Након што су добили анонимну телефонску дојаву 19. априла 2015, парагвајски полицајци отишли су у Реколету – елитно насеље у главном граду Асунсиону. Ту су, недалеко од једне раскрснице, пронашли блиндирани аутомобил „Мерцедес Бенз“ у ком је био мртав мушкарац.
Имао је рану од метка, а инспектори су у званичним документима написали: „претпоставља се да је самоубиство што треба утврдити“. У личној карти која је пронађена, писало је да је покојник тридесетчетворогодишњи парагвајски држављанин Антонио Херардо Вебер Мендес са адресом у граду Казапа, на југу земље. Овај лични документ био му је издат пола године раније.
Пошто полиција није успјела да нађе сроднике преминулог човека, у наредним данима на званичном налогу на Фејсбуку и у медијима објавила је његову слику и име и позвала рођаке и познанике да се јаве ако га препознају.
Седам година касније, новинари КРИК-а и ОЦЦРП-ја добили су дојаву од извора да је мртви мушкарац нико други до Бошко Недић – тражени српски шверцер кокаина и битан члан групе Дарка Шарића.
Због умијешаности у продају дроге, за Недићем су потјернице расписале најмање двије државе – Италија и Србија.
Анализа у Великој Британији
Новинари КРИК-а прибавили су неколико Недићевих фотографија од италијанске полиције која га је пратила и тајно фотографисала крајем 2008. и почетком 2009. године.
Заиста је личио на човјека који је пронађен мртав у Парагвају. Разлика је била што је коса мртвог мушкарца била тамнија и гушћа, али то може бити објашњено чињеницом да су неки од чланова Шарићеве групе пресађивали косу.
Новинари су послали фотографију Вебера Мендеса и једанаест Недићевих фотографија стручњаку за препознавање лица – професору Хасану Угаилу из Центра за визуелно рачунарство Универзитета у Бредфорду у Великој Британији.
„Компјутерско препознавање лица развијена је и добро успостављена технологија. Данас се рутински користи за идентификацију особа, на примјер на граничним контролним тачкама и за фото-верификацију у захтјевима за пасоше“, каже Угаил.
Овај професор предводио је тим који је развио алгоритам за препознавање лица, а који је сада коришћен да се упореде Недићеве фотографије и човјека пронађеног мртвог у колима.
„Компјутерски алгоритам обучен је и тестиран на милионима фотографија лица. Функционише тако што издваја 4.096 карактеристика из двије дате фотографије лица и упоређује колико су те карактеристике блиске једна другој. Прецизан је у откривању сличности између фотографија чак и када су настале у размаку од много година“, објашњава Угаил. „Алгоритам гледа веома дубоко у слике и пружа степен квантификације изван могућности људског визуелног система“.
Упоредном анализом, алгоритам је утврдио да су Недић и Мендес највјероватније иста особа. Неке фотографије поклапале су се чак 85,7 одсто, наводи се у извјештају који је Угаил послао новинарима.
„На основу резултата, са индексом сличности већим од 75 одсто, мој професионални закључак јесте да постоји велика могућност да је на анализираним фотографијама иста особа“, рекао је Угаил за КРИК и ОЦЦРП.
Операције у Италији
Недић је у криминалној групи имао надимак Жути и Жућа, највјероватније због свијетле боје косе.
<
Био је један од најважнијих чланова Шарићевог криминалног огранка у Италији, како су утврдиле истраге италијанских и српских власти.
Ова држава била је од великог интереса за Шарићев картел. Криминална организација шверцовала је тоне кокаина из Јужне Америке у Еуропу, а једни од најважнијих купаца биле су управо италијанске мафијашке породице.
Недић је радио директно под командом другог шефа банде – Горана Соковића и координирао је шверцерске операције у Италији. Његово најбитније задужење било је да управља главним складиштем дроге које је ова група имала у Итаљи – то је била кућа у граду Пиза, недалеко од обале Лигурског мора.
„За логистику на терену је био задужен Бошко Недић, он је једини који је имао дозволу да дође у кућу у којој је био смјештен кокаин“, наводи се у пресуди српског суда.
У ту кућу допремао се кокаин који је стизао из Јужне Америке, а који се касније продавао купцима у разним италијанским градовима по цијени од 35.000 еура по килограму. Када је кокаин био потребан, Недић је одлазио до куће да узме одговарајућу количину, а затим би је предавао неком другом члану групе који ју је возио до купаца.
Италијанска полиција је ипак успјела да открије ово складиште и заплијени више од 200 килограма кокаина.
„Захваљујући телефонском разговору (чланова групе) сазнали смо да кокаин чувају у вили у Тоскани у провинцији Пиза. Сав кокаин који је пристигао (у Италију), ставили су у вилу, а кад им је био потребан ишли су тамо по њега“, испричао је прије неколико година у интервјуу за КРИК италијански полицијски инспектор Луиђи Ринела који је водио операцију против Шарићеве групе.
„Недић је (19 . јануара 2009) рано ујутро отишао у вилу, узео кокаин, ставио га у резервоар аута. Дио је требало да буде испоручен Албанцима, а дио италијанским криминалцима у Милану. На аутопуту смо их зауставили и прво смо нашли кокаин у ауту, затим смо ушли у вилу. Тамо је вјероватно био само посљедњи дио веће количине“, присјећао се Ринела.
Недић, међутим, није завршио иза решетака.
„Одлучили смо да Недића не ухапсимо кад смо заплијенили дрогу у вили. Ријешили смо да чекамо. Било је пуно муштерија, италијанских група које су чекале кокаин па сам био знатижељан да видим како ће се криминалци опет организовати. И зато смо пустили Бошка на слободу. Након наше акције у Тоскани, организација је најважније људе преселила из Италије, а Недић је послат у Јужну Америку“, каже Ринела.
Ипак, прије него што је отишао у Јужну Америку, Недић је провео неко вријеме у Србији.
Он је, након бјекства из Италије, боравио на Златибору, у близини свог родног града Ужица, гдје је провео другу половину јануара 2009, пише у извјештају српске полиције, који посједује КРИК. У том периоду је путовао и у Чешку како би, највјероватније, организовао послове с дрогом.
Затим га је посао натјерао да отпутује на други континент.
Посљедњи пут виђен у Аргентини
Недић се током својих операција служио фалсификованим документима и лажним идентитетима.
Италијанска полиција га је, прије него што је утврдила како се стварно зове, познавала под именима Бојан Здовц и Игор Стјепановић.
Управо као Стјепановић и са својим фалсификованим хрватским пасошем, Недић је 26. јуна 2009. отпутовао у Аргентину. Сигурносне камере аеродрома снимиле су га тог дана у пријестоници ове земље Буенос Ајресу.
У Јужној Америци је поновно одиграо важну улогу за банду. Био је дио тима који је био задужен да прокријумчари више од двије тоне кокаина са аргентинског копна на јахту „Мауи“. Ова јахта је затим отпловила до обале сусједне земље Уругваја, гдје је кокаин требало да буде пребачен на прекоокенаски брод – којим би даље био превезен у Европу.
Злочини из Младости
Бошко Недић је у младости неколико пута био осуђиван. У априлу 1999. полиција је упала у његов стан гдје је пронашла аутоматску пушку и марихуану коју је Недић конзумирао са пријатељима. Признао је дјело и у децембру исте године је осуђен на пет мјесеци затвора. Осуђен је поново 2005. године на новчану казну због тежег саобраћајног прекршаја у којем је једна жена повријеђена.
Ову операцију групе је, међутим, открила полиција и заплијенила кокаин у октобру 2009. године.
Попут заплијене у Италији, Недић је и овог пута избјегао да буде ухапшен. Од тада више није било информација гдје се кретао.
Овај Недићев „таленат“, да се извуче од хапшења, забринуо је његове шефове.
Прислушкивани разговори који су вођени пошто је полиција пронашла складиште дроге у Пизи, али и свједочење заштићеног свједока Небојше Јоксовића у српском суду указују да је Недић почео да губи повјерење шефова групе.
Свједок је испричао да је Шарић након запљене у Итаљи почео да сумња у Недића – јер су падале пошиљке кокаина, а он је успио да побјегне од неколико хапшења.
„Шарић, али и остали (у банди), дошли су до закључка да Недић Бошко ради за полицију јер је у неколико наврата побјегао док су сви остали ухапшени”, појаснио је свједок.
Италијански инспектор Ринела, који је пустио Недића да умакне, каже да му није јасно како је поново избјегао хапшење у Јужној Америци.
„Не знам зашто га нису ухапсили, стварно. Да смо били укључени у операцију у Јужној Америци, видјели бисмо га у Буенос Ајресу и вјероватно бисмо тамо одлучили да га ухапсимо због оволике количине кокаина.”
Шеф криминала у Србији
Запљена више од двије тоне дроге на јахти Мауи била је прекретница за Шарићеву групу.
У овој међународној полицијској операцији званој „Балкански ратник”, коју је предводила америчка агенција ДЕА, велики дио групе је растурен, а и за самим Шарићем расписана је потјерница. Он се предао 2014. године српским властима и суди му се за шверц близу шест тона кокаина и прање 22 милиона еура.
Недавно је покренута нова истрага против Шарића – овог пута под сумњом да је из затвора наручио убиство свог блиског сарадника Милана Миловца званог Цигла у Еквадору крајем 2020. године.
Шарић је, према тврдњама српског тужилаштва, у затвору користио телефоне и комуницирао с члановима групе преко шифроване апликације Скај. Ове поруке српском тужилаштву достављене су из Француске- која је, са другим европским полицијама, водила истрагу и декриптовала (откључала) поруке ове апликације.
Након што су га убице погодиле са неколико хитаца, Миловац је преживио и завршио у болници, али је касније преминуо од задобијених рана у јануару 2021.
Шарићев адвокат Далибор Катанчевић, међутим, истрагу против Шарића назива „незаконитом и апсурдном“.
„Цио поступак је покренут само на основу наводних преписки на Скy апликацији, без ијединог доказа да је конкретно лице користило одређени телефонски апарат, јер ниједан од тих наводних телефона није пронађен нити одузет од окривљених“, каже Катанчевић. „Истрага тужилаштва против Шарића је незаконита будући да Француска доказни материјал није доставила, већ је тужилаштво искористило информације које је добило у потпуно другом предмету (суђење групи Вељка Беливука) што никако није смјело да учини. Сада тужилаштво на све начине покушава накнадним замолницама (Француској) да прикрије ово безакоње.“
Шарић је осуђен 2020. године на 15 година затвора, али пресуда је укинута и сада му предстоји поновно суђење.
Извор који је новинарима КРИК-а и ОЦЦРП-ја испричао да је Недић пронађен мртав у Парагвају тврди да то није било самоубиство, већ да је и Недић убијен – али у овом тренутку нема доказа који то потврђују. Парагвајска полиција је, у биљешкама које имају новинари, ову смрт службено сматрала за „највјероватније самоубиство“.
Уколико Мендес јесте Недић, он није доживио да чује своју пресуду за шверц дроге у Србији.
Он је 2020. године осуђен на 12 и по година затвора због учешћа у шверцу кокаина у Италији и Аргентини, док је Шарић истом пресудом добио 15 година.
Српске судије су образложиле да је Недић добио тешку казну због „количине криминалних активности” који је починио на више континената и због улоге коју је имао у банди.
Ова пресуда је касније укинута и чека се да судије поново одлуче.
Извор: Крик
Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
