Дан сећања на страдалу децу српског Сарајева обележава се 11. марта, када су 1995. године, за време примирја, снајперским хицима одузети животи српским девојчицама Наташи Учур и Милици Лаловић, које су се безбрижно играле ластиша испред своје зграде. Убио их је муслимански снајпериста Сејо Пискић.
О овој теми разговарали смо са историчаром, Александром Раковићем, који је за портал ИН4С истакао да непријатељи српског народа, како инострани тако и домаћи, немају никакву намеру да спроведу правду над убицама српске деце.
“Тако да ће остати некажњени злочини над српском дечицом почињени у Српском Сарајеву, Мурину, Варваринском мосту или било где другде”, јасан је Раковић.
Он је додао да ће Западни агресори наставити да подржавају политичко Сарајево у заташкавању злочина где год је то могуће, па и када је реч о девојчицама које су страдале од снајперског хица на Грбавици.
“Нажалост, сарајевског убицу неће стићи овоземаљска правда. На нама је да урадимо то што је могуће – да негујемо културу сећања на наше страдалнике”, закључио је Раковић за наш портал.
Подсјетимо, од 1992. до 1995. године на територији Сарајевско-романијске регије, према још непотпуним подацима Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих, живот је изгубило 156 малишана српске и других националности.
Симбол њиховог страдања је трагична судбина две ученице ОШ „Свети Сава” – једанаестогодишње Милице Лаловић и годину дана млађе Наташе Учур – убијених 11. марта 1995. године у сарајевском насељу Грбавица, које је у то време, као и неки други делови данашњег федералног Сарајева, било под српском контролом. Дан њиховог убиства обележава се као Дан сећања на сву страдалу децу Српског Сарајева.