• Изабрано
• Политика

Ракочевић о нападу на профескорку Нелу Дабановић: Барским Несретниковићима с напоменом да овога нема у Википедији!

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Александар Ракочевић, члан Предсједништва Уједињене Црне Горе

Пише: Александар Ракочевић

Како наслов, тако је и 100% текста у овом чланку извучено из ширег контекста онога што је професорица Нела Дабановић рекла, а чак ни све што је рекла не би требало да се посматра ван контекста расправе која је вођена у парламенту. Примјетно је, међутим, из засиједања у засиједање, да је Нела таргетирана од стране појединих индивидуа које јој нису ни до кољена: ни у људској, ни у моралној, а о образовној равни да не говоримо.

Зашто је то тако, можемо да наслутимо, али о томе након што рашчивијамо лексичке недоумице у које су се прваци барског дпс-а уплели као пиле у кучине. Већ два дана ова дружина сеири над јучерашњим Нелиним излагањем, из само њима знаног разлога. Јер, у ономе што је професорица Нела рекла, нема мјеста ни обичној дилеми, нити има материјала за било какву полемику, а најмање има мјеста подсмјеху. Нити је рекла било шта погрешно или нетачно, нити је дала повод за читав један новински чланак који одише малициозношћу, мада се од медија који га је објавио и не очекује било шта чојско. Међутим, њима то ни најмање не смета да се прописно забаве и шенлуче по Фејзбуку, не марећи пуно за писмени свијет, који у невјерици покушава да докучи- шта је смијешно, шта је погрешно, и у чему се огледа неукост професора, на коју очигледно желе да укажу, макар и на силу.

Једини проблем овдје лежи у чињеници да професорица Нела, као нов одборник, жестоко прецјењује интелектуални потенцијал оних којима се обраћа, мада вјерујем да ће временом схватити на којој разини убудуће треба да говори кад се обраћа полусвијету, којем је заиста узалудно говорити о Сократу и Платону.

Шта се заиста догодило?

Употребивши ријеч „житије“, као синоним за „животопис“ неких античких личности, професорица Нела је, очигледно, алармирала истанчани слух за лексичке финесе неке од бројних мудрих глава које сједе у клупама одборничког клуба дпс-а. Умјесто да се не осврће на добацивања незнавених, што јој се једино има замјерити, Нела је ипак пожељела да појасни да ријеч „житије“, у контексту у којем је употребљена, нема везе са религијом, тј. да „житије“ не мора нужно да се односи на животопис светаца. Када су чули да житије могу да се односе на животопис личности које немају додирних тачака са религијом, поједини су умало попадали од смијеха. Па, зар није логично? Литије, мантије, метаније… житије! Аналогија је јасна!

Сигурно да није за очекивати да дпс-овце интересује Његошев опус, али да је макар један од њих знао само да наброји наслове из тог опуса, можда би се досјетио па дошапнуо осталима да постоје и „Житије Мрђена Несретниковића“, што је наслов једне Његошеве приповјетке у којој о свом животу говори Мрђен Несретниковић који, иако је имао све квалитете и предиспозиције за поглавара ЦПЦ, ипак није био свештено лице или светац, већ напротив, обичан лажов и хуља, нешто као црногорски барон Минхаузен.

Ријеч „житије“, по Вујаклији, (или било ком другом, познатом и признатом лексикону страних ријечи и израза) означава животопис светаца, хагиографију, опис нечијег живота уопште, биографију, доживљаје из нечијег живота).

Тврдња да Нела Дабановић, професор филозофије у барској гимназији, не зна да житије имају везе са религијом говори сама за себе, будући да је Нела прочитала више житија светих него читав одборнички клуб дпс-а књига. Заиста глуп, беспотребан, али надасве храбар покушај дискредитације једног уваженог професора филозофије, од стране некога ко се инстант образује на википедији, архиви цдм-а и осталог таблоидног смећа. Једино комично, у овом дијелу расправе, био је неславни покушај одборника који је консултовао википедију да изговори ријеч „хагиографија“.

Што се харизме као појма тиче, како је одборница Уједињене Црне Горе и објаснила, ради се о ријечи чије значење се данас умногоме разликује од онога што је означавала у античко доба. Нпр. слично је са ријечју „идиот“. У старих Грка, идиотом се сматрао сваки грађанин полиса који није исказивао интересовање за политику. У данашње вријеме ни идиоти нису што су били, па имамо идиоте који, не само да су заинтересовани за политику, већ се њоме баве активно. Згодан примјер можемо наћи у појединцима из барског ДПС-а који, из сједнице у сједницу, тачније, након сједнице, преко портала у својој служби, бестидно и злонамјерно пласирају оптужбе на Нелин рачун, као што је „нормализација фашизма“, а јуче и наводна „неукост“, што је већ и комично.

Да подсјетим, најприје, на ту свињарију од прошлог пута. На минулом засиједању СО Бар, Нела је тражила дупло већа издвајања из буџета општине за народну кухињу у Бару. Дакле, више новца за све суграђане који су у највећој могућој потреби, а што је гласовима дпс-а онемогућено. Радило се о неких 50 000 евра, што је за општину ништа, а за гладне- све. Између осталих навода којима је поткрепљивала свој предлог, (као што су плате запослених куварица и амбалажа за оброке), Нела је навела и чињеницу да је већина корисника народне кухиње исламске вјероисповијести, па су и издаци за месо већи, јер је познато да је говедина скупља од свињетине, у шта се може увјерити свако ко купује месо.

Дакле, радило се о простој чињеници, а чињенице су, како знамо, најтврдоглавије ствари на свијету. Тврдоглавије чак и од безочности лажних антифашиста из редова барског ДПС-а, који су просто изношење чињеница окарактерисали, ни мање ни више, него као „нормализацију фашизма“ и „крајње дехуманизовани дискурс“, мада једна реченица из њиховог биједног реаговања можда најбоље осликава природу њихових, до сржи покварених намјера. Та реченица гласи: „Њена (Нелина) рачуница имплицира да, уколико не би било муслимана међу корисницима народне кухиње, трошкови би били дупло мањи“. Замислите само пустош у души аутора ове непотписане брљотине! Фалило је још само да закључе како је Нелин захтјев имплицирао да кориснике народне кухиње, који су муслимани, треба на тракторима протјерати из земље, како би се трошкови народне кухиње преполовили. Ах, да, трактори су, као и врбе, резервисани за Србе, а предлоге у том „антифа“ стилу смо, за разлику од ових измишљених и на кварно Нели импутираних, заиста слушали, и то од тадашњег премијера и замјеника предсједника дпс-а. Одлично се сјећамо и ко му се најгласније придруживао у отвореном говору мржње, а то су управо неки од првака барске филијале дпс-а, који највјероватније и стоје иза ових памфлета.

Што се тиче покушаја да се ова професорица барске гимназије дискредитује, ваљда као неука, његову комедијашку ноту појачава адреса са које се овај пропали покушај дискредитације пласира у петпарачке медије, који претрајавају на милостињи протагониста тзв. белведерских вриједности, како се бакља ослобођења од српске хегемоније и руске чизме не би угасила, као што су угашене гуме на славном Белведеру, том новокомитском стратишту, са којег преживјели првоборци и носиоци Белведерске споменице данас заузимају почасна мјеста у одборничким клупама владајуће коалиције у Бару. Зато ваља медијски преносити сваки, па и најјаднији и најбједнији покушај демонизације оних који су, својевремено, најгласније подржавали литијски покрет који је, као својеврсни улични плебисцит, запечатио судбину највулгарнијег националистичког инжењеринга на тлу Европе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: