Рат против Бога

Пише: Мишо Вујовић

“Неко гради неко разграђује, неко мири нико мржњом трује, неко даје и ништа не тражи, неко живи од крађе и лажи…”, певао би народни песник, чувар колективног морала, страдалог у времену клептократије.

Ови стихови, управо осликавају дела две личности које су обележиле једну турбулентну епоху последње деценије прошлог и две прве деценије, овог века у Црној Гори. Неспорно обе одговорне за данашњу “крвну слику” савремене Црне Горе!
Једна је световни, друга духовни господар државе чије доскорашње руководство је кочоперно покушавало да је измести у неку ново пројектоваану стварност.
Три деценије обележили су диктатор и праведник. Ађутант ђаволу и слуга Христу!
Световни господар је обогаљивао, духовни окрепљивао свој народ, световни га је газио, духовни дизао, световни је мрачио духовни зрачио…
И тако у недоглед, све супротно. Две крајности у свему. Осим у моћи. Један је имао снагу силе, други моћ духа. Један опијен влашћу, други Јеванђељем.
Мило и Митрополит. Довољно!
Митрополит Амфилохије је уочи Лучиндана напустио овај свет, оставивши све што је створио и саградио свом народу. А то није лако набројати, уз обновљене храмове успео је да му врати душу. У свему грандиозно и немерљиво је интелектуално дело: његова докторска дисертација о Светом Григорију Палами уврштена је међу сто икада штампаних дела у Грчкој. А Грчка је колевка књиге од Хомера до данас. Митрополит је био уважена личност у целом хришћанском свету, актуелни председник, је своју репутацију, остваривао у свету криминала.
Световни господар никада ништа није објавио, осим рата Богу и сопственом роду. Остало ће утврдити истражни и правосудни органи. Његова опсесија митрополитом са којим је, свестан своје интелектуалне инфериорности, избегавао сукобе и након његове смрти, не престаје.

Уместо да се забрине како да докаже порекло своје огромне имовине, само колекција сатова вреди колико мањи град на северу Црне Горе, он изјављује како живи за дан када ће се установити ко је укњижавао црквену имовину 90-их година и касније. И то у време његове владавине. Замислите колико је неинформисан друг Ђукановић.

“Човјек за кога се пише и говори да има највише незаконито стечене имовине у Црној Гори (и шире) хоће да провјерава како је Црква стицала имовину за посљедњих осам вјекова!? Принципијелно, нема што. Сви су једнаки пред законом осим предсједника. А њему је закон што му срце жуди, што не жуди у Куран не пише”, одговорио му је владика Јоаникије, цитирајући митрополита Амфилохија да се Црква не затвара у националне, државне, или било које друге земаљске оквире.
Ђукановић је узвратио да владика Јоаникије није могао да зна о чему је он разговарао са митрополитом и да је владикин речник уличарски, недостојан једног владике.

А чега је то достојан Мило Ђукановић? Чега је достојан човек коме масе кличу:
“Мило лопове!”
Осим титуле највећег лопова, једини је у Црној Гори на Форбсовој листи богаташа, Ђукановић је врхунски конвертита и манипулант, који пласира причу да је Српска православна црква у Црној Гори обавила велики посао у империјалном интересу Русије на Балкану. Елем, Русија се, тврди, није усредсредила на Црну Гору, већ Русија атакује на европско јединство и евроатлански систем вредности. Уверљиво до суза. У публици је америчка амбасадорка у Подгорици, очито координатор кохабитације.
Последњих година велики борац против Русије постао је острашћени противник Бога. Изјашњава се као атеиста, а залаже се страсно за верски идентитет Црногораца….
“Блаженопочившем није дао мира док је ходао по земљи, а сада покушава да га својим клеветама узнемири и на оном свијету. Ђукановићу остави већ једном Митрополита на миру! Он је на истини, а ти на лажи”, поручио је владика Јоаникије, достојни наследник митрополита Амфиоохија и трона Цетињских митрополита.
Очито је да Ђукановић и поред опомене на изборима, не посустаје. Рат са Богом и дружба са ђаволом, траје. Епилог се изведтан како рече Иво Врана :
“Коме је Бог злотвор не треба му доктор”!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: