршетка рата немамо ни у БиХ ни у Хрватској оптужнице за ратне злочине хрватске војске на подручју БиХ. Жртве су Срби, а питам се да ли би Тужилаштво БиХ било немо да се ради о жртвама из реда бошњачког народа – каже Којић.

Он појашњава да је приступ архивама битан јер осим материјалних доказа који већ постоје у институцијма РС и БиХ, за склапање потпуне слике и оптужнице потребна је и документација из архива у Хрватској.

– На ово све ћути и Европска унија чија је чланица Хрватска и то је веома индикативно, поручио је Којић.

Из Тужилаштва БиХ о овом проблему не желе јавно да говоре. На питања “Новости”, да ли има помака у сарадњи и да ли ће доћи до скидања забране приступа ратним архивама у Хрватској, тужиоцима из БиХ, из Тужилаштва БиХ је стигао одговор: без коментара!

Иначе, најмонструозније злочне припадници хрватске војске починили су на почетку рата на подручју Посавине, али и 1995. године. Највеће гробнице нађене су на подручју Мркоњић Града. У једној је био 181 Србин, а у другима 176. Само на подручју општине Мркоњић Град уништено је 1.608 кућа и 700 станова. За то нико није одговарао пред правосуђем БиХ.

Хрватима 208 година робије, Србима 1.646

Пред Судом БиХ до сада је правоснажно осуђено 165 особа, од чега је 111 српске, 32 бошњачке и 22 хрватске националности. Када је у питању висина правоснажно казне, Србима је изречено чак 1.646,5 година затвора (78 одсто). На другој страни Бошњацима је правоснажно изречено 257 (12,2 осто) и Хрватима 208 (9,8 процента) година затвора. У току су још поступци против 294 особе и то против 168 Срба, 79 Бошњака и 47 Хрвата.

Када је у питању националност жртава, треба истаћи да су пред Судом БиХ за злочине над Србима правоснажно осуђене 22 особе. Од тога је 15 Бошњака и седам Хрвата.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thought on “Ратне архиве Хрватске и даље тајна

  1. 104.732 osobe.su poginule u ratu u Bi H 1992-95,od toga Srba 35000 hiljada vojnika 22000,i 13 hiljada civila zena i djece,po ovome sto gore stoji oni su ili izvrsili samoubistvo ili jednostavno nestali,jer Hag je
    peesudio 1646 za Srbe 208 za Hrvate i 257 za muslimane,dakle stvari su jasne ko i kako sudi,mozda bi presuda donekle bila i opravdavajuca da je nestalo 100 000 muslimana i Hrvata zajedno,ali nije.
    Republika Srpska je krenula na poimenicno sakupljanje svih svoji zrtava,sto je jedini i razuman nacin danas,sta su uradile Crna Gora i Srbija za Nato agresiju na Jugoslaviju ,ni do danas nemamo tacan i precizan broj poginulih i nestalih,zasto,ko nam je branio da to napravimo?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *