Ратко Дмитровић: Британска завера против Србије није теорија

Ако постоји историјски континуитет у антисрпској политици, онда га налазимо код Енглеза. Ево доказа.

Енглески амбасадор у Србији, Денис Киф, дао је пре неки дан интервју Радију Слободна Европа. Коментаришући лавину критика српске јавности на рачун британске политике према Србији и Србима, Киф је све то подвео под „сумануту антибританску теорију завере“. Речју: српске будалаштине. Да видимо шта каже историја.

Прво велико енглеско уплитање у српско питање забележено је 1878. године. Након што је Бизмарк одбацио енглески предлог да Албанци на Берлинском конгресу, макар на маргинама, изнесу идеју стварања сопствене државе (Бизмарк је казао да су Албанци „турско питање“) на Косову је одржана Прва призренска лига, на којој је премијер Британије, Бенџамин Дизраели, имао свог представника, конзула Харија Купера. Од тада до данас, Лондон није пропустио ниједну прилику да у процесу „решавања албанског питања“ дела против Србије. Ниједну.

На самом почетку Првог светског рата, Србија је тражила од Енглеске кредит у висини 800.000 фунти за обнову наоружања, те набавку лекова и санитетског материјала. Добићете, рекли су Енглези, али под условом да се одрекнете своје територије у источној Македонији, у корист Бугарске. Београд је одбио уцену и остао без кредита.

Пред отварање Солунског фронта, Лондон је чинио велике дипломатске напоре да цео Банат припадне Румунији а значајан део српских територија, северно од Македоније, да уђе у састав Бугарске.

О бомбардовању Србије, од стране савезника, предвођених Британијом, зна се готово све. Само Ниш су „српски савезници“ крајем 1943. и током 1944. године из ваздуха разарали 15 пута, а Београд 11. Немцима нису нанели готово никакву штету, Срба су убили на хиљаде.

Документи објављени у међувремену казују да је Енглеска имала кључну, пресудну улогу у НАТО бомбардовању Србије 1999. године. Бил Клинтон се три месеца опирао идеји Лондона да највећа војна сила у историји света нападне Србију, одолевајући Тонију Блеру који га је с том идејом звао некада и по три пута дневно. На крају је попустио под притиском страшне медијске кампање у енглеским и америчким медијима. Енглеска је међу првима признала независност Косова, а француски пуковник Жак Огар, вођа специјалне јединице француске војске на Косову, објавио је књигу „Европа је умрла у Приштини“, у којој износи примере заједничке борбе ОВК и енглеских специјалаца против српске армије и цивила.

О британској резолуцији о Сребреници знате све.

Ето, то су само неки од основних предложака за „сумануту антибританску теорију завере“. Кифов проблем (ако га има) јесте у томе што је овде реч теорија сувишна. Сумануто, да не спомињем.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: