Раскринкана афера „Азербејџан“: Ђукановић за један дан противправно инкасирао 12,5 милиона, помогле му судије и његови министри

О чему су све разговарали у Бакуу у октобру 2015. године тадашњи премијер Црне Горе Мило Ђукановић и моћни министар Азербејџана за ванредне ситуације те земље Камаладин Хајдаров, остаће тајна.

Каспиа се иначе помиње и у контексту убиства новинарке са Малте Дафне Каруана-Галиције. Дафне је прије него што је убијена истраживала послове азербејџанских владајућих породица, њихове рачуне у малтешкој Пилатус банци. Убијена је у аутомобилској експлозији у октобру 2017.

Азербејџанска владина информативна служба извјестила је да су Хајдаров и Ђукановић говорили о могућој размени искустава двије земље кад су у питању ванредне ситуације, док је домаћа владина прес служба саопштила да се Ђукановић у Азербејџану сусрео са представницима тамошње компаније „Гилан“ поводом могуће сарадње у области зимског туризма и производње хране, о чему је такође разговарао са Хајдаровим.

Компанија „Гилан холдингс“ се иначе везује управо за породицу Хајдарова, другу најбогатију у Азербејџану. „Гилан“, једну од најуспешнијих азербејџанских компанија Хајдаров је основао 80-их година и предао синовима прије него што је ушао у владу.

Недавно је у оквиру пројекта „Дафне“ објављено и да су кћерке председника Азербејџана Илхама Алијева имале удјела у тој компанији, те да је Хајдаров неријетко био и фронт за имовину Алијева, предсједника Азербејџана, за којег се тврди да је најбогатији у тој земљи.

Према америчким дипломатским изворима из 2010. који су процурили у јавност Хајдаров је стекао „огромно богатство“ током свог мандата на мјесту председника државне царинске агенције, за коју амерички извори тврде да је „позната по корумпираности, чак и по азербејџанским стандардима“.

Да ли због свега тога, тек моћног министра за ванредне ситуације код куће зову и – „министар за све што је важно“.

Остаће мистерија и шта је за вријеме Ђукановићеве посјете министру за све важно у Азербејџану радила петочлана црногорска делегација која је са бившим премијером отпутовала у Баку.

Посјету су финансирали црногорски грађани, а поред Ђукановића су у Азербејџану два дана били и Владимир Каварић, тадашњи министар економије, Бранимир Гвозденовић, тада министар одрживог развоја и туризма, Милан Роћен, Ђукановићев главни политички савјетник и Ранко Миловић, Ђукановићев савјетник за енергетски и индустријски развој.

Посјета, да знамо, није резулитрала конкретном сарадњом у области зимског туризма, осим најаве да су Азербејџанци заинтересовани за изградњу ски центра на Жабљаку. Сигурно је: у Црној Гори је за неке убрзо услиједила ванредна ситуација.

Компанија „GilKaspia property holdings“, која се повезује са породицом министра Хајдарова, односно његовим синовима – Тале и Нијат Хајдаров – тужила је Атлас банку Душка Кнежевића, тврдећи да им Кнежевић дугује 12,5 милиона евра (са каматама око 15 милиона).

„Каспиа“ је на Привредном суду Црне Горе тражила тај новац по основу наводне банкарске гаранције, за коју Кнежевић и тада, као и данас, тврди да им никада није издата, већ да се радило само о нацрту гаранције ради преговора о потенцијалним пословима.

По Кнежевићу, тужба је била начин да се они који стоје иза цијеле ствари неосновано обогате.

У недавном интервјуу за А1 Кнежевић је оцијенио да је здруженом акцијом тај новац, „преко Блажа Јованића, предсједника Привредног суда, пребачен у Прву банку браће Ђукановић“, његових дојучерашњих пријатеља, са којима је до мимоилажења пословао по правилима црногорске хоботнице, како сад назива систем који је Ђукановић успоставио.

Компанија „GilKaspia property holdings“ се помиње у контексту истраге убиства новинарке са Малте – Дафне Каруана-Галиција. Дафне је прије него што је убијена истраживала послове азербејџанских владајућих породица, њихове рачуне у малтешкој Пилатус банци. Убијена је у аутомобилској експлозији у октобру 2017.

Пројекат Дафне, у ком су учествовали бројни истраживачки новинари, наставио је њено истраживање. Њихови налази говоре да су дјеца два најмоћнија званичника у Азербејџану – предсједника Алијева и министра Хајдарова користила десетине „оф-шор“ компанија као покриће за улагања у луксузне некретнине, компаније и врхунске хотеле широм Еуропе и Блиског истока. Међу тим земљама је и Црна Гора.

Према подацима Централног регистра Привредног суда (ЦРПС), у Црној Гори је у јануару 2016. године, пар месеци након посјете Ђукановића Азербејџану и сусрета са Хајдаровим, у Будви основана фирма која се бави хотелијерством – „Kaspia tourism“. Иза те фирме стоји ланац „оф-шор“ компанија које се повезују са породицом Хајдаров. Директор компаније регистроване у Будви је извесни Есад Пускар, амерички држављанин.

„Њихове тајне биле су скривене у досијеима Пилатус банке, контроверзне приватне банке на Малти, која се истражује због прања новца за своје клијенте“, наводе истраживачи пројекта Дафне.

О сумњвим пословима у Пилатус банци са Малте прва је проговорила бивша радница банке Марија Ефимова, са којом се почетком 2017. године сусрела убијена новинарка, како пишу инострани медији.

Дафне Каруана Галиција је објавила да је Алијева најстарија кћерка Лејла пребацила преко „оф-шор“ компанија милион евра са рачуна Пилатус банке у „оф-шор“ компанију у власништву супруге Јосефа Муската, малтешког премијера. Такође, објавила је да је главни клијент малтешке банке Камаладин Хајдаров и да он у банци има неколико рачуна који се воде на различите фирме чији је Хајдаров крајњи власник. Новинарка је убијена шест мјесеци касније. Истрага о њеном убиству до сада није расвијетлила мотиве и налогодавце.

Да се вратимо на домаћи терен. Папири показују да је Кнежевић са Азербејџанцима о пословној сарадњи преговарао 2014. године, након што је црногорска власт, односно Ђукановић успоставила пословне односе са азербејџанским компанијама, које су у то вријеме почеле велике пројекте на приморју.

Но, у контроверзном судском процесу који се водио двије године, а који су покренули Азербејџанци, многе ствари остале су нејасне и недовољно расвијетљене, па и то да ли је уопште реализован посао између компаније „Каспиа“ и Атлас банке, што је морао бити основ суду за доношење пресуде у корист Азербејџанаца, односно основ да се наводна банкарска гаранција покрене. Кнежевић тврди да до тог посла није дошло.

Судови на основу истих доказа, доносили потпуно супротне одлуке

Црногорски судови донијели су, на основу истих доказа, потпуно супротне одлуке. Тако је чак исти судија Привредног суда Зоран Ашанин у првој пресуди био сигуран да је банкарска гаранција спорна и ненаплатива.

„Суд је утврдио да предметна банкарска гаранција не садржи све битне елементе предвиђене једнообразним правилима међународне трговинске коморе, па се иста не може сматрати ваљаном банкарском гаранцијом“, навео је у пресуди из новембра 2016. године, коју је донео у корист Атлас банке.

Судија Ашанин у истој пресуди цијени да тужилац, компанија „Kaspia property holdings“ није доказала да је било посла због ког би гаранција уопште била активирана.

Апелациони суд, на челу са суткињом Маријом Маринковић је ту одлуку вратио на поновно одлучивање, а у поновљеном поступку, Ашанин је свој став у потпуности промијенио.

Апелациони суд је Ашанину, између осталог, замјерио што није саслушао Душка Кнежевића, како би се изјаснио на наводе о послу који би требао да стоји иза наводне банкарске гаранције, као и да се банкарска гаранција не може вредновати са аспекта међународних правила.

Но, када је Ашанин промијенио свој став и донио пресуду у корист компаније „Каспиа“, Апелациони суд, на челу са судијом Рамом Стриковићем је такву пресуду не само прихватио, него и одбио захтјев Кнежевића да буде саслушан, као умијешан у поступку.

У поновљеном поступку, када је судија Ашанина промијенио мишљење, наводи се да је дио новца Кнежевић добио на руке, те да му је новац дат ради откупа акција Кнежевићевог хотела Принцес у Бару.

Истовремено, нема јасних доказа да је та трансакција извршена, док се у Привредном суду ова фирма не води као власник дијела хотела „Принцес“. У поступку нису саслушани власници „Каспие“.

Апелациони суд на челу са судијом Стриковићем прихвата нову одлуку Привредног суда, тврдећи да није ни битно да ли је посао реализован.

„Да ли је тај уговор извршен од учесника и у којем обиму није од значаја за разрешење спора, а тиме ни наводи туженог да су уплате износа од 8…€ и 4…€ вршила друга лица, а не тужилац, те да нису у вези са тим Уговором”, наводи се у одлуци тог суда из јуна 2018. године.

„Апелациони суд је следио метод рада Привредног суда и пропустио да утврди битне повреде одредаба парничног поступка и све релевантне чињенице. До њих би неспорно дошао извођењем одређених доказа, као што је саслушање крајњих власника тужиоца „Kaspia property holdings – Талеа и Нијата Хајдарова и њиховог оца – министра за ванредне ситуације у Влади Азербејџана, који је власник Гилан Холдинга из Азербејџана. Он је био у посјети Црној Гори, са њим су договарана потенцијална улагања у локације Атлас Групе, од чега су касније једнострано одустали. Апелациони и Привредни суд су одбили и саслушање г. Кнежевића и вјештачење по вештаку финансијске струке“, саопштили су правни заступници Атлас банке и најавили иницијативу Врховном суду.

Новац је, прије него су сви правни љекови искоришћени, експресно пребачен на рачун компаније „Каспиа“ у Првој банци браће Ђукановић.

„Привредном суду смо 16. јула предали Приговор са предлогом за одлагање поступка извршења јер је оно спроведено пре достављања предлога за извршење и решења о извршењу и то са клаузулом правоснажности пресуде која је била незаконито издата. Привредни суд је усвојио наш захтјев за укидање потврде извршности и 23. јула предмет вратио на поновни поступак“, објасниили су заступници Атлас банке.

Но, новац је ипак пребачен на рачун у Првој банци.

„Очекивало се да јавни извршитељ средства врати на рачун Атлас банке, што он није учинио”, објаснили су заступници Атлас банке.

Да ли је ових 12,5 милиона евра банци браће Ђукановић помогло да поправи своју солвентност?

Председник Атлас Групе Душко Кнежевић саопштио је да нису тачни наводи Специјалног државног тужилаштва (СДТ) да је у Црну Гору из Азербејџана унио осам милиона евра.

„Тај новац, за који мене терети СДТ је у Црну Гору унио азербејџански министар Камаладин Хајдаров и то је аранжман који је он договарао директно са Милом Ђукановићем“, казао је Кнежевић.

Он је додао да је Бранимир Гвозденовић био умијешан у цијелу операцију и да је и он примио паре од тих осам милиона.

„Највише од тог новца отишло је лично Милу Ђукановићу и ДПС-у, све је то радио у договору са министром Хајдаровим. Све инвестиције које су стизале је контролисао Мило Ђукановић, а менаџери су му били Брано Гвозденовић, Предраг Ненезић и Петар Ивановић“, тврди Кнежевић.

Додаје да он није криминалац, како га представља СДТ, а хајка на њега је кренула, како каже, кад је почео да прозива мафијашку хоботницу.

(Извор: Ало.рс)

Прочитајте ЈОШ:

Душко Кнежевић: Иза напада на мене стоји бизнисмен из Азербејџана који избјегава арбитражу пред судом у Лондону

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: