ИН4С

ИН4С портал

Раме уз раме, али без речи захвалности: Зашто се избегава признање Србије?

У тренуцима када се Црна Гора суочава са једном од најгорих катастрофа, а ватрогасне снаге и спасилачке јединице из Србије раме уз раме са својим колегама из Црне Горе већ два дана боре против пожарних стихија, поставља се питање: Зашто Србија остаје у другом плану када је у питању признање за помоћ?

Министар вањских послова Црне Горе, Ервин Ибрахимовић, на друштвеним мрежама похвалио је солидарност Хрватске, али није споменуо помоћ коју је Србија прва упутила Црној Гори. У објави, Ибрахимовић је, усмерен на своје дипломатске везе, захвалио Хрватској и њеним званичницима на „промптној реакцији“ и „солидарности као кључу пријатељства“. Међутим, није било ниједне речи захвалности за Србију, која је без икаквих политичких калкулација и одлагања упутила своје ресурсе на терен.

Упечатљиво је да се оваква ситуација поновила већ неколико пута, када је Србија прва у помоћ притекла, али је њена улога у медијима често минимизирана или потпуно игнорисана. Да ли је овај пут ситуација другачија или су политички интереси поново изнад стварне хуманости?

Политика пре хуманости: Хвалоспеви Хрватској и прећуткивање Србије

Ситуација са пожарима и помоћи у Црној Гори постала је одраз дубоко укорењених политичких и дипломатских релација на Балкану. Министар Ибрахимовић је јавним истицанием хвалоспева Хрватској изазвао питање – да ли се захвалности издају по политичком укусу? Осим што није поменуо Србију, која је од самог почетка била активна на терену, министар је нагласио важност и политичке „координације“ са Хрватском. Његова пажња према званичницима Хрватске деловала је као политичка порука, која не само да потцењује Србију, већ и ствара утисак да неке земље заслужују више пажње од других, без обзира на брзину и ефикасност помоћи.

Не треба заборавити да је Хрватска 2022. године одбила да пошаље помоћ Црној Гори у борби против пожара. Тада је солидарност, коју сада хвали Ибрахимовић, била изгубљена у политичким калкулацијама. Ова контрадикторност, која долази у тренутку када Србија активно учествује у помоћи, поставља питање – да ли се хуманитарна помоћ заиста вреднује на основу стварне солидарности, или су сви ови гестови заправо производ политичке стратегије и дипломатских односа?

Са друге стране, Мађарска је брзо реаговала и послала хеликоптер за гашење пожара, што је било прихваћено с великим захвалностима од стране Црне Горе. Потпредседник Владе Филип Ивановић изразио је искрену захвалност за помоћ Мађарске, али поново остаје питање: шта се дешава када су у питању земље које нису у политичким савезима или које нису „политички згодне“ за јавну похвалу? За разлику од Србије, чије је присуство на терену било прво и безусловно, помоћ других земаља попут Мађарске добија пажњу и јавну захвалност, као и одржавање дипломатских односа.

Иако је механизам ЕУ покренуо помоћ из неколико европских земаља као што су Хрватска, Италија, Аустрија и Мађарска, изјава министарке за европске послове Маиде Горчевић, која је похвалила „слогу и солидарност“ као вредности ЕУ, не помиње помоћ коју је Србија дала. Чини се да је, и поред чиниоца који указују на хуманитарну димензију, политика и савезништва у Европи поново добила предност пред стварном помоћи.

Питање које се намеће је: Зашто је тако тешко захвалити се Србији, која је била прва у помоћи? Очигледно је да се у неким политичким круговима ради о избору партнера и дипломатских стратешких интереса, а не о хуманитарном признању. У тренуцима када је живот и људска имовина на коцки, оваква игра са захвалностима је далеко од стварне хуманости.

Могуће је да се у контексту ових катастрофа сабирају и политички поени. Земље које припадају одређеним политичким савезима могу да покажу солидарност, али једино ако су у томе дипломатски и стратегијски оправдане. Србија, која делује из чистог хуманизма, остаје поново у другом плану – без обзира на своје директно учешће и жртву.

Читајте ЈОШ:

НВО Сердар: Србија је увијек била уз Црну Гору у тешким тренуцима, хвала Вучићу и Дачићу на брзој реакцији!

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

3 thoughts on “Раме уз раме, али без речи захвалности: Зашто се избегава признање Србије?

  1. ЦГ политичари су окренули леђа Русији која је вјековима помагала и издржавала; ЦГ није рекла хвала Србији ни на десетогодишње издвајање по 1% свих запослених за обнову после земљотреса 1979.; ЦГ (због губе и пас’алука својих узурпатора власти) није прихватила помоћ Србије кад је била стравична трагедија на Биочу,… Има још много тога… Али, када овим „часним“ цг-перјаницама или њиховим вољеним, болест смрћу запријети, трк у БГ, ито преко везе?! Тамо су, кад им више овде наде није било, спас потражили велики антисрбин, Ћано Копривица, велики антисрбиста, Војо Никчевић и многи други српски „доброжелатељи“. Тамо ће спас потражити, ако им затреба, и Ибро и Маида… И отуда ће се, са КБЦ, срдачно и гласно захвалити Србији…

  2. Потомак Османа Растодера да се захвали Србији. Дај не будалите. Да може Србима би радио исто што и Осман. Ево и Хрбацки и Талијански канадер су се вратили кућама.били непун дан. Србски гаси два дана и наставља. Но није допао због захвалности Ибрахим Ефендије но због народа у ЦГ. Па и оних који Србији мисле исто што и Ибро. И нека се угасе пожари а Ибро нек се увлачи у буљу Хрватима из ње ће изаћи само говњив. Саучешће искрено породици Божовић

    26

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *