Расизам или договор

Пише: Душан Слијепчевић

„Британска премијерка Тереза Меј позвала је фудбалске власти да предузму снажну акцију против Црне Горе након што су се играчи Енглеске суочили с расним вријеђањем током квалификацијске утакмице Европског првенства“, јавио је АП – а пренијела ТВЦГ.

Право је чудо да је ову информацију, и то ударно, пренио наш јавни сервис? Ваљда знају да британска амбасада пажљиво прати све што се тиче њих и да је „најјефтиније“ показати новинарски професионализам у фудбалу.

Ово је вјероватно увод у то да се неко у име Владе, или предсједник Ђукановић, извине Терези Меј лично – ми смо мајстори за извињавања. Већ пар дана, међутим, спортска редакција јавног сервиса багателише инцидент, а поједини уредници траже оправдање за навијачко понашење у понашању енглеских репрезентативаца.

И заиста, онако албионски гордо јесу били некоректни и непоштени, али Енглези не знају за ону нашу, народну: У злу се не дај, у добру се не понеси. За очекивати је да убрзо буду приведени навијачи који су се ругали неартикулисаним ономатопејама дијелу играча Енглеске. Очекујемо да ти навијачи буду из корпуса просрпских и проруских елемената којима смета све бијело и посебно црно код нас, па и Црна Гора, логично? Да не говоримо колико им смета сваки негро мушкарац широм свијета и свака негрина, а нарочито Монтенегро?

Откуд код нас расизам остаје, ипак, нејасно само неупућенима! Давно посијани национализам и то по партијској линији прије или касније породи фрустрације и фобије сваке врсте.

Колико јуче актуелни министар спорта Никола Јановић у мултиетничкој Црној Гори позвао је репрезентативца да „уздижу црногорску нацију“. Навијачка група је изгледа послушала најбоље што је умјела. Министар је овом изјавом заронио у базен партијског патриотизма као и многи прије њега.

Министар може тражити од националних Црногораца, мада је и то непристојно, да уздижу црногорску нацију, а од националних Срба, Албанаца, Бошњака или Хрвата тражити тако нешто је срамно и помало пријетеће. То је у ствари мијешање жалосне политике и национализма у спорт.

Министру Јановићу је мало да наши спортисти, па ваљда онда и навијачи државне репрезентације, воле Црну Гору, боре се и навијају за њу, него им још прописује скоро свету обавезу да уздижу црногорску нацију?

Е, уздизањем своје нације уз подстрекавање од министра заврши се као у понедјељак вече на трибинама Градског стадиона. Само је невјероватно да у Монтенегру има икога коме смета негро?

Ми у УЦГ не бисмо, на крају, били изненађени да је овај „испад расизма“ договорен са навијачком групицом како би се сљедећи фудбалски дуел са „репрезентацијом Косова“ одиграо пред празним трибинама. Да су „расисти“ допустили вјерујемо да би та, сљедећа утакмица, тек обиловала свим и свачим јер навијачи нису баш пријатељи попут Харадинаја, предсједника Ђукановића и Тачија – они се не разумију у напрасно братство и јединство.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: