Dan sećanja na stradalu decu srpskog Sarajeva obeležava se 11. marta, kada su 1995. godine, za vreme primirja, snajperskim hicima oduzeti životi srpskim devojčicama Nataši Učur i Milici Lalović, koje su se bezbrižno igrale lastiša ispred svoje zgrade. Ubio ih je muslimanski snajperista Sejo Piskić.
O ovoj temi razgovarali smo sa istoričarom, Aleksandrom Rakovićem, koji je za portal IN4S istakao da neprijatelji srpskog naroda, kako inostrani tako i domaći, nemaju nikakvu nameru da sprovedu pravdu nad ubicama srpske dece.
“Tako da će ostati nekažnjeni zločini nad srpskom dečicom počinjeni u Srpskom Sarajevu, Murinu, Varvarinskom mostu ili bilo gde drugde”, jasan je Raković.
On je dodao da će Zapadni agresori nastaviti da podržavaju političko Sarajevo u zataškavanju zločina gde god je to moguće, pa i kada je reč o devojčicama koje su stradale od snajperskog hica na Grbavici.
“Nažalost, sarajevskog ubicu neće stići ovozemaljska pravda. Na nama je da uradimo to što je moguće – da negujemo kulturu sećanja na naše stradalnike”, zaključio je Raković za naš portal.
Podsjetimo, od 1992. do 1995. godine na teritoriji Sarajevsko-romanijske regije, prema još nepotpunim podacima Centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih, život je izgubilo 156 mališana srpske i drugih nacionalnosti.
Simbol njihovog stradanja je tragična sudbina dve učenice OŠ „Sveti Sava” – jedanaestogodišnje Milice Lalović i godinu dana mlađe Nataše Učur – ubijenih 11. marta 1995. godine u sarajevskom naselju Grbavica, koje je u to vreme, kao i neki drugi delovi današnjeg federalnog Sarajeva, bilo pod srpskom kontrolom. Dan njihovog ubistva obeležava se kao Dan sećanja na svu stradalu decu Srpskog Sarajeva.
