Рашири руке последњи пут, Нека сада постану крила!
Митрополит Амфилохије
Рашири руке последњи пут,
Нека сада постану крила.
И вини се. Далеко. Високо.
У небеса Божија мила.
Плакати, ја не могу,
Нама, Брђанима, то не баста,
А и како, кад те још видим,
И у кршу, и у води, и у листу храста.
Напусти нас Владика,
И са драгим Господом се срете,
А Господу ћемо сјутра са поносом рећи,
„И ја сам Ђедово, литијско дијете.“
Рашири руке последњи пут,
Нека сада постану крила.
Плачи данас Црна Горо,
Напустила те је људска сила.
Лука Тапушковић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
odlicna pjesma