Ратари засејали за трећину више уљане репице
1 min read
фото: ЕПА-ЕФЕ
У прошлогодишњој јесењој сетви у Србији је засејано 801.659 хектара површина, што је за 3,5 одсто више него годину дана раније, показао је последњи извештај Републичког завода за статистику.
Више је сејано пшенице и ражи али су ратари највећи преокрет направили с уљаном репицом које протекле сезоне за готово трећину било више него у јесен 2020. године – 27,9 процената. Висока цена житарица на светском и домаћем тржишту током пандемије очигледно је подстакла ратаре да повећају засаде неколико култура. Онолико колико се могло с обзиром на то да су жетвене површине у Србији ограничене, тако да најчешће долази до неких минималних померања.
Када је реч о пшеници, логика произвођача је јасна. Статистички гледано, њена цена је 2021. порасла за 40,9 одсто, показују подаци Продуктне берзе. За скоро трећину већи засади уљане репице у последњој јесењој сетви свакако су изненађење, мада стручњаци напомињу да ова уљарица већ дуго има одличну перспективу.
Још 2017. објављено је да ова биљка, карактеристична по јарко жутим цветовима, постаје хит међу војвођанским ратарима. Посебно је актуелна с аспекта производње биообновљивих извора енергије, биогорива, биодизела… Али у прехрамбеној, козметичкој и другим индустријама где су тражена уља.
Стручњаци напомињу да је добро да се површине у Србији повећавају. Ово је врло профитабилна култура, али тражи добру механизацију и припрему земљишта. Има тешко зрно пуно уља. Једина је ратарска култура која не трпи било какве импровизације од саме сетве до транспорта у складишта. Користи се такође и у уљној и фармацеутској индустрији и сточарству, а највећи потрошачи су западне државе, јер је између осталог користе и као алтернативу у исхрани стоке. Од ње се добијају висококвалитетна уља. Све што се произведе може се продати и извести, а ратари су интензивније кренули у производњу јер их је привукла добра цена. Та уљарица има највећи потенцијал да се прилагоди промењеним климатским условима.
Помоћник директора за научноистраживачке послове у новосадском Институт за ратарство и повртарство, др Ана Марјановић Јеромела рекла је за „Политику” да је приметан раст површина уљане репице у Србији. Напоменула је да је ова индустријска биљка једна од најзначајнијих у свету. Друга по значају од ратарских биљака као извор уља, после соје, и трећа као извор протеина који су врло цењени и остају након цеђења и издвајања уља.
Могуће је гајити у готово свим агроеколошким подручјима, а у Србији се најчешће сеје озима уљана репица с обзиром на то да има већи принос од јаре, а може да се гаји у равничарским и брдско-планинским подручјима до 650 метара надморске висине.