Расрбљавање Црне Горе

Пише: Марко Ковачевић

Удар на српско биће у Црној Гори је континуиран, и долази са истог извора, из више праваца. Млеци су имали прве покушаје унијаћења на овом простору кроз активности језуита, са којима је грдне муке мучио Свети Василије Острошки, а њиховом утицају је био подлегао и Цетињски митрополит. Ипак, унијаћење (стављање православних Срба, без мијењања обреда, под врховну духовну власт римског папе) свој врхунац достигло је кроз активности Аустроугарске монархије, и обично се спроводило у гладним годинама, покушавајући да искористи људске слабости, глад и лијеност. За исти рад, много већу количину брашна добијали су они који прихвате „унију“, те имају „потврду о сиромаштву“ од унијатског „свештеника“, од оних других који су, упркос свему, остајали у вјери предака. Такође, у споровима, или приликом запошљавања, монархија је преко чиновника, користила овај механизам, као услов да Србима православцима ријеши спор у њихову корист или их запосли.

Данас, посао које су велике монархије оставиле необављеним, далеко перфидније и ефикасније, завршавају њихови идеолошки насљедници из наших редова, који наступају у више колона, али са истим циљем.

На врло сличан начин као Аустоугарска монархија, у савременим околностима, дјелује актуелни режим у Црној Гори. ДПС, СД, БС, и остале мањинске странке под контролом највеће владајуће – јесу предводници расрбљавања Црне Горе. У својим рукама имају репресивни државни апарат, и кроз њега дискриминишу Србе на социо-економском плану, задајући антисрпство као званичну државну идеологију. Права која припадају свима лакше се остварују прихватањем идеологије ДПС-а и узимањем њихове чланске карте. Српски језик је дискриминисан у школама, и има подређен положај у Уставу. Премда већински, његово помињање (као да) је забрањено. Простор за напредак имају они који су национално Црногорци, али само ако су се у потпуности одрекли српског идентитета и ако су спремни да раде у корист пројекта расрбљавања Црне Горе. Србин који добије посао у државној или локалној администрацији, или у некој од приватних фирми (част изузецима), у јавним изјашњавањима мора да буде оно што није, да би на том послу опстао. Некима се улога конвертита свиди, па иду чак и до НВО ЦПЦ у украшавању свог новог идентитета. Све уз подршку државе, какву су имали и унијати у Аустроугарској.

Режимску политику прате СДП, УРА и остали послушници тзв. Друге фамилије и страних амбасада, који у својим рукама немају репресивни државни апарат, али су идеолошки зажетији у антисрпству и жељи за расрбљавањем чак и од горе поменутих. Њихови посланици, попут Неђељка Рудовића, отворено позивају на рушење цркве на Румији.

И на крају – најопаснији, јер изгледају најприхватљивије, јесу они који релативизују стање, говоре да смо сви у истом положају, да не треба помињати идентитет, да су Библија и Куран исти и да Срби, помињући свој подређен положај, помажу ДПС-у и Милу Ђукановићу да опстане на власти. То су Демократе, које и треба да ударе печат на све акције већ афирмисаних црногорских првобораца, тако што ће Србе учити ћутању и прихватању подређеног положаја, због неког вишег, имагинарног циља…

Посљедњи напад на српско биће у Црној Гори десио се недавно, поводом прославе 100 година ослобођења Будве и побједе у Првом свјетском рату, када су се представници свих фракција окомили на све што има везе са Србима, скидајући паное са зидина старог града.

Морамо одговорити на хистерију идеолошких насљедника Аустроугарске, хрватске културне политике (као аустроугарског продукта), аустромарксиста, и италијанских фашиста. Требало би под хитно наново дефинисати српску економску, културну и спољну политику у Црној Гори, и интернационализовати српско питање. Уведени принцип грађанске државе, грађанске политике и грађанске опозиције је у ствари принцип који је искључиво у функцији расрбљавања Црне Горе и њених грађана, који су имали снаге да и до данас, под свим претходно нареченим ударима, опстану као Срби. На унутрашњем плану треба инстистирати на помирењу и побољшању односа међу православним живљем, у циљу опстанка саме Црне Горе. И, што воле да кажу „грађанске“ партије у Црној Гори, морамо искључити сваки вид емоција и гледати само на то да се оно што је интерес српског народа у Црној Гори – оствари.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: