Рат и љубав за дорћолске ноћи: Филип Гајић осмислио фестивал Светковина судбина, десет хиљада лиа
Филип Гајић, фото: Новости
Управо спремам рукопис да пошаљем издавачу, али не да ми се да притиснем „ентер“ – одговара непосредно и искрено, уз осмех за „Новости“ Филип Гајић, глумац и редитељ, оснивач и директор Дорћолског народног позоришта и Фестивала „Светковина судбина, десет хиљада лиа“ – на уобичајено новинарско питање шта тренутно ради
– Четири представе биле су потпуно готове и спремне за премијеру, али смо отказали фестивал два дана уочи почетка. Једна глумица је била позитивна на вирус, па смо догађај одложили за септембар – објашњава Гајић. – Радујемо се, јер ће то бити први пут у историји српског и југословенског позоришта да се игра нека представа по кинеском аутору, а ми их играмо четири: „Умеће ратовања“ Сун Цуа, „Златни живот“ Чуанг Цеа, „Раскош љубави“ Ли Јуа и „Хармонија смрти“ Лао Це, казао је за Новости.
Саговорник „Новости“ подсећа да је међу њима најчувеније „Умеће ратовања“, књига која се проучава на свим војним академијама. Али, како каже, садржај те књиге не односи се само на војна питања већ се бави и начином на који се превазилазе сукоби.
– Идеологија те књиге је добити борбу без борбе. А како је сукоб основа позоришне структуре и представе, онда овај комад истовремено говори о суштини онога што се дешава на сцени. Направио сам овај избор, јер се у сва четири наслова налази суштина поезије и уметничког дела: Ерос и Танатос. И то из посебног, специфичног угла кинеске културе и њеног континуитета од пет хиљада година. Иначе, „десет хиљада лиа“ је стара кинеска мера за дужину и један од назива за Кинески зид, а значи „бескрајно“, „бесконачно“…
Гајић истиче да глумци (њих тридесетак) и четворица редитеља раде потпуно бесплатно, али да се чуди што у овом тенутку нису успели да добију никаква средства од разноразних комисија у култури.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
