Рат за 10 милиона списа из Хашког трибунала

Државне тајне, саслушавања и сведочења – јавна и скривена, извјештаји о болестима и смртима, пресуде, одлуке, разна драгоцена документа… Ова богата заоставштина Хашког трибунала, који се, после 24 године рада, ускоро затвара, постала је плен око кога се отимају државе региона.

Није ни чудо, јер хашко архивско „благо“ је позамашно, а можда крије и одговоре на нека још неразјашњена питања у вези са ратним злочинима.

Према неким проценама, у подрумима у Хагу „чами“ око 10 милиона страница докумената о конфликту у некадашњој Југославији. Такође, процењује се да има и око 13.000 артефаката, односно метака, оружја, одеће, обуће и разних других предмета.

И Србија и Хрватска и БиХ сматрају да им припада део те обимне грађе.

Током недавне посете председника Трибунала Кармела Ађијуса и тужиоца Сержа Брамерца Србији, званични Београд ставио је до знања да Србија очекује да јој се врати сва документација достављена по захтевима тужилаштва. А таквих захтева било је 2.082.

– Сва документа која је Хаг тражио Србија је предала, укључујући и војна – рекао је недавно Расим Љајић, министар у Влади Србије и дугогодишњи председник Националног савета за сарадњу с Хашким трибуналом.

Према неким ранијим изјавама, 95 одсто докумената који су предати Трибуналу долазило је од МУП, ВБА и БИА.

У Београду је током посете хашких званичника постигнут договор и о оснивању информационог центра у који би била похрањена архива коју Србија треба да добије. Тиме ће се бавити радна група која ће утврдити појединости, попут оне да ли ће та грађа бити смештена у Народној библиотеци или Скупштини Србије.

У овом послу најдаље је отишла БиХ, где су у новембру прошле године Град Сарајево и Хашки трибунал потписали меморандум о успостављању информационог центра у Сарајеву у којем ће бити више од 400.000 докумената из судских процеса, међу којима је скоро 100.000 доказних предмета. Судија Фаусто Покар тада је најавио оснивање још једног информационог центра у Сребреници, али је за то потребна сагласност власти у БиХ. Свој део грађе тражи и Република Српска, али Трибунал игнорише захтеве институција РС да им буде враћен део докумената.

Такође, најављено је и потписивање меморандума са Хрватском о оснивању информационог центра.

Историчар Чедомир Антић истиче да је документација Хашког трибунала велика и изузетно драгоцена. Ипак, додаје Антић, она је, у извесној мери, селективна и има разне мањкавости, пошто је сакупљана уз јасну и дугорочну политичку агенду, која је суд од самих почетака учинила пристрасним.

– Међу судским документима недостају поједини важни хрватски документи, као што су „топнички дневници“, транскрипти из уреда председника Републике…, као и већина значајних докумената САД, Британије, Немачке и Француске, које су и саме учествовале у ратовима на простору бивше Југославије. Архив Хашког трибунала имаће значај пре свега за писање историје југословенских народа у раздобљу последње две деценије 20. века – наглашава Антић.

Да ли ће Хашки суд заиста вратити комплетну грађу државама којима она припада, или ће и архиву делити онако како је делио правду – селективно и по политичким налозима?

– Не знам, али моје није да верујем тужилаштву које има ту грађу – каже, за „Новости“, Бранко Лукић, адвокат Ратка Младића. – Један део доказног материјала биће у надлежности Механизма који ће наставити да ради након што се Трибунал затвори. Документација која је достављена суду само је делић оног што има тужилаштво, које је бирало шта ће да достави одбрани.

Лукић подсећа на које је све начине документација доспевала у тужилаштво:

– Кфор је у Републици Српској упадао у општине, болнице, полицијске станице, медијске куће и узимао сва документа, трпао их у камионе и одвозио. Ниједан од тих „папира“ није враћен, и као да не постоји. Оно што им је добровољно достављано копирано је. Све то је сада у подрумима тужилаштва.

Међутим, Чедомир Антић сматра да архивска грађа не сме да се дели, јер је то сада јединствен архив и није у складу с правилима струке захтевати његову поделу.

– Било би најбоље када би Архив Хашког трибунала остао у Хагу или био премештен у Београд, као најмногољуднији јужнословенски град с највећим капацитетима и као природно средиште региона – сматра Антић. – Идеја одређених кругова у Хагу да буде премештен у Сарајево бесмислена је већ и зато што је тамо архивска служба лошија него у Србији или Хрватској, као и зато што је тамо током немира 2014. године запаљен архив.

А хрватски историчар Хрвоје Класић недавно је рекао:

– Засада имамо много прича, анегдота, али најбитнији су документи које је Хашки суд оставио иза себе. Историјски суд је много дуготрајнији и комплекснији од свега овога. Биће ту још свега.

Крај трибунала на Светог Николу

Хашки трибунал престаје с радом 31. децембра, а званична церемонија затварања биће одржана у уторак 19. децембра, у дану када Срби славе једну од својих највећих слава, Светог Николу.

Трибунал су формирале Уједињене нације пре 24 године. За то време оптужена је 161 особа, од којих је 108 Срба, а осуђено их је 63.

Срби су добили више од 1.000 година робије.

Притисак на Србију

Адвокат Бранислав Тапушковић указује на недавне изјаве Кармела Ађијуса и Сержа Брамерца који су, како каже, рекли да Србија није урадила довољно у сарадњи са Хагом, те да ће они предати неку документацију Београду, како би могао да процесуира те људе.

– Кажу да ће нам доставити доказе на основу којих Београд треба да покрене поступке. Међутим, ништа слично нису рекли за Сарајево и Загреб – каже Тапушковић, уз упозорење да ће то бити ново средство притисака на Србију.

Извор: Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: