Рамбо Амадеус о турбо фолку у Србији на антиратној трибини
НА антиратној трибини „Тихе балканске већине“ поводом растућих националних тензија у региону, одржаној у „Миксер хаусу“ у Београду, један од учесника музичар Рамбо Амадеус нагласио је да је најпопуларнија музика у друштву увек огледало политичке елите која га води.
Позната рокенрол звезда Рамбо је нагласио да би много волео када би најпопуларнија музика у Србији уместо турбо фолка била опера и џез. Онда би лако било да се буде рокенрол алтернатива – навео је Рамбо.
Када је турбо фолк најпопуларнији, као што је то случај код нас, онда си принуђен да развијаш класику и џез и све друге фине сензибилитете, а онда рокенрол прелази на треће место. Када би политичка елита овде била рок, ја бих онда био алтернатива, јер сам тако навикао у животу,увек антипротиван.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Tata mu je bio ustaša osrednjeg formata a ovaj je malecko ustaško kopile koje živi na račun države Srbije. Skupština grada Beograda mu je dala stan da bi mogao udobnije da pljucka po Srbiji i Srbima.
FUJ!
Od njega su gori samo oni koji ga promovišu.
Nataša, potpuno se slažem sa Vama, Bilja Krstić i „Bistrik“, Sanja Ilić i „Balkanika“, Divna Ljubojević i hor „Melodi“, „Viva vox“ i mnogi drugi se daleko više cijene širom svijeta nego u otuđenom, iskompleksiranom i duboko antisrpskom Beogradu!
O režimu u Srbiji ne mislim ništa dobro, ali nešto se mora primijetiti! Ovaj „alternativac“, kao i svi „drugosrbijanci“, nikada nije rekao ni riječ protiv šovinizma, ekstremizma, diktature, ustaštva, islamizma, terorizma u Zagrebu, Sarajevu, Prištini, Skoplju, pa ni Podgorici, ali je zato uvijek kao „zapeta puška“ da osudi „velikosrpski šovinizam“! I ja iz dubine duše prezirem turbo-folk, i ja sam rok generacija, volim slušati džez, bluz , klasičnu, zabavnu, ambijentalnu muziku i slično, ali se od imenovanog razlikujem u toj, ne baš zanemarljivoj činjenici!
Сагласна. А Срби иначе имају и прелепу народну музику, али би ови расрбљивачи пре слушали укулеле и диџириду, него што би запевали као Биља Крстић. Проблем с Београдом, је то што је то још увек југословенски главни град и антиспрско баљезгање је не само нормална, већ пожељна појава.